„Superdevojka: Svet” - Put oko sveta vodi i do Jadra
Helly Cherry
Poslednjih nekoliko godina DC je ustalio praksu da uz veće filmske premijere pusti i međunarodnu strip antologiju posvećenu istom liku. Prva je bila "Betmen: Svet" 2021, sa pričama smeštenim, između ostalog, u Rusiju i Češku, potom "Džoker: Svet" 2024, pa "Supermen: Svet" prošle godine, uz premijeru Ganovog filma. Sada je na redu "Superdevojka: Svet", izdanje koje je kod nas objavila Čarobna knjiga, istovremeno sa izlaskom u petnaestak zemalja širom sveta, tempirano uz premijeru filma "Supergirl" sa Mili Alkok u naslovnoj ulozi. Format je već poznat: tvrd povez, 200 strana, i podela na kratke, samostalne priče.
Zanimljivo je da je strip krenuo bolje nego film. Dok je "Supergirl" na startu ostvarila skroman prikazani rezultat i podelila publiku i kritiku još od prvih najava (istina, pomalo isforsirano, nepotrebno i nepravedno), antologija se, čini se, snašla mnogo bolje, kao da je lakše graditi simpatije kroz više kratkih priča nego kroz dva sata na velikom platnu.
Format je jasan: četrnaest priča, svaka desetak strana, svaka sa svojim scenaristom i crtačem iz druge zemlje, i svaka smeštena u tu istu zemlju. Superdevojka tako doslovno putuje svetom: od SAD, Nemačke, Italije, Španije, Francuske, preko Poljske, Finske, Turske, Japana, do Brazila, Meksika, Argentine, Kolumbije, Kameruna. I Srbije, ovog puta. Nema prostora za dugo uvođenje u atmosferu. Avanture Superdevojke kreću odmah u akciju, bez zadržavanja na pozadinskoj priči ili unutrašnjim monolozima. To ih čini dinamičnim, ali i lakim za čitanje u jednom dahu, jednu za drugom.
Ono što ovakav koncept čini vrednim nije samo promena kulisa, već i promena rukopisa. Svaki tim donosi svoj crtački stil i svoj ugao gledanja na lik, pa se kroz stranice oseti i nešto od lokalne tradicije i vizuelnog jezika zemlje iz koje priča dolazi. Osim poznatijih i zemalja koje imaju dugu strip tradiciju tu su i egzotične zemlje poput Kameruna i Kolumbije.
Spisak autora je šarolik i po iskustvu i po profesiji. Tursku priču potpisuje Mahmud Azrar, ime dobro poznato čitaocima američkih mejnstrim izdavača, dok je Italiju predstavila pevačica Frančeska Mikjelin, ovoga puta u ulozi scenaristkinje (i to po prvi put). Uvodnu priču, smeštenu u SAD, pišu Mariko Tamaki i crta Skajlar Petridž, dok naslovnicu za američko tržište potpisuje Džoel Džouns, kombinacija imena koja pokazuje da ovakve antologije DC-ju služe i kao izlog za autore van uobičajenog mejnstrim kruga. Vi pronađite svoje favorite među ovim autorima.
A za domaću publiku, ipak, najvažnija je priča koja pripada Srbiji. Scenario potpisuje Uroš Dimitrijević, crtež Stevan Subić, a radnju smeštaju u dolinu Jadra, u aktuelni društveni kontekst, što je odabir koji antologiju ovde čini nešto ličnijom nego što bi bio slučaj sa još jednom pričom iz Metropolisa ili Gotama. Subićev rad dodatno je istaknut time što se njegova naslovna strana koristi kao naslovnica izdanja za region, što znači da je domaći doprinos ujedno i ono što će čitalac prvo videti na polici knjižare, pre nego što uopšte otvori korice.
Format je jasan: četrnaest priča, svaka desetak strana, svaka sa svojim scenaristom i crtačem iz druge zemlje, i svaka smeštena u tu istu zemlju. Superdevojka tako doslovno putuje svetom: od SAD, Nemačke, Italije, Španije, Francuske, preko Poljske, Finske, Turske, Japana, do Brazila, Meksika, Argentine, Kolumbije, Kameruna. I Srbije, ovog puta. Nema prostora za dugo uvođenje u atmosferu. Avanture Superdevojke kreću odmah u akciju, bez zadržavanja na pozadinskoj priči ili unutrašnjim monolozima. To ih čini dinamičnim, ali i lakim za čitanje u jednom dahu, jednu za drugom.
Ono što ovakav koncept čini vrednim nije samo promena kulisa, već i promena rukopisa. Svaki tim donosi svoj crtački stil i svoj ugao gledanja na lik, pa se kroz stranice oseti i nešto od lokalne tradicije i vizuelnog jezika zemlje iz koje priča dolazi. Osim poznatijih i zemalja koje imaju dugu strip tradiciju tu su i egzotične zemlje poput Kameruna i Kolumbije.
Spisak autora je šarolik i po iskustvu i po profesiji. Tursku priču potpisuje Mahmud Azrar, ime dobro poznato čitaocima američkih mejnstrim izdavača, dok je Italiju predstavila pevačica Frančeska Mikjelin, ovoga puta u ulozi scenaristkinje (i to po prvi put). Uvodnu priču, smeštenu u SAD, pišu Mariko Tamaki i crta Skajlar Petridž, dok naslovnicu za američko tržište potpisuje Džoel Džouns, kombinacija imena koja pokazuje da ovakve antologije DC-ju služe i kao izlog za autore van uobičajenog mejnstrim kruga. Vi pronađite svoje favorite među ovim autorima.
A za domaću publiku, ipak, najvažnija je priča koja pripada Srbiji. Scenario potpisuje Uroš Dimitrijević, crtež Stevan Subić, a radnju smeštaju u dolinu Jadra, u aktuelni društveni kontekst, što je odabir koji antologiju ovde čini nešto ličnijom nego što bi bio slučaj sa još jednom pričom iz Metropolisa ili Gotama. Subićev rad dodatno je istaknut time što se njegova naslovna strana koristi kao naslovnica izdanja za region, što znači da je domaći doprinos ujedno i ono što će čitalac prvo videti na polici knjižare, pre nego što uopšte otvori korice.
 |
| Superdevojka u dolini Jadra |
Na kraju, "Superdevojka: Svet" ostaje ono što jeste: prigodno izdanje, nastalo iz marketinških kalkulacija i kalendara premijera, a ne iz stvarne kreativne potrebe. Ali tu leži i njegova prednost. Kada petnaest različitih timova dobije isti zadatak i istih desetak strana, razlike u pristupu postaju vidljivije nego u bilo kom pojedinačnom serijalu. Upravo je ta raznolikost ono što ovakvu antologiju čini vrednom listanja i van konteksta filma koji je izazvao njeno objavljivanje. Za domaćeg čitaoca, prisustvo priče iz doline Jadra dodatno pomera knjigu iz kategorije uvoznog proizvoda u nešto što se, makar na jednoj stranici, oseća kao naše.