Dani

Sa ostvarenjem ''Dani'' Aleksandar Petrović je nastavio u pravcu u kome je krenuo sa filmom ''Dvoje''. Iako su stilski slični, čak naizgled i tematski, ''Dani'' se ipak razlikuju po tome što govore o jednom trenutnom zanosu dvoje ljudi u toku jednog popodneva, dok kod prvog ostvarenja imamo priču o relativno dugoj ljubavnoj vezi.

Glavni junaci su Nina koju glumi Olga Vujadinović i Dragan koga glumi Ljubiša Samardžić. Njih dvoje se slučajno sreću tri puta u toku jednog dana na različitim mestima ali tek treći put se upoznaju i zajedno kreću u obilazak grada.

U samom startu su loše volje ali onda polako počinje da im se popravlja raspoloženje. Uskoro postaju potpuno opušteni i deluju srećno, pa sve to izgleda kao da će započeti ljubavnu avanturu. Ipak, do toga neće doći.

Dok je Ninin muž na putu, Draganov otac je bolestan. I Nina i Dragan su na neki način trenutno usamljeni i prazni. Njihovo zajedničko provedeno vreme ispostaviće se da je zapravo trenutni ventil i beg od formalne svakodnevnice. Raspoloženje ne uspevaju da im pokvare ni lokalni mangupi koji ih u jednom momentu provociraju i sve to završava se samo na verbalnom ekscesu koji prekida policajac.

Uskoro se Nina i Dragan rastaju i Dragan predlaže da se nađu kasnije na istom onom mestu gde su i započeli druženje. Nina dolazi ali ne i Dragan. Ipak, ponovo se sreću slučajno i bivaju zajedno sve dok uveče Nina ne saopšti Draganu da živi sa mužem. Tada se iznenada i bez pozdrava rastaju. Nina kreće užurbanu a zatim počinje da trči, dok Dragan izgleda kao da želi da je stigne ali ipak shvata da je trenutna euforija prekinuta i da je njihova priča zauvek završena.

Simpatičan detalj u filmu je kada Nina i Dragan stanu ispred plakata za film ''Dvoje'' i Dragan pita Ninu da li je gledala film, a ona mu odgovara da joj je prijateljica rekla da je dosadan.

To dokazuje da je Petrović znao i da se našali na svoj račun a ujedno i da je imao specifičan smisao za humor.

Ono što mnoge značajne reditelje čini velikim je sposobnost da od jedne krajnje obične životne priče koja nema naizgled nikakav rasplet radnje stvore zanimljiv film. Aleksandar Petrović je već sa svojim drugim dugometražnim ostvarenjem pokazao da je sposoban da to uradi. On je napravio film u kome je gotovo čitava priča stala u jedno popodne a da se skoro ništa značajno nije desilo jer u mnogobrojnim filmovima gde se dvoje ljudi sretne na ovakav način kao u ''Danima'', obično u neko doba završe u krevetu, pa se tu desi još hiljadu nekih peripetija. Ovde toga nema jer sve što je vredno u ''Danima'' sastoji se od slikanja određenih momenata koji doživljavaju te dve osobe u toku jednog kratkog vremenskog intervala, a ono što ga čini interesantnim nalazi se u sposobnosti gledaoca da oseti te bitne momente. To koliko će neko prepoznati veličinu ovog dela zapravo govori o kvalitetu te osobe jer ''Dani'' nisu za one koji od filma traže zabavu, akciju ili sve one elemente koji čine da delo bude predvidivo. Možda je film zanimljiv između ostalog i zbog toga što se očekuje da Nina i Dragan započnu ljubavnu idilu a to se ne desi. Za sve to vreme, dok film teče, Petrović je uspeo da dočara te njihove trenutne radosti i osećaje i uz to održi pažnju gledaoca. Upravo zbog toga je ovaj film veliki.

Odlični kadrovi i muzika samo su još više doprineli da ova drama ne bude klasično ostvarenje. ''Dani'' je pravi romantični umetnički film sa kojim srpska kinematografija može da se ponosi.