Public Image Ltd. u Beogradu 18. maja
Helly Cherry
Public Image Ltd. stiže u Beogradu, 18. maja i to na Zappa Barku.
Formiran od strane Džona Lajdona nakon raspada Sex Pistols-a, Public Image Ltd. je muzički projekat promenljivog oblika u kojem je besni pevač i tekstopisac bez kompromisa istraživao svoje ideje.
U zavisnosti od perioda karijere benda koji odaberete, Public Image Ltd. (zvanično skraćeno PiL) mogao je da zvuči kao basom vođen post-pank grom iz 1978. godina, inspirisana fuzija krautroka i duba (Metal Box iz 1979), mišićavi i precizno izvedeni alternativni rok (Album iz 1986), ili uglađeni ali oštri pop prilagođen za plesne podijume (9 iz 1989), uz mnoge druge zaustavne tačke na tom putu.
Uprkos stalno promenljivoj postavi i muzičkom pristupu, Lajdonov ogorčeni krik — pun besa, bola i ponekad sarkastične duhovitosti — davao je PiL-u zajedničku muzičku i tematsku nit, a u najboljim trenucima njegovi saradnici stvarali su muziku jednako snažnu i hipnotišuću kao i Lajdonova intenzivna harizma.
Lajdon je ponovo pokrenuo PiL za koncertne nastupe 2009. godine, a reunion albumi This Is PiL (2012), What the World Needs Now (2015) i End of World (2023) sadržali su neka od njegovih najjačih ostvarenja još od osamdesetih.
Formiran od strane Džona Lajdona nakon raspada Sex Pistols-a, Public Image Ltd. je muzički projekat promenljivog oblika u kojem je besni pevač i tekstopisac bez kompromisa istraživao svoje ideje.
U zavisnosti od perioda karijere benda koji odaberete, Public Image Ltd. (zvanično skraćeno PiL) mogao je da zvuči kao basom vođen post-pank grom iz 1978. godina, inspirisana fuzija krautroka i duba (Metal Box iz 1979), mišićavi i precizno izvedeni alternativni rok (Album iz 1986), ili uglađeni ali oštri pop prilagođen za plesne podijume (9 iz 1989), uz mnoge druge zaustavne tačke na tom putu.
Uprkos stalno promenljivoj postavi i muzičkom pristupu, Lajdonov ogorčeni krik — pun besa, bola i ponekad sarkastične duhovitosti — davao je PiL-u zajedničku muzičku i tematsku nit, a u najboljim trenucima njegovi saradnici stvarali su muziku jednako snažnu i hipnotišuću kao i Lajdonova intenzivna harizma.
Lajdon je ponovo pokrenuo PiL za koncertne nastupe 2009. godine, a reunion albumi This Is PiL (2012), What the World Needs Now (2015) i End of World (2023) sadržali su neka od njegovih najjačih ostvarenja još od osamdesetih.
Januara 1978. godine Sex Pistols su odsvirali poslednji koncert svoje američke turneje nakon objavljivanja albuma Never Mind the Bollocks, Here’s the Sex Pistols, a tri dana kasnije bend se raspao. Džon Lajdon je prvo otputovao na Jamajku, gde su on i direktor Virgin Records-a Ričard Brenson tražili lokalne rege izvođače, a zatim se vratio u London.
Ubrzo je Lajdon prišao starom prijatelju Dža Vobleu (Džon Vordl) sa idejom da osnuju novi bend. U maju 1978. Lajdon (vokal) i Vobl (bas) regrutovali su bivšeg gitaristu The Clash-a Kita Levena i bubnjara Džima Vokera, i počeli sa probama. Dva meseca kasnije, Lajdon je nazvao bend Public Image, a nekoliko nedelja kasnije dodao „Ltd.“. Virgin Records je brzo potpisao ugovor sa novim projektom, a njihov debitantski singl „Public Image“ objavljen je u oktobru 1978. i postao hit.
Prvi album Public Image: First Issue objavljen je u decembru 1978. godine. Iako se dobro prodavao u Engleskoj i kao uvoz u Americi, u SAD-u je zvanično objavljen tek 2013. godine. Bend je, u skladu sa svojom kontradiktornom prirodom, prvi koncert održao na Božić 1978.
