STRUGGLING FOR REASON



Sviđa ti se? Javi ostalima!

08.04.2013., klub BOUNTY, Kraljevo

Kada se samo setim dana kada videh najavu za ovaj concert, sve mi neki crvići zaigraju po stomaku… naravno, od radosti. Bilo je nekih razmišljanja da odem u Beograd par dana ranije i da ih gledam tamo kada muziciraše sa FREAK OUT!, ali najava za koncert u Kraljevu mi je “poremetila” planove. Sorry FO ekipo, vidimo se neki drugi put.
No, dođe i taj daj. Jeste bio ponedeljak, tačno je da se jedva dovukoh s posla od umora (toga dana smo imali posla preko glave), ali sve se zaboravilo kada se uputih ka novoj lokaciji BOUNTY-ja. Usput sretoh Nikolu sa horom bečkih dečaka… Ne, ne, to nisu bili momci iz hora bečkih dečaka, već ekipa iz benda S4R. To je očekivao punk rockere u odelcima? Mislim, stvarno? Hahahaha… Uđoh u klub, odmah na vratila naleteh na luku koji je bio zadužen za prodaju diskića i drugih stvari sa distribucije. Blesavili smo se tamo dobrih sat vremena, prevrtali po stvarima koje su poneli gostujući Belgijanci, te zaključismo da su im stvari sa ultra povoljnom cenom. Tu sretoh i bezmalo kompletnu WING CHUN ekipu, što me je obradovalo jer je stage diving bio zacrtan za to veče.
Posle ratosiljanja jakne i duksa i prelaska u prve borbene redove svirka je mogla da počne. I počela je, onako kako ne volim , ali ‘ajde sad… Momci odsviraše neke lagane tonove, a grupica ljudi oko mene stade da krlja po pikljevima cokulicama. Da, bilo je dosta pritajenih metalaca prisutnih, tako da njihova gruba igra  odmah iskoči u prvi plan. Ipak, šest meseci treniranja me je dosta ojačalo, te ih spretnim I efektnim korišćenjem pak sao bloka oterah od sebe. Najbolji je bio jedan krupniji lik koji mi se izgledom nikako nije uklapao u celu tu punk sliku, ali koji je skakutao unaokolo ne gurajući namerno druge, ali svojim telesom je fino bacakao ljude. No, vratimo se na bend. Ekipa je prašila sve u 16, bez greške, skakali su, pevali, drali se, pozirali, a publika je sve to lepo prihvatila tako da gitarista nazvan Boris Beker ubrzo osvanu na rukama posetilaca. Malo ga prošetaše po klubu, pa ga vratiše pred mikrofon. Inače, zaboravih da kažem das u onako elegantno obučeni i nastupili, samo su skinuli sakoe, ali veoma brzo njihove lepo upasovane bele košulje bile su skroz mokre. Kako i ne bi kada luduju i skaću unaokolo? Svirali su pesme sa svoja tri EP-a, a mene najviše obradova kada zasviraše “The great betrayal”, ali zbog ludačkog guranja i šutiranja u tom trenutku ne usudih se da krenem na stage diving. Zapravo, ovde bine nije ni bilo, tako da mi je bilo još teže da svoju zamisao sprovedem u delo, pošto malo ko može da vidi nekoga visokog metar i šumska jagoda u moru dvometraša. No, tada stupa na scenu moja WING CHUN ekipa, munuh Bosketa u rebra, on cimnu ostale i vrlo brzo eto mene iznad glava ostalih posetilaca. Da napomenem, bez obzira što sam deo scene dosta dugo, prvi stage diving bio mi je na koncertu Bx(O)xKx-a u Beogradu par dana pre ove svirke. Nije bilo teško nosati teleso teško svega 44 kilograma, te su samnom na rukama vrludali do kraja kluba i natrag. Svirka se nastavi, svi zajedno skakasmo, pevasmo (fino je kada pre svirke preslušaš izdanja, pa možeš da pratiš fabulu radnje… hehehe). Vreme je proletelo kao dlanom o dlan. Naterasmo Ih i na bis, mada rekoše da ne praktikuju da izlaze ponovo na binu kada jednom završe svirku (ili ja to nešto naopako čuh). Ipak, momci, komada 4, se dohvatiše instrumenata, te opletoše ponovo po toj čarobnoj melodičnoj muzikanciji. Drugi put nismo uspeli sda ih namolimo da se vrate. Vreme za svirku je isteklo, a i, pošto je bio radni dan, trebalo je  smanjiti buku.
U nastavku većeri malo blejah sa momcima iz S4R, pričasmo, slikasmo se, kupih majicu, onda malo ubijah vreme sa Vojom, Nikolom i Šumarem, da bi na kraju poklonila gostujućoj ekipi zadnji album Bx(O)xKx-a. Ispratih Nikolu do skretanja u ulici Heroja Maričića, a potom nastavih put ka naselju namerno se vukući da se što više izluftiram. Slabo je pomoglo, te je kompletna garderoba završila na terasi, na luftiranju, a ja u kadi. Smrad duvana je oteran, ali utisci sa ovog fenomenalnog koncerta nisu. Bilo je sjajno, da je trajalo još dva sata isto bih se ponašala, jer uz dobru muziku i pozitivnu ekipu višesatno skakanje ne predstavlja nikakav problem. Momci, živi bili i dođite nam opet!
Gaca Bx(O)xKx



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

10 najčitanijih

Arhiva