DISCLOSURE DAY (2026) - Spilberg za one koji ne vole Spilberga
Helly Cherry
Poslednji Spilbergov film je možda dokaz da kritičari primaju pare u Americi, jer kako drugačije objasniti hvalospeve istih tih kritičara prema filmu, posebno i prema glumi, osim ako nisu u pitanju dobro podmazani i naručeni tekstovi. Jer Spilbergov novi film je najobičnije smeće.
Zato Spilberg gleda da izađe iz krize vraćajući se temi koju je faktički i uspostavio na blokbaster mapi pre više decenija, a to su vanzemaljci. Okuplja sve pouzdane saradnike i činilo se da ima „slam dunk“ u rukama. Međutim, ono što smo dobili jeste jedna bleda, prevaziđena, anahrona priča koja je razrađena u toliko drugih serija i filmova da je prosto sramota što je Spilberg odlučio da po ovako slabom i neinventivnom scenariju išta snima.
Prosto je neverovatno da posle svih vanzemaljskih filmova koje smo imali, od „Dana nezavisnosti“ pa do onih lošijih kao što je „Battleship“, Spilberg snima ovako nemaštovit film u kome nema nikakve intrige, nikakvog suspensa, nikakvog komentara na globalnu politiku, na uticaj medija, već se sve svodi na jedan chase, kvaziakcioni polutriler, sa vrlo nezanimljivim likovima koji se neobično i čudno ponašaju, i da sve to hoće da predstavi kao ne znam kakav „breakthrough“ film o vanzemaljcima.
Temom vanzemaljaca i sam se bavio više puta. Da spomenemo samo „Close Encounters of the Third Kind“, u kome je bilo toliko radosti samog filmskog stvaranja, mašte, energije i razigranosti. A sada smo došli do jednog staračkog, mračnog, i to ne u pozitivnom smislu, polufilma koji je ono malo što ima da kaže o vanzemaljcima već video i ispričao „Dosije X“, kao i svaki alternativni film iz devedesetih.
Spilberg je hteo da se vrati korenima, hteo je siguran hit u rukama, a na kraju je dobio jednu od najvećih bruka u karijeri, film koji je slabiji čak i od njegovih navodno slabijih ostvarenja kao što su „Hook“ ili „Always“.
Nadam se samo da će iz ovoga izvući neku pouku i vratiti se na staze stare slave koje toliko priželjkujemo.
Ocena 2
Spilberg je nesumnjivo otac modernog blokbastera i čovek kome dugujemo desetine i desetine sati vrhunske filmske zabave, ali u poslednje vreme, da li zbog godina, da li zbog toga što nikako ne može da se uključi u duh novog vremena, imao je nekoliko kreativnih i finansijskih promašaja. Njegov rimejk filma „West Side Story“ prosto nikoga nije zanimao, jer je u pitanju jedna arhaična postavka, a njegova drama „The Fabelmans“, koja je bila solidna, ipak nije preterano zapalila maštu ni kritike, ni publike, a ni Oskara.
Zato Spilberg gleda da izađe iz krize vraćajući se temi koju je faktički i uspostavio na blokbaster mapi pre više decenija, a to su vanzemaljci. Okuplja sve pouzdane saradnike i činilo se da ima „slam dunk“ u rukama. Međutim, ono što smo dobili jeste jedna bleda, prevaziđena, anahrona priča koja je razrađena u toliko drugih serija i filmova da je prosto sramota što je Spilberg odlučio da po ovako slabom i neinventivnom scenariju išta snima.
Prosto je neverovatno da posle svih vanzemaljskih filmova koje smo imali, od „Dana nezavisnosti“ pa do onih lošijih kao što je „Battleship“, Spilberg snima ovako nemaštovit film u kome nema nikakve intrige, nikakvog suspensa, nikakvog komentara na globalnu politiku, na uticaj medija, već se sve svodi na jedan chase, kvaziakcioni polutriler, sa vrlo nezanimljivim likovima koji se neobično i čudno ponašaju, i da sve to hoće da predstavi kao ne znam kakav „breakthrough“ film o vanzemaljcima.
Temom vanzemaljaca i sam se bavio više puta. Da spomenemo samo „Close Encounters of the Third Kind“, u kome je bilo toliko radosti samog filmskog stvaranja, mašte, energije i razigranosti. A sada smo došli do jednog staračkog, mračnog, i to ne u pozitivnom smislu, polufilma koji je ono malo što ima da kaže o vanzemaljcima već video i ispričao „Dosije X“, kao i svaki alternativni film iz devedesetih.
Spilberg je hteo da se vrati korenima, hteo je siguran hit u rukama, a na kraju je dobio jednu od najvećih bruka u karijeri, film koji je slabiji čak i od njegovih navodno slabijih ostvarenja kao što su „Hook“ ili „Always“.
Nadam se samo da će iz ovoga izvući neku pouku i vratiti se na staze stare slave koje toliko priželjkujemo.
Ocena 2
Slobodan Novokmet