My Dying Bride - Evinta
Helly Cherry
Ljudskoj gluposti nema kraja. Na više mjesta sam naišao na komentare o albumu i većinom se fanovi slažu da „Evinta“:
1. nije MDB album (?);
2. Da je „Evinta“ razočarenje jer, naravno, nije ono što Oni žele i očekuju.
Što je onda „Evinta“, pitanje je za velike umove? Bačam ključavo olovo u vodu, i čitam:
„Evinta je ... razvoj mnogih starih MDB melodija i rifova koji su bili ponovo aranžirani za razne orkestarske instrumente. Ovi rifovi su bili kombinovani sa novom muzikom i vokalima, stvarajući tako album sa karakteristikama novog izdanja i kompilacije. Ideja za „Evinta“ potiče još iz sredine devedesetih dok je Martin Powel još bio u bendu. Međutim, ideja je bila odložena nakon Powelovog odlaska zbog nedostatka violine u sastavu, kao i zbog mogućnosti da će izdavanje ovakvog albuma biti shvaćeno kao pretjerano pretenciozno od benda koji postoji jedva 5 godina.“ Malo su se prešli ako su mislili da će vrijeme nešto promjeniti. Ćutuci i dalje ne razlikuju čemu služi dupe, a čemu usta.
Kao što duhovi eona (Wikipedija) pravo zbore, „Evinta“ je kolekcija starih i novih pjesama, prerađenih, dorađenih, sa novim tekstovima i vokalima, i sve upakovano za orkestar. Mada, orkestar su viola, violončelo i grand kompjuter. No, ajde ti prijatelju plati orkestar od doom metala. Dimmu B. imaju Nuclear Blast koji im kešira poljski mini orkestar. MDB baš i nemaju. Na svu sreću, digitalizacija se ne osjeti pretjerano. Elem, sve osim praštećih gitara je tu. Prvi disk je dinamičniji, dok su druga dva eteričniji, duboko u tmurnim atmosferama i imaju svoje velike momente koji itekako opravdavaju ovo izdanje, i nikako nije djelo koje je na brzinu sklepano i izbačeno na tržište kao neko navodno „klasično umjetničko djelo“.
Nemojte slušati tuđa laprdanja. U stvari, slušajte, jer su često komična i zabavna, ali ne uzimajte za ozbiljno. Nađite album, poslušajte, pa stvarajte vaše mišljenje. Ako vam se svidi - cool. Ako vam se ne svidi - opet cool.
Nikola Franquelli
1. nije MDB album (?);
2. Da je „Evinta“ razočarenje jer, naravno, nije ono što Oni žele i očekuju.
Što je onda „Evinta“, pitanje je za velike umove? Bačam ključavo olovo u vodu, i čitam:
„Evinta je ... razvoj mnogih starih MDB melodija i rifova koji su bili ponovo aranžirani za razne orkestarske instrumente. Ovi rifovi su bili kombinovani sa novom muzikom i vokalima, stvarajući tako album sa karakteristikama novog izdanja i kompilacije. Ideja za „Evinta“ potiče još iz sredine devedesetih dok je Martin Powel još bio u bendu. Međutim, ideja je bila odložena nakon Powelovog odlaska zbog nedostatka violine u sastavu, kao i zbog mogućnosti da će izdavanje ovakvog albuma biti shvaćeno kao pretjerano pretenciozno od benda koji postoji jedva 5 godina.“ Malo su se prešli ako su mislili da će vrijeme nešto promjeniti. Ćutuci i dalje ne razlikuju čemu služi dupe, a čemu usta.
Kao što duhovi eona (Wikipedija) pravo zbore, „Evinta“ je kolekcija starih i novih pjesama, prerađenih, dorađenih, sa novim tekstovima i vokalima, i sve upakovano za orkestar. Mada, orkestar su viola, violončelo i grand kompjuter. No, ajde ti prijatelju plati orkestar od doom metala. Dimmu B. imaju Nuclear Blast koji im kešira poljski mini orkestar. MDB baš i nemaju. Na svu sreću, digitalizacija se ne osjeti pretjerano. Elem, sve osim praštećih gitara je tu. Prvi disk je dinamičniji, dok su druga dva eteričniji, duboko u tmurnim atmosferama i imaju svoje velike momente koji itekako opravdavaju ovo izdanje, i nikako nije djelo koje je na brzinu sklepano i izbačeno na tržište kao neko navodno „klasično umjetničko djelo“.
Nemojte slušati tuđa laprdanja. U stvari, slušajte, jer su često komična i zabavna, ali ne uzimajte za ozbiljno. Nađite album, poslušajte, pa stvarajte vaše mišljenje. Ako vam se svidi - cool. Ako vam se ne svidi - opet cool.
Nikola Franquelli