Jedina činjenica zbog koje uopšte uzimamo u razmatranje ovaj film je ta da je sniman u Beogradu. Međutim, osim par pogleda na iskrzane beogradske fasade i prisustva nekoliko podjednako iskrzanih domaćih „statista“, ništa u ovom ostvarenju ne koristi masivne geopolitičke prednosti prestonice zabave na brdovitom Balkanu. Zato što se radnja većim svojim delom odvija u jednom stanu, što nam govori da je najam nekretnina za snimanje filmova u Beogradu izgleda dosta jeftiniji nego u zemljama Evrospke unije kao što su Bugarska, Rumunija ili Hrvatska. Eto šanse za našu filmsku industriju da prosperira; izdavanje ionako praznih stanova i garsonjera za snimanje enterijerskih scena u holivudskim filmovima sada je održiv i relevantan biznis.

Ali vratimo se filmu „Everly", svojevrsnoj kombinaciji horora „1408“ i ženske verzije filma „Umri muški“. Naša naslovna junakinja, koju glumi Selma Hajek, seksualna je robinja japanske mafije zatočena u poluluksuznom-poluraspadnutom stanu kojoj jednog dana puca film, pa u skladu sa raspoloženjem odlučuje da pokoka sve svoje azijske mušterije. To baca ucenu na njenu glavu, pa horda različitih nikogovića sastrugana sa dna kace počinje da opseda njen stan ne bi li je lišili života i pokupili nagradu.

Film reditelja Džoa Linča ne beži od svog B pedigrea i maksimalno ga eksploatiše. Film vrvi od direktnih citata i pozajmljivanja od respektabilnijih autora treš akcija kao što su Rodrigez, Tarantino i Luk Beson, a film je svojevrstan omaž „ženskim“ akcionim filmovima kakvi su „Kill Bill“, „Nikita“ ili „Lucy“, ali i filmu „Ulični psi“ (scena sa Japancem koji u crno-belom odelu krvari na kauču). Naravno, rupe veličine avionskih hangara lebde i nad ovim ostvarenjem, a najočiglednija je ona koja se tiče nesposobnosti jedno 200 ubica da eliminišu živahnu Meksikanku, da ne spominjemo da je ovo ostvarenje pobilo sve rekorde u dugim monolozima kojima negativci daju junakinji šansu da se iskobelja iz opasnosti i uzvrati. Film nije stidljiv prema stilizovanom nasilju, akcione scene su zabavne i fino izmiksovane uticajima klasičnih gangsterskih i azijskih akcionih filmova, a taj bućkuriš daje ovom ostvarenju izvesnu dinamiku i svežinu.

Naravno, sentimentalni momenti koji uključuju junakinjinu kćerku i majku malo će razvodniti kvalitet besmislene akcije, ali na kraju utisak više naginje ka zabavnom, nego ka odurnom, i tako ovaj film treba i posmarati, negde na lestvici između boljeg „Džona Vika“ i ambicioznijeg, ali ridikuloznijeg „Lucy“.

Ocena 3- (5)
Slobodan Novokmet