Svetkovina - dosta mračna, izuzetno radosna i povremeno stroboskopična. Tako bi u jednoj pomalo kolizionoj rečenici opisao nedavni, a drugi nastup beloruskog i vrlo svetskog sastava Molchat Doma u Beogradu. Posle više od šest godina istočnoevropski darkeri, sada već sint-popom i njuvejvom kvalitetno namazani, posetili su glavni grad Srbije i ponovo održali fenomenalan koncert pred više stotina fanova iz regiona u Luci Beograd, u utorak 7. jula. Grupa koja ne postoji ni čitavu deceniju postala je svetska senzacija u vrlo kratkom roku, prvenstveno zbog odlične muzike, ali i internet video mimova i algoritama na platformama koje su privlačile publiku masovno i naveliko. Moglo bi se reći da njihov pik i oko njih hajp ne staje godinama, a delimičan dokaz pronalazimo i na ovom beogradskom koncertu gde je dobar deo auditorijuma padao u trans uz katarzične i mračne melodije koje je trojka sa bine emitovala. Ali lagano, tek smo na početku izveštaja. 

Na Dan ustanka naroda Srbije, reka ljudi je potekla ka Dunavu, ka prostoru Luke Beograd gde se već nekoliko leta održavaju brojni veći koncerti važnih alternativnijih bendova, kako bi pogledala jedan od verovatno najpopularnijih darkerskih sastava sadašnjice. Za zagravanje je bio zadužen ruski di-džej Anton Berezin sa projektom sličnog imena - Bereza. Brat je vrteo muziku za pultom posred bine, senzibilitetom na tragu onoga u čemu ćemo kasnije uživati, ali sa akcentom na elektroniku. Publika je uglavnom čavrljala međusobno, pila pivo i druge tekućine i uživala u prijatnom vremenu pokraj reke. Inače ja ovaj prostor baš gotivim i da nije povremenih smrduckavih talasa sa obližnjeg Dunava, ugođaj bi bio apsolutan. Vetar piri, zvuk grmi, a plavo-žućkaste boje zalaska sunca igraju po nebu iznad Beograda. Divota. Posle nekih pola sata Berezinovog seta, bina je krenula da se rasprema za zvezde večeri koji su se ukazali tačno u 21h, baš kao po satnici. 

Možda bi neko rekao da su Belorusi za ljubitelje ovog zvuka bili saundtrek pandemije korona virusa kada su potpuna zatvaranja i karantini bili realnost i svakodnevica, a melanholična muzika i mračna lirika svojevrsni sonični eskapizam. Međutim, meni se čini da su Molchat Doma ka vrhu krenuli da se penju nešto ranije o čemu svedoči njihov nastup u Beogradu tik pred pandemiju i krcati Dragstor. Mnogo je paralela i razlika koje bih mogao da izvučem, ali ipak ne bih. Drugo je vreme sada, mada je svet verovatno s*ebaniji, što pa nekako uvek ide na ruku kvalitetnoj muzici. Svakako je ovaj trio prerastao pređašnji prostor, po svoj prilici, taman za onaj broj Rusa koji se u međuvremenu, sklanjajući se od još jedne muke - ratne, preselio u Beograd i u utorak (prošli put su svirali u sredu, hehe) činio makar trećinu publike. Mada sam u masi čuo i bugarski, makedonski, a verujem da je bilo još ljudi iz regiona pošto je ovo jedan od nekoliko koncerata koje su odsvirali u Evropi ovog leta i jedini na Balkanu. 

Nego, daj da se vratimo na temu. Vođeni uvodnim tonovima sa razglasa i glasnim povicima auditorijuma Egor Škutko, Roman Komogorcev i Pavel Kozlov se ovaplotiše na bini i krenuše lagano u akciju. Veče su otvorili numerama ,,Kolesom”, ,,Ty Zhe Ne Znaesh Kto Ya” i ,,III” sa poslednjeg, još uvek aktuelnog albuma ,,Belaya Polosa” iz 2024. 


Svetla rokaju, publika pleše, a na bini ekipa odenuta i crno, negde između monaške i nindža odore, takođe u elementu - gibaju se u ritmu, ne prezajući od zabave. Repertoar se mahom sastojao od novih pesama, ali se našlo mesta i za starije kidalica poput ,,S Krysh Nashikh Domov”. Sećam se da mi je prošli put na koncertu Molchat Doma u Beogradu za oko zapao supkulturni mozaik sastavljen od metalaca, rokera, repera, gotičara i drugih. Sada nije toliko toga bilo, mada jesam, recimo, uočio jednog mlađanog (deluje mi nedesnog) skinheda sa devojkom, koga je na trenutke više zanimala priča sa dva ortaka nego svirka, ali svejedno je često dizao pesnicu u zrak i radovao se pesmama koje je znao. Barem to neko kratko vreme dok sam bio iza njega i dok me put nije doveo bliže bini koja je razdvajala fan pit od regularnog partera. 

Negde na sredini nastupa upali smo u jedan lagani tempo i setne melodije koje bi na nekom drugom mestu verovatno bacile ljude u bedak, ali je ovde narod u potpunosti uživao. Odmah nakon melanho-segmenta večeri usledila je moja omiljena traka sa poslednjeg albuma - ,,Son”. Uh, što lepa pesma čoveče, za gotovo nirvanično iskustvo, barem meni. Posle nje i skoro sat vremena svirke, na opšte oduševljenje prisutnih, naišao je jedan od hitova grupe - ,,Volny”. Poznata melodija se prosula lukom, telefoni iz repetiranog prešli u rafalni mod snimanja, a ko je znao tekst, zapevao je na sav glas. Za kraj onog regularnog dela nastupa ostavili su sintvejv rejvčinu ,,Discoteque” i još jedan klasik - ,,Na dne”. 

Nema razilaženja, jer svi čekaju najveće hitove grupe, delimično proslavljene TikTok i Instagram klipovima i rilsima, koje će, trio iz Minska, naravno, po povratku na bis i odsvirati. Četiri bengera sa albuma ,,Ethazi” iz 2018. koji ih je vinuo u svetske visine, za još 15, 20 minuta ludila. Ovim redosledom: ,,Kletka”, ,,Toska”, ,,Tancevat” i ,,Sudno (Boris Rizhy)”. Kakav niz, kakav finiš, kao gol Arg… ili ipak ne. 

I to bi bilo to narode. Pošto su odložili gitare, sintove, miksete, plejere i mikrofone Belorusi su se dali u višeminutni aplauz. Baš kao i publika, jer osećaj je bio mutualan kao kod Prudona. Nisam hteo više da se vraćam na koncert iz februara 2020, ali kako drugačije ovakvu svetkovinu zaključiti nego kao i tada, rečju - конец.
Timočanin