Sve je izgubljeno (2013)
Helly Cherry
2011. mladi američki reditelj Džej Si Čendor preporučio se svetu filma snimivši intrigantan naslov „Margin call“ – film koji pokušava da uđe u srž početaka poslednje globalne ekonomske krize i u kome je veliki broj kvalitetnih glumačkih imena do iznemoglosti analiziralo razloge za krah berze.
Dve godine kasnije, ovaj talentovani reditelj vraća se dijametralno suprotnim filmom u kome inflaciu likova zamenjuje jednim – „All is lost“, priči o jednom čoveku i njegovim pokušajima da preživi na moru.
„All is lost“ je najjednostavnija forma filmskog pripovedanja koja se može zamisliti, a u isto vreme ta jednostavnost čini ga izuzetno efektivnim i upečatljivim. Sve što pratimo u ovom ostvarenju su nastojanja glavnog neimenovanog lika da preživi na okeanu pošto njegov brodić biva potpoljen u surovoj oluji. Bez ijedne reči dijaloga, sa tek nekoliko uzvika i rečenica i jednom kratkom naracijom na početku filma. Čista esencija preživljavanja, bez ulepšavanja, filmske šminke i pomodnih efekata – ovo je film o borbi čoveka protiv prirode, iskonskom, neglamuroznom, ogoljenom preživljavanju.
Glavni lik ovog filma do kraja, namerno, ostaje neimenovan, nedosenčen, psihološki neizgrađen i to može nekima zasmetati, nekima koji traže određenu vrstu dubine i prošlosti da bi mogli da se vežu za glavni lik. Međutim, tu ovaj film poentira upravo zahvaljujući glavnom glumcu – Robertu Redfordu, iskonskoj legendi svetskog filma. Ne treba vam izmišljeni filmski lik sa pozadinskom pričom kada ispred sebe imate takvu glumačku veličinu koja iza sebe već ima toliko filmskog prtljaga da vam se čini da ga odlično poznajete i bez psihološke nadgradnje. Robert Redford jednostavno daje sve od sebe u ovom ostvarenju. On glumi na ivici kompletne poistovećenosti sa likom ukletog brodolomnika, protiv koga se uroćuju sve moguće sile prirode i slučaja, međutim nijednog momenta ne ispuštajući uzde pribranosti iz svojih ruku. Sa tek nekoliko grimasa, pokreta, mimika i postupaka Redford nam dočarava lik koji je prekaljen, iskusan, koji ne podleže lako pred opasnošću i problemima, koji je svestan svega što treba da uradi i koji je spreman na sve moguće žrtve da to i ostvari. Divno je gledalačko iskustvo pratiti njegove glumačke rekacije na probleme koje mu scenario nameće, sitne tragove razmišljanja i nastojanja da se izbori sa situacijom.
Redford je imao najteži mogući glumački zadatak koji se može zamisliti – bivajući sve vreme sam na ekranu, bez teksta, bez bilo koga za interakciju osim golih predmeta na brodu on uspeva da učini svoj lik živim i vitalnim i da apsolutno zainteresuje gledaoca za svoje postupke. Redfordova mogućnost da harizmom i suptilnim nanosima precizne glume održi zainteresovanost gledaoca od presudne je važnosti za uspeh ovog ostvarenja i sigurni smo da nema mnogo glumaca danas koji bi mogli tako uspešno da se nose sa prazninom ekrana koliko ovaj prekaljeni veteran. Prečesto u karijeri proglašavan samo lepim licem, Redford ovde apsolutno i bez premca dokazuje da je u istoj ravni sa kolegama iz svoje generacije – Polom Njumenom, Džekom Nikolsonom i drugima.
„All is lost“ je zaveštanje jednoj glumačkoj i filmskoj legendi, ali i vrlo sveden i jednostavan film o borbi čoveka za pravo na život u surovim uslovima prirode, film precizno i nepretenciozno režiran i snimljen i još bolje odglumljen. Film koji alegorijski može da se posmatra i kao čovekova borba protiv starosti i nadolazeće smrti, poslednji trzaj života u okolnostima koje su antiživotne. Solidna preporuka za sve one koji vole teške priče o preživljavanju u prirodi bez ikakvih patetičnih momenata ili žalopojnih kvaziemotivnih viškova, ovo je čista esencija kinematografije, film u svom najogoljenijem obliku.
Dve godine kasnije, ovaj talentovani reditelj vraća se dijametralno suprotnim filmom u kome inflaciu likova zamenjuje jednim – „All is lost“, priči o jednom čoveku i njegovim pokušajima da preživi na moru.
Glavni lik ovog filma do kraja, namerno, ostaje neimenovan, nedosenčen, psihološki neizgrađen i to može nekima zasmetati, nekima koji traže određenu vrstu dubine i prošlosti da bi mogli da se vežu za glavni lik. Međutim, tu ovaj film poentira upravo zahvaljujući glavnom glumcu – Robertu Redfordu, iskonskoj legendi svetskog filma. Ne treba vam izmišljeni filmski lik sa pozadinskom pričom kada ispred sebe imate takvu glumačku veličinu koja iza sebe već ima toliko filmskog prtljaga da vam se čini da ga odlično poznajete i bez psihološke nadgradnje. Robert Redford jednostavno daje sve od sebe u ovom ostvarenju. On glumi na ivici kompletne poistovećenosti sa likom ukletog brodolomnika, protiv koga se uroćuju sve moguće sile prirode i slučaja, međutim nijednog momenta ne ispuštajući uzde pribranosti iz svojih ruku. Sa tek nekoliko grimasa, pokreta, mimika i postupaka Redford nam dočarava lik koji je prekaljen, iskusan, koji ne podleže lako pred opasnošću i problemima, koji je svestan svega što treba da uradi i koji je spreman na sve moguće žrtve da to i ostvari. Divno je gledalačko iskustvo pratiti njegove glumačke rekacije na probleme koje mu scenario nameće, sitne tragove razmišljanja i nastojanja da se izbori sa situacijom.
Redford je imao najteži mogući glumački zadatak koji se može zamisliti – bivajući sve vreme sam na ekranu, bez teksta, bez bilo koga za interakciju osim golih predmeta na brodu on uspeva da učini svoj lik živim i vitalnim i da apsolutno zainteresuje gledaoca za svoje postupke. Redfordova mogućnost da harizmom i suptilnim nanosima precizne glume održi zainteresovanost gledaoca od presudne je važnosti za uspeh ovog ostvarenja i sigurni smo da nema mnogo glumaca danas koji bi mogli tako uspešno da se nose sa prazninom ekrana koliko ovaj prekaljeni veteran. Prečesto u karijeri proglašavan samo lepim licem, Redford ovde apsolutno i bez premca dokazuje da je u istoj ravni sa kolegama iz svoje generacije – Polom Njumenom, Džekom Nikolsonom i drugima.
„All is lost“ je zaveštanje jednoj glumačkoj i filmskoj legendi, ali i vrlo sveden i jednostavan film o borbi čoveka za pravo na život u surovim uslovima prirode, film precizno i nepretenciozno režiran i snimljen i još bolje odglumljen. Film koji alegorijski može da se posmatra i kao čovekova borba protiv starosti i nadolazeće smrti, poslednji trzaj života u okolnostima koje su antiživotne. Solidna preporuka za sve one koji vole teške priče o preživljavanju u prirodi bez ikakvih patetičnih momenata ili žalopojnih kvaziemotivnih viškova, ovo je čista esencija kinematografije, film u svom najogoljenijem obliku.
Slobodan Novokmet