Par prijatelja na odmoru, savršena situacija za ekstremne survivor-like igre, i naravno uvek popularnu “ko će prvi umreti” igru pogađanja. S jedne strane ovo je deja vu iskustvo, a sa druge strane nešto što ima više esencije i samosvesti od prosečnog slasher horora.

Koliba U Sumi je reklamirana kao nesto sto ce promeniti igru za horror zanr, sto moze biti istina samo u jednoj dimenziji, u onoj u kojoj se od filma ocekuje ne da bude velik, vec samo da od sebe da neke osnovne znake inteligencije, kao dete koje su upravo ispustili na glavu. Misija ispunjena gospodo, ali nemojte ocekivati isuvise od producenta Kloverfilda, i coveka koji nam je doneo Angel-a.

Poenta je ovde jasna, Mladost mora biti žrtvovana da bi se spasao svet, a to će se i desiti, ako imamo u vidu globalne promene u svetskoj starosnoj strukturi, i opet lepo je videti da jedan horor daje omaž demografiji onoliko koliko i horor klasicima koji su došli pre njega. Krv kada lipti, lipti onoliko koliko treba, sto ne znaci da se na njoj stedelo, i ovde mozemo videti dosta sasvim finih set pisova, koji imaju, ojha, odlican emotivni impact, narocito kada se vezete za Idiota, Devicu, Kurvu, Atletu, i Studenta, i kada se klupko pocne odmotavati u, bar za nekog ko nije tradicionalni hororista, neocekivanom pravcu.

Ali opet, pored svega pozitivnog sto se desava u ovom novom uradku Josa Whedona, izmedju ostalih stvari odgovornog i za Bafi, koji je najdosadniji mainstream tv produkt ikada oznacen kao fantastika, nikako ne mogu da se otmem utisku da ovo nema ni validitet ni idejnu osnovu da bude oznaceno kao ista uticajnije ili dugovecnije od prosecne epizode South Parka(i oni su se sprdali sa "Drevnima", a epizoda o Imaginationland-u moze biti jedan jedini najveci uticaj u ovoj papazjaniji) ili nekog nasumičnog nivoa u Doom ili Call Of Ctulhu igricama.

Cabin In The Woods je jedna mesavina koja pozajmljuje od The Cube-a, Hellraiser-a i Evil Dead-a, a najslicnija je ovom poslednjem, pre svega po cinjenici da vam ne dopusta da je shvatite ozbiljno, sto moze biti i pozitivna i negativna osobina za zanr koji cesto zeli ako ne da ih nadmasi, onda bar da odredi svoj put u smeru koji nije slican drugim oblicima digitalne zabave.

E, sad, to ne znaci da ovo nije zabavno niti da ne moze biti zanimljivo, narocito za grupno gledanje medju ljudima nenaviknutim na horor, gde ce vas vas osmeh od uva do uva tokom posebno brutalnih scena zauvek obeleziti kao nekog sa kim ne zelite da se
nadjete u mracnoj ulicici u 3 ujutru. Ali, dobro, ko uopste zeli da bude “ that guy.“

Uglavnom, prema svakom svecu i tropar, ili “od koga je, odlicno je.“
7/10
Ilija Đurđanović