USKRŠNJI PUNK ROCK FESTIVAL

Zaista sam se dosta premišljala ići ili ne ići na ovu svirku. Prvo, zato što je vreme bilo ultra vašljivo, a zatim i zbog ne odgovaranja na par mojih totalno prostih pitanja organizatorima. Ipak, u presudnom trenutku u glavi mi se javila rečenica koju Hugh Laurie reče jednom: 'Ljudi se više kaju zbog stvari koje nisu uradili, a mogli su, nego zbog urađenih stvari'. Pametan neki dečko! Punih pet sekundi razmišljah, a onda krenuh da se pakujem za put. Petnaestak minuta kasnije već sam bila u busu koji je po kiši tandrljao ka Kragujevcu.

Kiša me je pratila kroz ceo grad, no na svu sređu brzo pronađoh 'Dom Omladine' gde na vratima naleteh na Vuju, Mikicu ČBS i još par momaka. Ubrzo se sretoh i sa Borisom, Lunetom, Mikijem, ... te je provod mogao da počne. Zahvaljujući Vuji (koji je morao da deluje zbog moje stidljivosti) oslobodih se ranca, jakne, duksa, a i na pult gde se nalazila distribucija bendova koji su svirali se nadžodžiše dve moje majice. Hvala momcima (čini mi se da se jedan zvao Dixi ili tako nešto) koji su se bavili prodajom što su mi izašli u susret i lepo čuvali moje stvari, a i na spiki do početka koncerta. Dok sam tu čučala odlučih da kupim SIX PACK kapicu i sa njom na glavini uskočih pred binu... Ček' , ček'... Zaboravih da napomenem da mi je Mikica sredio da uđem besplatno, tako da mu šaljem jedno veliko HVALA!!!

The Commandos

Prvi su zasvirali THE COMMANDOS iz Smederevske Palanke. Slušala sam ih malo po netu i nisam bila nešto impresionirana, ali sada... Puffff! Oduvaše sa bine njihovom RAMONES-oidnom pankerajom. Bravo momci! Melodično, fino, uglavnom brzo... Publika ih je dosta dobro primila, a ja nisam mogla baš najbolje da pratim jer im nisam znala repertoar. Ipak, dečkonja koji je pevao prateće vokale je ubio energijom. Svaka čast! Sigurno ću u budućnosti više obraćati pažnju na njih. 

Sledeći su bili domaći ludaci... hahahaha... LUDAK U RAZVOJU je promovisao svoj drugi album o kome ste već mogli da čitate na ovim stranicama. Šta da vam kažem? Razneli su sa bine. Iako sam bila u prvom redu, gde se i nije baš čulo najbolje, mnogo mi se dopalo kako muziciraše. Javna je tajna da sam najviše zbog njih došla. Nisu dugo svirali, ali im je svaki songić bio na mestu... Ok, više bih volela da su svirali dve melodične pesmice umesto bučne 'Like a brother' gde je onaj dečkonja iz petnih žila izvačio zvuk. Tako mali, a tako bučan... hahahaha... Bilo je zaista fenomenalno!

Potres

Posle kraće pauze binu zauzeše momci iz benda POTRES. Čini mi se da sam ih samo jednom ranije gledala uživo, no tada ne primetih da je pevač onako nizak... hahahaha... Jeste nizak, ali dobro peva. Pošto sam totalno nespremna došla na svirku (evo, stidim se) nisam im baš nešto pomagala u pevanju, ali su se oni i ovako dobro snalazili. Simptomatično beše da se ljudi dosta razrediše u publici dok su oni muzicirali. Mislim da su zaslužili da ih proprate normalno, bez obzira što nisu iz Kragujevca. Svirali su par svojih stvari (Mališa, šta bi sa 'Potres ska song'-om? :D), par obrada, sve fino, lepo, uvežbano i samo da ih je publika malo bolje propratila sve bi bilo fenomenalno, mada je i ovako bilo odlično. 

Kada se SIX PACK pripremiše za muziciranje pumislih da će se svi živi zgužvati pred binu. Pogreših. Ljudi su se šetkali, ulazili, izlazili, palili cigarete, pričali..., ali malo ko se baš skoncentrisa na binu. Od starta su imali problema sa zvukom. Mix se fenomenalno čuo na pomoćnom mikrofonu, Miki na glavnom ništa. Zameniše mikrofone, ista stvar. Zameniše mikrofone s kablovima, situacija beše malo bolja, ali ipak nije bilo to – to. Svirali su dobro, mislim bez greške, ali džaba kada se svakog časa gubio zvuk ili jednostavno lelujao (posebno Brankova gitara). Šteta što 'Crveni makovi' prođoše bez skakanja, jer to mi se nikada nije dogodilo. Na 'Paramparčad' masa se pokrenu. Znači, valja svirati samo novije, bolje znane pesmice... Do kraja je bilo fino što se publike tiče, ali zvuk je ostao šugav. Na kraju mi je Branko rekao da nikada nije bio toliko srećan kao tada zbog kratkoće sviranja. Zaista ih je tonac pokopao!

Za kraj ostadoše domaći ČOVEK BEZ SLUHA. Pre njihovog nastupa izađoh malo napolje na vazduh, pošto me pušači ubiše u pojam svojim porokom. To je rezultiralo time da nisam mogla da se vratim u prve redove pred binom, ali sam i iz pozadine mogla da steknem utisak da je zvuk bio sasvim ok, te da su ljudi uživali i bacakali se uz njihovo muziciranje. Sve je bilo baš potaman i meni je bilo drago što je Miki, nakon zvučnog debakla sa SIX PACK-om napokon mogao da se čuje. Zagušljivost me je naterala da pre završetka njihovog nastupa napustim taj deo Doma, jer je bilo ili da ostanem i preturim se u nesvest ili da izažem i uzmem malo vazduha. Ubrzo zamnom pojavi se i ČBS ekipa što je značilo da je svirka bila gotova. Najavljeni ZA DŽ nisu nastupili, no i ovih pet bendova je bilo dovoljno da zaključim kako je manifestacija potpuno uspela.

U holu još malo pričah sa Lunetom, Borisom, Mališom, pevačem POTRES-a, Brankom, Mikijem,... Kupih LUR-ov diskić, a desetak minuta kasnije Boris mi je darovao jedan. Dok sam uveliko preturala po glavi šta i kako dalje, gde ubiti pet sati do busa pojavi se Vuja sa predlogom koji nisam mogla da odbijem. Knjavanje u njegovom studiju! Izpozdravljah se sa družinom, a onda nas je Anđela dovezla do 'ČEŠNJAK'-a gde se ja fino ušuškah ćebencetom i dremnuh dobra tri sata. Kada je sat zazvonio, popakovah stvari, namestih kauč i odmorno odskakutah do stanice gde me je parkirani bus već čekao. PERFECT!!!

Koristim priliku da se zahvalim Vujiću, Anđeli, Borisu, Mikici, Lunetu, Lazi, Dixiju,... svima koji su mi pravili društvo pre i posle koncerta, a čija imena ne popamtih. HVALA NA SVEMU!!! FENOMENALAN PROVOD!!!!