Pogledajte „10 Minute Time Machine“, kratki film o tome šta vredi ponoviti, a šta ne
Helly Cherry
Kanadski scenarista i reditelj Čarls Val 2017. potpisao je kratki film koji svoju osnovnu ideju sprovodi do kraja doslovno, „10 Minute Time Machine“ traje otprilike koliko i mašina o kojoj priča, a cela radnja, od naslovne špice do odjavne, odigrava se u samo deset minuta.
Priča prati Džordža (Kevin Kinkejd) koji nervozno čeka svoju devojku Lori (Lesli Smit) na sastanku, sa verenićkim prstenom u džepu. Kada Lori stigne sa vešću da je pronašla napravu koja im omogućava da se vrate tačno deset minuta u prošlost, dvoje mladih ljudi počinje da testira granice te moći, isprva iz radoznalosti, a onda i iz sve ozbiljnijih razloga. Kako se ispostavlja da je mašina moćnija nego što su mislili, u priču se uključuju i prošle i buduće verzije samih sebe, svaka sa sopstvenim savetom šta učiniti sa prilikom koja im se ukazala.
Val je film opisao kao spoj naučne fantastike i komedije smešten u prepoznatljivo, svakodnevno okruženje, pristup koji je bliži magičnom realizmu nego klasičnom žanrovskom spektaklu. Iza kamere i ispred nje okupio se tim kanadskih filmadžija, dok je produkcija, prema rečima samog autora, od početka bila zamišljena tako da naizgled kratak vremenski okvir na kraju promeni tok junacima života.
Iako se oslanja na poznat motiv putovanja kroz vreme, film ne teži spektakularnim posledicama ni velikim paradoksima, već se zadržava na nešto ličnijem terenu, pitanju šta bismo uradili kada bismo dobili priliku da nekoliko puta ispravimo istih deset minuta. Odgovor koji „10 Minute Time Machine“ nudi manje je o moći, novcu ili avanturi, a više o odlukama koje, čak i kad su sitne, oblikuju ono što dolazi posle.
Film je premijerno prikazan u Kanadi 19. septembra 2017. godine i od tada kruži festivalskom i onlajn publikom kao jedan od primera kako se žanrovska priča može ispričati u vrlo ograničenom vremenu, bez gubitka na emotivnoj težini.
Priča prati Džordža (Kevin Kinkejd) koji nervozno čeka svoju devojku Lori (Lesli Smit) na sastanku, sa verenićkim prstenom u džepu. Kada Lori stigne sa vešću da je pronašla napravu koja im omogućava da se vrate tačno deset minuta u prošlost, dvoje mladih ljudi počinje da testira granice te moći, isprva iz radoznalosti, a onda i iz sve ozbiljnijih razloga. Kako se ispostavlja da je mašina moćnija nego što su mislili, u priču se uključuju i prošle i buduće verzije samih sebe, svaka sa sopstvenim savetom šta učiniti sa prilikom koja im se ukazala.
Val je film opisao kao spoj naučne fantastike i komedije smešten u prepoznatljivo, svakodnevno okruženje, pristup koji je bliži magičnom realizmu nego klasičnom žanrovskom spektaklu. Iza kamere i ispred nje okupio se tim kanadskih filmadžija, dok je produkcija, prema rečima samog autora, od početka bila zamišljena tako da naizgled kratak vremenski okvir na kraju promeni tok junacima života.
Iako se oslanja na poznat motiv putovanja kroz vreme, film ne teži spektakularnim posledicama ni velikim paradoksima, već se zadržava na nešto ličnijem terenu, pitanju šta bismo uradili kada bismo dobili priliku da nekoliko puta ispravimo istih deset minuta. Odgovor koji „10 Minute Time Machine“ nudi manje je o moći, novcu ili avanturi, a više o odlukama koje, čak i kad su sitne, oblikuju ono što dolazi posle.
Film je premijerno prikazan u Kanadi 19. septembra 2017. godine i od tada kruži festivalskom i onlajn publikom kao jedan od primera kako se žanrovska priča može ispričati u vrlo ograničenom vremenu, bez gubitka na emotivnoj težini.