PiL je doživeo prvu od mnogih promena postave kada je Džim Voker napustio bend, a zamenio ga je Ričard Dudanski (ranije u bendu 101’ers sa Džoom Stramerom). Kasnije te godine objavljen je singl „Death Disco“, posvećen Lajdonovoj žalosti zbog smrti njegove majke.
U novembru 1978. izašao je drugi album Metal Box, ambiciozno izdanje sa tri 12-inčne ploče snimljene na 45 obrtaja u metalnoj filmskoj kutiji. Tokom snimanja Dudanski je napustio bend, a bubnjeve je preuzeo Martin Atkins.
Iako su kritičari hvalili Metal Box, produkcija je bila skupa, pa je američka verzija albuma, koju je Warner Bros. objavio u julu 1980, izašla kao Second Edition u standardnom dvostrukom LP pakovanju. Nakon toga usledila je prva američka turneja PiL-a, tokom koje je Lajdon često ulazio u verbalne sukobe sa publikom koja je tražila pesme Sex Pistols-a. Bend se pojavio i u emisiji American Bandstand, gde je Lajdon odbio da sinhronizuje pesmu „Poptones“.
Do trećeg studijskog albuma The Flowers of Romance (1981), Vobl i Atkins su napustili bend, a pridružila se vizuelna umetnica Žanet Li.
U maju 1981. PiL je nastupio u Njujorku u klubu Ritz. Bend je izveo eksperimentalni set iza platna na koje su projektovane video slike, pa je publika videla samo senke muzičara. Reakcija je bila negativna i došlo je do nereda koji su postali velika tema muzičke štampe.
Tokom rada na četvrtom albumu došlo je do sukoba između Lajdona i Kita Levena, koji je zbog problema sa zavisnošću napustio bend i odneo snimke. Leven je objavio svoju verziju (Commercial Zone), dok je Lajdon počeo ispočetka.
Lajdon i Atkins su okupili novu postavu za turneju po Japanu, a snimci su objavljeni kao Live in Tokyo. Singl „This Is Not a Love Song“ iz 1983. postao je Top 5 hit u Velikoj Britaniji i kasnije se pojavio na albumu This Is What You Want…This Is What You Get (1984).
Album (1986), koji je producirao Bil Lasvel uz saradnju muzičara poput Steve Vai-a, Ginger Baker-a i Ryuichi Sakamoto-a, bio je komercijalni uspeh. Singl „Rise“ postao je hit.
PiL je nastavio da izdaje albume, menja postave i turneje kroz osamdesete i devedesete. Bend je 1993. prestao sa radom, a Lajdon se posvetio solo karijeri da bi ponovo pokrenuo PiL, finansiran delom novcem iz reklame za puter. Nova postava uključivala je stare članove Lu Edmondsa i Brusa Smita, kao i Skota Firt-a.
Album This Is PiL objavljen je 2012, a What the World Needs Now 2015. godine. Dokumentarac The Public Image Is Rotten prikazan je 2017, a 2018. izašao je box set vezan za film.
PiL je objavio pesmu „Hawaii“, posvećenu Lajdonovoj supruzi Nori Foster, koja je preminula iste godine. Pesma je bila prijavljena za Evroviziju, ali nije prošla kvalifikacije. Nalazi se na albumu End of World.
Mark Roberts zamenio je Brusa Smita na bubnjevima, a snimci sa turneje 2025. korišćeni su za live album Alive (2026), dok je bend počeo rad na novom studijskom albumu. Pre novog albuma, čućemo ih u Beogradu 18. maja u 21h na Zappa Barci, i u to intimnijoj klupskoj varijanti, kakve se danas retko sreću.
Ubrzo je Lajdon prišao starom prijatelju Dža Vobleu (Džon Vordl) sa idejom da osnuju novi bend. U maju 1978. Lajdon (vokal) i Vobl (bas) regrutovali su bivšeg gitaristu The Clash-a Kita Levena i bubnjara Džima Vokera, i počeli sa probama. Dva meseca kasnije, Lajdon je nazvao bend Public Image, a nekoliko nedelja kasnije dodao „Ltd.“. Virgin Records je brzo potpisao ugovor sa novim projektom, a njihov debitantski singl „Public Image“ objavljen je u oktobru 1978. i postao hit.
