The Dibidus – Trenerka i Sako (2013)
Helly Cherry
Sociopolitički kontekst ovog albuma je definitivno downerski, dok muzika samo podcrtava tu i takvu notu, jedan tužan sevdah, prepun lomova i surovih razmišljanja o našoj stvarnosti i posledicama odluka pojedinaca i grupa. Srećom ima i lakših nota, koje vam omogućavaju da lakše prodrete u suštinu tekstova. Kao projekat ljudi iz DLM i Familije, muzika više vuče na Familiju, ali nudi i nešto novo, neobjašnjivo dobro i unikatno, bar na domaćoj muzičkoj sceni.
Pred nama imamo fin, delikatan, i sasvim slušljiv album, nedovoljno propraćen, ali definitivno dobar, i možda neki nastavak lirike Baba, u novom ruhu i u novim, jednako lošim uslovima kao u kojim je muzika dotičnih nastajala. Lično, ovo definitivno pozdravljam, i ovom skromnom recenzijom želim da doprinesem slušanosti albuma i benda. Nekom će ovo predstavljati, kao muzika nepogodna za đuskanje, nešto potpuno nepodnošljivo, ali to je na izboru publike. Da podrži ili da odbaci, u skladu sa ličnim izborima i ukusima. Ja, kao recenzent, pokušavam da sagledam obe strane medalje, i tužnu i srećnu notu, pesme za radost, kao i za tugu, za milovanje, kao i za raskid.
Moji favoriti su To nije fer, sa svojim chill efektom i totalnim prepoznavanjem stanja ljudskog srca, Kafana, kao kritika mesta gde se odigravaju razne igre, od kojih sve imaju najmanje veze sa muzikom, i Cirkus, koja ispituje smisao života kada je čovek zaljubljen, ili omađijan ljubavlju. Najpozitivnija pesma na albumu je Krava Trava, ali to je izuzetak koji čini prećutno, bar na ovom albumu, definisano pravilo.
Ovo je svakako odličan album, i donosi najbolje iz oba sveta. Nadam se da će The Dibidus nastaviti sa radom i promocijom starih i, nadamo se novih pesama.
4/5
Ilija Đurđanović
Pred nama imamo fin, delikatan, i sasvim slušljiv album, nedovoljno propraćen, ali definitivno dobar, i možda neki nastavak lirike Baba, u novom ruhu i u novim, jednako lošim uslovima kao u kojim je muzika dotičnih nastajala. Lično, ovo definitivno pozdravljam, i ovom skromnom recenzijom želim da doprinesem slušanosti albuma i benda. Nekom će ovo predstavljati, kao muzika nepogodna za đuskanje, nešto potpuno nepodnošljivo, ali to je na izboru publike. Da podrži ili da odbaci, u skladu sa ličnim izborima i ukusima. Ja, kao recenzent, pokušavam da sagledam obe strane medalje, i tužnu i srećnu notu, pesme za radost, kao i za tugu, za milovanje, kao i za raskid.
Moji favoriti su To nije fer, sa svojim chill efektom i totalnim prepoznavanjem stanja ljudskog srca, Kafana, kao kritika mesta gde se odigravaju razne igre, od kojih sve imaju najmanje veze sa muzikom, i Cirkus, koja ispituje smisao života kada je čovek zaljubljen, ili omađijan ljubavlju. Najpozitivnija pesma na albumu je Krava Trava, ali to je izuzetak koji čini prećutno, bar na ovom albumu, definisano pravilo.
Ovo je svakako odličan album, i donosi najbolje iz oba sveta. Nadam se da će The Dibidus nastaviti sa radom i promocijom starih i, nadamo se novih pesama.
4/5
Ilija Đurđanović