San
Helly Cherry
Mrtav sam, samo što to niko ne primećuje. Dišem, hodam, jedem, spavam, osećam, sve je to deo mog prokletstva. Snovi su moje polje delovanja. Veliki, opasni, prozračni, ispunjeni nostalgičnim jecajem individua. Pažljivo biram plen. Kad osetim miris potencijalne žrtve, lagano se približim i uronim u njen san. Opna sna se uskomeša poput želea i propušta moj um. Siguran doskok i plutanje kroz misteriozne obrise fantastične podsvesti. Pokušaj da me stigneš!
Prestravljen si jer ne možeš da pustiš glasa od sebe niti možeš da se pomeriš. Uzalud se trudiš da shvatiš da li je to polusan ili realnost. Dok spavaš na stomaku odjednom ti se učini kao da je neko seo na tebe, dodirnuo te čarobnim štapićem i paralisao celo telo. U pravu si, ali stvari nisu tako jednostavne. Sve je u mom umu. Moram da poklopim svoju pulsaciju mozga sa tvojom, moram iz alfa nivoa da pređem u tvoj delta nivo svesti. Jedino tako mogu da pustim mašti na volju i kontrolišem svaki tvoj trzaj.
Snevaš nakaze i nerealne oblike. Posvetio sam ti punu pažnju i osećam zadovoljstvo dok razmišljam o bespomoćnosti tvoje situacije koje polako postaješ da bivaš svestan. Blaga erekcija je dovoljan dokaz da uživam u zadatku koji sam samom sebi zadao. Ti si transseksualac, dobio si ženske grudi, vaginu, uvukao si stopala u cipele sa visokim potpeticama, postao si lepa, senzualna žena, čak ti je i glas podlegao blagoj modifikaciji kao posledica primanja hormonskih injekcija. Ceo tretman je boleo ali uspeo si da izguraš i postaneš ono što si od malena želeo.
Zbunjen sam tvojim fizičkim izgledom. Na trenutak se prevarim, zaboravim da nisi prirodno rođena žena i pa projektujem romantičniju sliku u tvoj san. Volim žene, ali zbunjen sam kad si ti u pitanju. Možda zato želim da te kaznim. Nakon blage torture kroz koju prolaziš neposredno pre buđenja doživljavam snažnu erekciju. A to jednostavno ne mogu da prihvatim. Pomisao na to da si ranije bio muškarac u meni izaziva gađenje pa brzo bežim u neki drugi san.
Ostaviću te na miru. Prestaću da ti dolazim u snove i počeću da posećujem seanse pokojnih psihoanalitičara, jer ne znam kako sebi da objasnim reakciju na tebe. Čudno, ovo mi se ranije nije dešavalo – iako sam već odavno mrtav.
Aleksandar Stošić