Prvi album Public Image: First Issue objavljen je u decembru 1978. godine. Iako se dobro prodavao u Engleskoj i kao uvoz u Americi, u SAD-u je zvanično objavljen tek 2013. godine. Bend je, u skladu sa svojom kontradiktornom prirodom, prvi koncert održao na Božić 1978.
PiL je doživeo prvu od mnogih promena postave kada je Džim Voker napustio bend, a zamenio ga je Ričard Dudanski (ranije u bendu 101’ers sa Džoom Stramerom). Kasnije te godine objavljen je singl „Death Disco“, posvećen Lajdonovoj žalosti zbog smrti njegove majke.
U novembru 1978. izašao je drugi album Metal Box, ambiciozno izdanje sa tri 12-inčne ploče snimljene na 45 obrtaja u metalnoj filmskoj kutiji. Tokom snimanja Dudanski je napustio bend, a bubnjeve je preuzeo Martin Atkins.
Iako su kritičari hvalili Metal Box, produkcija je bila skupa, pa je američka verzija albuma, koju je Warner Bros. objavio u julu 1980, izašla kao Second Edition u standardnom dvostrukom LP pakovanju. Nakon toga usledila je prva američka turneja PiL-a, tokom koje je Lajdon često ulazio u verbalne sukobe sa publikom koja je tražila pesme Sex Pistols-a. Bend se pojavio i u emisiji American Bandstand, gde je Lajdon odbio da sinhronizuje pesmu „Poptones“.
Do trećeg studijskog albuma The Flowers of Romance (1981), Vobl i Atkins su napustili bend, a pridružila se vizuelna umetnica Žanet Li.
U maju 1981. PiL je nastupio u Njujorku u klubu Ritz. Bend je izveo eksperimentalni set iza platna na koje su projektovane video slike, pa je publika videla samo senke muzičara. Reakcija je bila negativna i došlo je do nereda koji su postali velika tema muzičke štampe.
Tokom rada na četvrtom albumu došlo je do sukoba između Lajdona i Kita Levena, koji je zbog problema sa zavisnošću napustio bend i odneo snimke. Leven je objavio svoju verziju (Commercial Zone), dok je Lajdon počeo ispočetka.
Lajdon i Atkins su okupili novu postavu za turneju po Japanu, a snimci su objavljeni kao Live in Tokyo. Singl „This Is Not a Love Song“ iz 1983. postao je Top 5 hit u Velikoj Britaniji i kasnije se pojavio na albumu This Is What You Want…This Is What You Get (1984).
Album (1986), koji je producirao Bil Lasvel uz saradnju muzičara poput Steve Vai-a, Ginger Baker-a i Ryuichi Sakamoto-a, bio je komercijalni uspeh. Singl „Rise“ postao je hit.
PiL je nastavio da izdaje albume, menja postave i turneje kroz osamdesete i devedesete. Bend je 1993. prestao sa radom, a Lajdon se posvetio solo karijeri da bi ponovo pokrenuo PiL, finansiran delom novcem iz reklame za puter. Nova postava uključivala je stare članove Lu Edmondsa i Brusa Smita, kao i Skota Firt-a.
Album This Is PiL objavljen je 2012, a What the World Needs Now 2015. godine. Dokumentarac The Public Image Is Rotten prikazan je 2017, a 2018. izašao je box set vezan za film.
PiL je objavio pesmu „Hawaii“, posvećenu Lajdonovoj supruzi Nori Foster, koja je preminula iste godine. Pesma je bila prijavljena za Evroviziju, ali nije prošla kvalifikacije. Nalazi se na albumu End of World.
Mark Roberts zamenio je Brusa Smita na bubnjevima, a snimci sa turneje 2025. korišćeni su za live album Alive (2026), dok je bend počeo rad na novom studijskom albumu. Pre novog albuma, čućemo ih u Beogradu 18. maja u 21h na Zappa Barci, i u to intimnijoj klupskoj varijanti, kakve se danas retko sreću.