Sa jedne strane horor Hladan vetar (Wind Chill) iz 2007. je sastavljen iz jednostavne priče sa već mnogo puta viđenim klišeima iz filmova strave i užasa, dok sa druge strane možemo reći, ako imamo na umu da se radnja cele priče vrti oko dvoje mladih ljudi, da je ovo ostvarenje solidno odrađeno i ako ništa drugo, ne pruža nam dosadu, već baš suprotno – tera nas da ga odgledamo od početka do kraja sa punom pažnjom.
Hladan vetar u suštini nije morao da bude horor. Pre je mogao da bude romantična drama sa tragičnim krajem, a elementi blage strave i užasa kao da su mu nametnuti. Dakle, sama po sebi, priča u sebi sadrži ljubavnu notu. Mlada studentkinja želi da ode u svoje rodno mesto kod roditelja kako bi provela sa njima Božić i umesto avionom, kao što to uvek radi, ovog puta odlazi autom sa nepoznatim mladićem koji joj se predstavio kao student koji je odrastao u istom mestu gde i ona.
Uskoro shvatamo da je mladić za nju već znao pre nego su se zvanično upoznali i ono što može naterati gledaoca na pomisao da vozač ima neke zle namere je činjenica da je lagao o svom rodnom mestu i odrastanju. Ipak, ispostaviće se da je on zaljubljen u nju i da je po svaku cenu hteo da bude sa njom, pa makar to bilo samo na putu do njenog rodnog mesta. Posumnjaće i glavna junakinja u njega, naročito u trenutku kada ovaj bude odlučio iznenada i bez najave da krenu prečicom. Tu će sve i krenuti nizbrdo. Jedan automobil iz suprotnog pravca uspeće da ih izgura sa puta i od tada njihovo prevozno sredstvo više neće moći da izađe ponovo na put.
Sve to ne bi bilo strašno da se ne dešava u doba kada su snežni nanosi ogromni, a hladnoća neizdrživa. Kada na to dodamo činjenicu da se to desilo u šumi, kada je već pao mrak, materijal za klasičnu napetu priču je već stvoren.
Gladni i sa zimom koja im se uvukla u kosti, njih dvoje boriće se da se ne zalede do jutra.
Jedini ''ozbiljni'' horor elementi u celoj ovoj priči su, možemo reći, takozvani zombiji koji su ispostaviće se mrtvi ljudi iz raznih perioda koji su ovde nastradali najvećim delom zbog hladnoće.
U filmu su maksimalno izbegnute scene agresije i nasilja i to je ono što ovaj film čini dragocenijim od plejade horora nastalih u XXI veku.
Branko Radaković
