Deseti krug

Zbirke su za strpljive, za one koji imaju vremena da izučavaju stil svakog pisca ponaosob, da svaki put sa istim žarom prilaze novoj priči i oduševe se ili razočaraju. Možemo reći i drugačije: zbirke su za lenje, za one kratkog daha, one koji ne vole mnogo da se muče sa knjigom već vole da je „gustiraju“, uživaju u njoj u kratkim „zamasima“.

Bilo kako bilo, zbirke su nam potrebne. Bilo da su tematske ili antologijske, bilo da daju vremenski ili generacijski presek, one su odličan uvod u opus svakog pisca. Naravno da mnogo toga zavisi i od priređivača, ali i od ukusa samog čitaoca zavisi da li će vam se zbirka svideti ili ne.

Podsetimo se zlatnog pravila Bobana Kneževića: „... Za svakoga će se naći trećina priča za koje će reći da su izuzetno dobre, trećina prosečna i trećina bezrazložna. Ono što život urednika čini podnošljivim jeste činjenica da svako ima drugačiju raspodelu unutar ovih trećina.“

Zbirka fantastičnih i naučnofantastičnih priča o kojoj je ovde reč, plod je, ili kruna, desetogodišnjeg rada na Istrakonovim konkursima za kratku fantastičnu priču male, ali odabrane ekipe (koju čine Davor Šišović, Mirko Grdinić, Tihana Linardon, Adriana Putinja i mnogi drugi), potpomognute Pučkim otvorenim sveučilištem u Pazinu.

Svakako da je takav trud vredan svake pohvale. Uklopiti različite ukuse i htenja, izdržati spoljne pritiske (krize u izdavaštvu, promene u društvu), dopreti do autora i čitalaca, održati kvalitet priča, nije ni lak ni jednostavan zadatak.

Neko bi mogao da se pobuni i zapita zašto je desetogodišnjica rada proslavljena „običnom“ zbirkom, a ne antologijskom, drugi bi čitaoci mogli da ustanu i prigovore da su mnogo bolje priče mogle da budu predstavljene u prvoj jubilarnoj zbirci, ali verujemo da urednički odbor slobodno može da se brani (i odbrani) već pomenutim pravilom Bobana Kneževića.

U cilju odbrane zbirke spomenućemo samo neke od fantastičnih priča koje je krase: Polly Morpha (Ane Domini), Granica Dobra i Zla (Vladimire Becić), Zemlja (Ernesta Sandersa), O, moj Bože! (Adnadina Jašarevića), Čovjekova pesma (Danijela Bogdanovića). Takve priče čine da zbirka zablista, a vaš trud kao čitaoca apsolutno isplativim.