KONAN BERBERIN, SCHIZOPHRENIA, REGULATOR, TECHNICOLOR LIES



Sviđa ti se? Javi ostalima!

DOBAR ZVUK ZA ULTRAZVUK
Podroom, 23.03.2012., Vrnjačka Banja.

Ova svirka je okupila gotovo sve vrnjačke autorske sastave, i zapravo je samo deo šire akcije „Dobar zvuk za ultrazvuk“ iza koje stoji „Ženski centar Milica“. Narednog petka u istom prostoru će se desiti još jedna svirka, a ako se uzme u obzir kako je prošla ova inicijalna, ne bi bilo čudno da u budućnosti bude još ovakvih pothvata. „Ženski centar Milica“ već neko vreme vredno i uporno radi na prikupljanju novca za kupovinu ultrazvučnog aparata koji vrnjački Dom zdravlja nema, a preko je potreban. O tome zašto to ne rade oni koji raspolažu finansijama ili oni koji bi mogli celu stvar da značajno ubrzaju, neki drugi put. Ovo je bila i pogodna prilika da se na jednom mestu okupe gotovi svi aktivni vrnjački sastavi. Nedostajali su samo opravdano odsutni Poslednje More, koji čekaju da njihov najnoviji član, mala Ognjenka, još malo poraste da bi tata i mama mogli nesmetano na koncerte. Da pomenem da je na dan održavanja ove „manifestacije“ u štampu predata CD kompilacija vrnjačkih grupa koja će uskoro biti dostupna javnosti u paketu sa dokumentarnim filmom o vrnjačkoj rok sceni. Mlađani, a i oni ne tako mlađani, vrnjački muzičari su tokom nedelje zajedno sa Vesnom Bondžić iz „Ženskog centra Milica“ vredno radili na promovisanju cele akcije, tako da je diskoteka Podroom u 22h već bila ispunjena. Na tonskoj smo razgovarali o tome da nije lako nastupiti na mestu kojim je još pre samo sedam dana harao jedan Aca Pejović (kažu da je bilo brutalno), ali smo obećali da ćemo bar dati sve od sebe.
Veče su otvorili Konan Berberin sa svojim kolažom akustike, popa, lakog džeza, etna i grajnda (da, dobro ste pročitali). Ruku na srce grajnda je tu najmanje bilo, ali nije ni da ga nije ni bilo. Konani su opuštena ekipa, pa im je i takav nastup, malo njihovih stvari, malo obrada. Meni i dalje nije jasno u kom pravcu oni zapravo žele da im grupa ide, sem što evidentno uživaju u onome što rade, a to je valjda i najvažnije. Na kraju su malo preterali sa ovdašnjim etno tradicionalima, no dobri su to momci, pa im se sve prašta.  

Schizophrenia je prošle godine na „Drugom stranom“ festivalu proglasila fajront, ali smo, ipak, poklekli pred nekoliko ponuda koje nismo mogli odbiti. Realno nismo baš neki karakteri. Šalu na stranu, povod za koncert je bio i više nego dobar, a tu je i pomenuta kompilacija, tako da smo rado prihvatili da nastupimo i nismo se pokajali. Atmosfera je bila dobra, publika bučna, šutke konstantne (kažu da je Aca Pejović na svom nastupu napravio famozni „wall of death“, podelio prisutne na dva tabora, odvojio ih par metara, pa su se onda u zdravlju i veselju ustremili jedni na druge). Moram da pohvalim Nikolu koji je prednačio u dobrom raspoloženju i uskakanju u prve redove u punoj ratnoj spremi sa sve gitarom. Na kraju nam se na bini pridružio Ognjen, pjevač Regulatora, a malo zatim je i Goran preuzeo bas od mene što je bio lep kraj naše svirke. I u prenesenom i u doslovnom značenju.

A onda su Regulator zasijali iz sve snage! Ova svirka je bila i promocija njihovog demo snimka (uskoro recenzija na Helly Cherry-iju), a odsvirane su i neke još novije stvari. Oni su srednjoškolska ekipa, trenutno u punom zamahu, dosta toga kapiraju kako treba i za sada im ide dobro. Od početka su udarili iz sve snage, ne sećam se da sam ikada u Podroomu čuo bolji ton, a uz neprekidnu podršku prisutnih. U odnosu na njihove nastupe koje sam ranije gledao, zvuk im je dodatno evoluirao i to u pravcu metala, a itekako su dobili na sigurnosti. Joca i Goran su postali ozbiljna i čvrsta ritam sekcija koja snažno nosi grupu. Pritom Goran i ne zapostavlja scenski nastup, dok je Jovan plenio svojom pojavom u hokejaškom dresu Partizana (tako je dječače!). Brđa i Luka su se dosta dobro nadopunjavali na gitarama, usput nam prestavivši dosta novih rifova u pomenutim premijerno sviranim pesama. Na kraju, Ognjen, koji je imao iznenađujuće aktivan scenski nastup, ali i dalje sa minimalnim kontaktom sa publikom. Da malo smirim oduševljene, Regulator su na dobrom putu da postanu ozbiljna grupa i da to bude nešto više od srednjoškolske zabave. Još uvek traže svoj zvuk, ali je ohrabrujuće da sve bolje i sigurnije zvuče. Na ovu svirku mogu da budu samo ponosni, kao i na prijem kod publike.
Na kraju su nastupili Technicolour Lies, bend iz Beograda, čiji je bubnjar vrnjčanin. Reč je mladom, ali ozbiljnom bendu. Sviraju taj neki moderni hard core u koji se ja baš i ne razumem, niti mojim ušima prija. Upućeniji mi nakon par pesama (Vojkan KV) rekoše da je to otprilike neki screamo, mada tu ima svega i svačega, melodije, noiza, dobrih rifova. Profi su navežbani i maksimalno pokretljivi na bini (tako valjda nalažu i kanoni pravca). Pevač je uverljiv i raznovrstan, ali za moj račun sva ona vrištanja kao vrhunac neke od numera i nisu najbolja rešenja i ne idu uz povremeno odlične muzičke delove. Sa ovakvom muzikom imaju više šansi negde preko (mada toga preko ima na tone, siguran sam) nego u zemlji Srbiji, ali da su uverljivi, ozbiljni i navežbani to svakako stoji. Kao poslednju stvar su svirali Misfitse, što je odraz dobrog ukusa i lepog kućnog vaspitanja. Na kraju nas je Vesna sve obradovala podatkom da je prodato preko 200 ulaznica, što je rekord otkada ja pratim svirke vrnjačkih bendova, a ima tome dosta unazad, pa smo mogli zadovoljno da konstatujemo da je sve uspelo u potpunosti.

Txt: Miroslav Stašić
Foto: Vesna Bondžić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva