UNITE NORTH AND SOUTH SCENE - HCPUNK SE VRATIO U KRUSEVAC

Pod ovim geslom odrzan je prvi u nizu koncerata koji radi mali, ali posvecen tim iz Krusevca. Ja sam mogla da biram izmedju odlaska sa penzionerimau obilazak nekih manastira I slicnih znamenosti koje me uopste ne inetersuju, a sve vreme slusajuci kako neki grdan lik cherechi harmoniku u prepunom busu ili da ludujem na jeednoj svirci koja vrca od kvalitetnih bendova… Hm, shta raditi? Shta izabrati??? :)

Negde oko sest popodne, udobno meshtena u sedishte prepunog busa koji je hitao ka Pirotu , a u kome nije bilo grdnog lika sa harmonikom,mozgala sam da li napravih greshku shto krenuh ranije, poshto je pochetak svirke bio zakazan za 21 h… ubrzo ustanovih da nisam. Naime, Krushevljani su bili to veche toliko zbunjeni da niko nije znao da mi objasni gde se nalazi mesto tamburanja, te sam se dobrih sat vremena vrzala po gradu, obilazeci ga uzduz I popreko. Na kraju mi neki biciklizovani malishani od po desetak godina pokazashe mesto zbivanja (HVALA MALCI!!!) te uskochih u dvorishte. Malo se shetkah, pozdravih se sa par ljudi koji su me prepoznali, odgledah tonsku probu, kupih majichicu THROUGH THESE EYES, a onda se nacrtah u prvi red. Neke “ljute punkerke” su me gurkale u stranu pokazujuci mi das am totalno van fazona, no na to sam oguglala poodavno… nEcemo o tome :)

Svirka je krenula oko deset sati. Prvi na bini behu CRVENI KARTON. Lokalni bend za koji saznadoh putem svemoguceg facebook-a J, a koji mi se I tada mnogo dopadoshe. Sviraju neki VOODOO GLOW SKULLS-irani punk, jako su dobri I uvezbani, saksofonista razara. Zaista im skidamn kapu, I bez obzira shto sam chitala raznorazne negativne komentare o njima, posebno o pevachu, za mene su oni na bini fenomenalni, jer posebno on daje 100 % sebe na svirci, a u privatne stvari necu da zalazim. Svirali su gomilu pesama sa prvog albuma koji se moze smaknuti san eta, ali I neke potpuno nove pesme koje su takodje sasvim kvalitetne I melodichne. Skankovali smo, cupkali, meni proctor nije dozvoljavao vishe, ali sam videla da Milosh (DECA) fino lece na rukama mase, a I da na sredini plesnog podijuma ljudi fino skachu. Vreme uz ovako dobar bend je zaista proletelo. 

Sledeci su bili gosti iz Novog Sada THROUGH THESE EYES. Oni su se malo duze nameshtali zato shto je mladjani doboshar nameshtao svoj bubanj komplet. Kao shto im natpis na majici kaze :”It’s not 88, but the spitir is the same”, tako su I oni divljali po bini. Old school stirit se I te kako osecao. Pozitivno, straight to head. Nazalost, nisam imala dovoljno vremena da se malo bolje upoznam sa radom ovog benda ranije, te nisam mogla da sing-alongujem, ali sam bila srecna kada ugledah sve one ljude koji su djipali sa bine u masu, pa onda zavrshavali na rukama iste, koji su se gurali oko mikrofona da otpevaju koju . Poshto sam bila preterano blizu jednog zvuchnika, nisam bila potpuno u mogucnosti da propratim koje pesme su pevali, jer su mi sve zvuchale isto, brze kratke skakachko slatke… Lupam malo, ali nije mi zameriti. Uzivala sam u svirci, a to je najbitnije.

Nakon njih se popeshe REFLECTION OF INTERNAL RAIN. Novosadjani ponovo na licu mesta… Ovog puta muzika je malo drugachija, previshe je crust za moj ukus, ali opet ljudi to izvode sa stilom. Nema cile-mile, przana samo takva, uvezbanost na nivou, a publika je zaista znala to da isposhtuje. Ponovo leteci omladinci nad mojom glavom, ponovo uzimanje mikrofona, horsko pevanje, shutka, … ludilo. Kao shto rekoh, pevanje nije moja chashica “JOY” najnovijeg soka, ali su muzichki podosta melodichni, a to moje uho, shto levo to I desno, zna da oceni I nagradi… Na kraju je basisti pukla zica od preterano glasnog sviranja (hahahaha) , ali je to jako brzo sanirano… 

Za sam kraj ostadoshe lokalci NO WAY BACK. Gledala sam ih u Kraljevu, chini mi se pre desetak godina, gde su mi zvuchali dosta raspadnuto. Gledala sam ih u Beogradu na skejterskom festival I shvatih das u dosta napredovali, ali ih od buke tochkica, a I daljine od preko 200 metara nisam bash najbolje propratila. Sada su bili tu, na metar od mene drljajuci svoj brutalni hard core sa dva vokala. Ponovo skakanj, ludiranje, shutiranje, bilo je vishe pentranja po bini nego kod drugih bendova, ali to je definitivno bilo na prijateljskoj bazi. Priznajem da me je tokom njihovog nastupa umor fino smlatio, te sam se vishe trudila da izbegavam da me neki od skakacha ne ljuljne nogom u njonju nego shto pratih njihov nastup. Ljudi u publici su uzivali, ljudi na bini su uzivali, tako da moje vrzmanje nikog nije zanimalo… 

Kada odprashishe oni svoje dobrih pola sata prozevah sa curama iz Makedonije u prichi I shali, onda malo kunjah sedeci na ivici bine, onda malo sa Miloshem (FAT YOUTH) I ekipom zujasmo po grad, te makedonsko devojche (komada dva), Miloshev brat I ja odosmo kod njega na gajbu. Slushala se muzika, klopalo se fino, prichali smo do ranih jutarnjih chasova kada ih ja napustih jer u 6 sam imala bus za nazad.

Moram neshto da priznam. Krushevac je prejahao Beograd I uzduz I popreko. Beograd je imao jedan fenomenalni STRUNG OUT koji je doshao iz Amerike, a koji su beogradjani propratili kao da su im doshli turci seldzuci u goste. Krushevljani su spojili sever I jug, samo Srbije, I napravili concert kakav ce se dogo pamtiti. Svaka chast Mishu koji se poprilichno iscimao I dao sve od sebe leteci na sbve strane da sve bude kako valja, svaka chast bendovima na uvezbanosti I energiji koju su besomuchno delili sa publikom, svaka chast publici koja je znala da proprati I prepozna kvalitet… Drugachiji je redosled rechi, ali znate shta hocu da kazem. Malo mi je zasmetalo shto je dobar deo publike gledao samo lokalne bendove (pogledaj pochetak I prichu o “ljutim punkerima” J) , ali nema veze, poshto je atmosfera mila ultra kvalitetna sve vreme trajanja svirke. Drago mi je da je krenulo, jer njushim josh gomilu jako dobrih svirkica. SAMO NAPRED!!! NEW SCENE UNITED bedz krasi moj ranac, ali I govori da zaista verujem u tu ekipu!!! HVALA SVIMA KOJI SU MI UCHINILI TO VECHE NEZABORAVNIM!!!