HC: Kako je sve počelo?
STP: Sve je počelo upoznavanjem pevača (Nikola Jankovic), basiste (Vladimir Ilić) koji su delili interesovanje za istu vrstu muzike. Uskoro se u tu priču uključuju naši drugari Lazar Klepić (gitara), Filip Stevanović (gitara) i Bojan Ilić (bubanj) koji su imali želju da se bave vrstom muzike kao što je hard core.

HC: Vaše pesme su uglavnom socijalnog tipa, zašto baš ta tema?
STP: Bavimo se realnim temama koje nas dodiruju i ne živimo u bajkama zato se i ne bavimo njima.

HC: Ubrzo nakon nastanka benda postigli ste veliki uspeh na Čupinom memorijalu, recite nam nešto više o tome?
STP: Ceo bend je bio prezadovoljan samim učestvovanjem na festivalu. Mi smo veoma srećni zbog te pobede kojoj se nismo ni najmanje nadali.

HC: Da li ste nastupili na još nekom festivalu?
STP: Nastupili smo na Prnjavorstock-u.

HC: Vaša muzika se dosta razlikuje od muzike drugih grupa, koliko je teško prezentovati takvu vrstu hard cora u našem gradu?
STP: Jako je teško prezentovati muziku kao sto je beatdown hardcore i u Nišu a i u Srbiji zato sto je malo ljudi čulo za ovu vrstu muzike. Ne postoji ni jedan drugi bend u Srbiji koji svira ovaj pravac ali se nadamo da će se vremenom to promeniti.

HC: Pevate na engleskom jeziku, da li je i Vama ,kao nekim bendovima, lakše da napišete tektove na engleskom nego na meternjem jeziku?
STP: Planiramo da na albumu pola pesama bude na srpskom a druga polovina na engleskom.
Smatramo da će ljudi iz inostranstva više nego iz Srbije slušati našu muziku zbog veće razvijenosti njihove hard core scene .

HC: Koji su to problemi sa kojima se najčešće suočavate kao bend?
STP: Najveci problem nam je činjenica da nemamo stalani prostor niti opremu za probe i svirke.

HC: Kakvo je Vaše mišljenje o sadašnjoj Niškoj sceni, koji bendovi zaslužuju da budu zapaženi, koga preporučujete?
STP: Naše mišljenje je da publika sama treba da prepozna kvalitetne bendove i mi se ne opterećujemo time već samo sviramo.

HC: Poznato je da Niški bendovi sarađuju međusobno, da li ste imali priliku da ostvarite saradnju sa nekim bendom?
STP: Naked Like the Newborn, testator, Dok 7, Bitter Taste.

HC: Postoji li u Nišu mesto gde najčešće možemo da Vas vidimo i čujemo?
STP: Kao što smo napomenuli nemamo stalan prostor za svirke ali najčešće ljudi mogu da nas čuju na pravnom, ispred dečijeg kulturnog centra u Čairu i u klubu Sweet 2.

HC: Kako teku pripreme za album?
STP: Polako ali sigurno.

HC: Kakvi su Vam planovi za budućnost?
STP: Da izdamo album, organizujemo što više svirki u Srbiji kao i u inostranstvu.

STP: Svirka će biti na otvorenom. Sviraće pored nas i naši drugari iz Testatora kao i How can I Regret (o njima više ovde) iz Jagodine. Ulaz je besplatan i iz tog razloga ocekujemo dosta ljudi kao i dobru svirku.

HC: Koja je Vaša poruka čitaocima ?
STP: Patnja je cena slobodnog uma.
 
Razgovarala : Anđela Jovanović