THE ONE I LOVE (2014) – Kada romansa uđe u Zonu sumraka
Helly Cherry
Braća Duplas su već neko vreme udarne igle nezavisnog američkog filma, što rediteljski, što producentski, a što i glumački. Generalno, godišnje umešaju na sva tri fronta prste u makar dva-tri nova filma, a u njihovom rezimeu nalaze se naslovi kao što su: „Cyrus“, „Jeff, who lives at home“, „Safety not guaranted“ itd. Često se ne libe da kombinuju dramu, crnohumornu komediju i fantaziju, a kao proizvod obično dobijaju sasvim solidne filmove koji se svrstavaju u red najboljih nezavisnih ostvarenja iz godine u godinu.
„The one i love“ je njihov producentski i glumački projekat koji režira početnik Čarli Mekdovel, inače sin proslavljenog Teda Densona (koji ovde ima i malu ulogu). U pitanju je jedna izuzetno originalna i neobična priča koja počinje kao tipična drama o bračnom paru u krizi koji na nagovor bračnog terapeuta odlazi na udaljeni ranč ne bi li se u izolaciji prirode nosio sa svojim problemima. Međutim, iako radnja zvuči kao preslikana iz „Antihrista“, ovde dobijamo nešto sasvim drugo. Ono što bračni par Itan i Sofi zatiču u, na prvi pogled, bajkovitoj vikendici usred šume staviće njihovu vezu na kušnju veću nego ikada pre toga, a preispitivanje njihovog odnosa postaće oslonac svih njihovih nastojanja tokom misterioznog vikenda koji je pred njima. Otkriti šta ovaj par zatiče u vikendici bilo bi kao prepričati zapravo ceo film, ali dovoljno je da kažemo da je u pitanju nešto što podseća na epizodu Zone sumraka.
Međutim, fantastični momenat ovog filma zapravo ne odvlači pažnju od njegove prave tematike, a to je preispitivanje odnosa dveju jedinki koji je upao u krizu usled prevare jedne od njih. Film se vrlo precizno bavi degradacijom njihovog odnosa koja se u zavisnosti od samih aktera odvija od euforičnosti do depresije, a pitanja koja postavlja, kao što su ona koliko se partneri u vezama menjaju, da li smo zaljubljeni u partnera ili u njegovu idealnu verziju kakva je bila pri upoznavanju, da li prevara može da se oprosti i da li partner posle prevare može da ostane isti – ključna su za razumevanje ovog ostvarenja.
Glavni akteri, Mark Duplas i Elizabet Mos pružaju ubedljive performanse kao bračni par čiji je odnos doveden u ćorsokak, a koji se trudi da pomalo i veštački prevaziđe nastalu krizu. Njihove sumnje, strahovi i način da se suoče sa nastalom situacijom mahom su autentični i, u skladu sa fantastičnim momentom u radnji, očekivani i ljudski. Iako se naizgled bavi ozbiljnom tematikom, film zapravo vešto balansira na razmeđi između blage komedije, romanse i bračne drame, a zonosumrakovski element dodaje ovakvoj postavci na svežini i originalnosti.
Lajtmotiv ovog filma nije nešto neviđeno na filmskom platnu. Sličnom linijom, ali drugačijim senzibilitetom već su se kretali filmovi tipa „Enemy“ i „The Duble“, međutim stiče se utisak da je „The one I love“ savršeno iskoristio ovu mešavinu žanrova i nametnuo se kao svež, nesvakidašnji i svakako film koji vas bar neko vreme neće napuštati po gledanju. A takvih je u poslednje vreme malo.
„The one i love“ je njihov producentski i glumački projekat koji režira početnik Čarli Mekdovel, inače sin proslavljenog Teda Densona (koji ovde ima i malu ulogu). U pitanju je jedna izuzetno originalna i neobična priča koja počinje kao tipična drama o bračnom paru u krizi koji na nagovor bračnog terapeuta odlazi na udaljeni ranč ne bi li se u izolaciji prirode nosio sa svojim problemima. Međutim, iako radnja zvuči kao preslikana iz „Antihrista“, ovde dobijamo nešto sasvim drugo. Ono što bračni par Itan i Sofi zatiču u, na prvi pogled, bajkovitoj vikendici usred šume staviće njihovu vezu na kušnju veću nego ikada pre toga, a preispitivanje njihovog odnosa postaće oslonac svih njihovih nastojanja tokom misterioznog vikenda koji je pred njima. Otkriti šta ovaj par zatiče u vikendici bilo bi kao prepričati zapravo ceo film, ali dovoljno je da kažemo da je u pitanju nešto što podseća na epizodu Zone sumraka.
Međutim, fantastični momenat ovog filma zapravo ne odvlači pažnju od njegove prave tematike, a to je preispitivanje odnosa dveju jedinki koji je upao u krizu usled prevare jedne od njih. Film se vrlo precizno bavi degradacijom njihovog odnosa koja se u zavisnosti od samih aktera odvija od euforičnosti do depresije, a pitanja koja postavlja, kao što su ona koliko se partneri u vezama menjaju, da li smo zaljubljeni u partnera ili u njegovu idealnu verziju kakva je bila pri upoznavanju, da li prevara može da se oprosti i da li partner posle prevare može da ostane isti – ključna su za razumevanje ovog ostvarenja.
Glavni akteri, Mark Duplas i Elizabet Mos pružaju ubedljive performanse kao bračni par čiji je odnos doveden u ćorsokak, a koji se trudi da pomalo i veštački prevaziđe nastalu krizu. Njihove sumnje, strahovi i način da se suoče sa nastalom situacijom mahom su autentični i, u skladu sa fantastičnim momentom u radnji, očekivani i ljudski. Iako se naizgled bavi ozbiljnom tematikom, film zapravo vešto balansira na razmeđi između blage komedije, romanse i bračne drame, a zonosumrakovski element dodaje ovakvoj postavci na svežini i originalnosti.
Lajtmotiv ovog filma nije nešto neviđeno na filmskom platnu. Sličnom linijom, ali drugačijim senzibilitetom već su se kretali filmovi tipa „Enemy“ i „The Duble“, međutim stiče se utisak da je „The one I love“ savršeno iskoristio ovu mešavinu žanrova i nametnuo se kao svež, nesvakidašnji i svakako film koji vas bar neko vreme neće napuštati po gledanju. A takvih je u poslednje vreme malo.
Slobodan Novokmet