Legendarni švajcarski indastrijalci The Young Gods premijerno u Srbiji: „Hvala Beograde mnogo”
Helly Cherry
Ako ste devedesetih bili tinejdžer u Srbiji i slušali neku alternativniju, manje ili više, tvrđu muziku, uživo se sigurno niste naslušali omiljenih stranih bendova. Međutim, poslednjih godina situacija se menja, pa poneki tadašnji velikani različitih voljenih muzičkih žanrova, skoknu i do nas, doduše sa par dekada zakašnjenja. Delom kao Egzitova Glavna bina pre 15, 20 godina. Taj talas i dalje zapljuskuje Beograd, a na njemu su dosurfovali i moćni, legendarni indastrijalci The Young Gods. Posle više od četiri decenije postojanja Švajcarci su u ponedeljak, 16. marta, održali premijerni nastup u Srbiji, na beogradskoj Zapa barci. Ne moram posebno da naglašavam da je publika većinski bila ispisnička i da se vrhunski provela, a sam bend pokazao da nikako nije za staro gvožđe, da se poslužim simboličnim metaforama. Dosta lingvistike, idemo na izveštaj.
Koncert je počeo na vreme, a binu je prvi zauzeo, takođe švajcarski, i takođe ženevski sastav Tout Bleu, što bi u prevodu sa francuskog značilo „sve plavo”. Nisam imao prilike ranije da ih čujem, ali ono što tada, uživo, jesam, bilo je veoma interesantno. Grupu predvodi Simon Ober, hipi pevačica i multiintrumentalistkinja, za ovu priliku na gitari, dok su u bendu još violončelistkinja, te dvojica muškaraca – violinista i kolega na sintovima i plejerima. Što se zvuka tiče, miks su svega i svačega. Eksperimentalno, pa red novejva, art i post-panka, pa čudni vokali, pa ponavljanje na tragu krautroka i tako ukrug. Iskreno, dopalo mi se ono što sam čuo i video. Možda i previše avangardno za neke, ali sa ukusom i bez arogancije. I vidi se da uživaju u izvedbi. Devojka na violončelu je baš bila na ivici transa u par navrata, što uopšte ne čudi budući da je vokalistkinja Simon s vremena na vreme baltene bacala čini po publici ponavljajući pojedine stihove, poput bajalice. Vrlo nesvakidanjši bend i iskustvo. Odlična uvertira za nastavak večeri.
A onda oni – The Young Gods. Trio fantastiko je išetao među okupljene, zauzevši poziciju ispred zida od devet stoboskopskih stubova koji će atmosferu dodatno pospešiti i načiniti energičnijom. Na momente i pomalo neprijatnom, ali to su nebitni detalji. Nastup su otpočeli naslovnom numerom aktuelnog im albuma iz prošle godine „Appear Disappear”. Ništa čudno, budući da ga ovom turnejom i promovišu. Prvi deo seta je pripao pesmama sa tog izdanja, da bi ga onda presekli trakom „All My Skin Standing”. U prvim redovima je bila „dajhard” ekipa, mahom got-indastrijal veterani, ali i poneki fan iz redova milenijalaca. Ukupan broj prisutnih, po mojoj skromnoj i retko tačnoj proceni – oko 150. Neonska svetla čas bacaju plavetnilo, čas dugin spektar, dok u nekim numerama zasija i crveno. Katkad se svetlosni mlaz pretvori i u stroboske sablje koje dovode do trenutnog slepila. I to sve dok vođa grupe Franc Trajhler i ekipa emituju oštre tonove i ceo prostor bruji. Tokom izvođenja „She Rains”, dobili su i ovacije, a na „Gasoline Man” su se svi gibali, zviždali, igrali, poskakivali. Tanc od sorte za dva hita sa treće ploče „T.V. Sky”.
Za poslednji deo nastupa vratili su se na novo izdanje numerama „Mes Yeux De Tous”, „Blue Me Away” i „Shine That Drone”. Krenuli novim stvarima, završili u istom maniru. Masi to nije smetalo, ali su ipak hteli još. „Hvala Beograde mnogo, prvi put smo ovde”, reče Franc i započe „Skinflowers”, verovatno najveći benger grupe. Ludilo totalno. Kako moćna pesma i kako dobro stari. Nije ni čudo što je mnoge navukla na tada mlađane Švajcarce. A onda još jedna stara hitčina „L'Amourir”, da začini, i „Off the Radar”, da zatvori. Ponovo se trio poklonio i ponovo vraćen na stejdž. Bez iole libljenja, vratiše se i odlično veče zatvoriše mračnom bravurom - „L'eau rouge”. Pravi način da se navuče zavesa na jednu ovakvu soničnu poslasticu. I šta naposletku reći, a ne ponoviti? Ništa. „Mladi bogovi” su sve kazali!
Koncert je počeo na vreme, a binu je prvi zauzeo, takođe švajcarski, i takođe ženevski sastav Tout Bleu, što bi u prevodu sa francuskog značilo „sve plavo”. Nisam imao prilike ranije da ih čujem, ali ono što tada, uživo, jesam, bilo je veoma interesantno. Grupu predvodi Simon Ober, hipi pevačica i multiintrumentalistkinja, za ovu priliku na gitari, dok su u bendu još violončelistkinja, te dvojica muškaraca – violinista i kolega na sintovima i plejerima. Što se zvuka tiče, miks su svega i svačega. Eksperimentalno, pa red novejva, art i post-panka, pa čudni vokali, pa ponavljanje na tragu krautroka i tako ukrug. Iskreno, dopalo mi se ono što sam čuo i video. Možda i previše avangardno za neke, ali sa ukusom i bez arogancije. I vidi se da uživaju u izvedbi. Devojka na violončelu je baš bila na ivici transa u par navrata, što uopšte ne čudi budući da je vokalistkinja Simon s vremena na vreme baltene bacala čini po publici ponavljajući pojedine stihove, poput bajalice. Vrlo nesvakidanjši bend i iskustvo. Odlična uvertira za nastavak večeri.
A onda oni – The Young Gods. Trio fantastiko je išetao među okupljene, zauzevši poziciju ispred zida od devet stoboskopskih stubova koji će atmosferu dodatno pospešiti i načiniti energičnijom. Na momente i pomalo neprijatnom, ali to su nebitni detalji. Nastup su otpočeli naslovnom numerom aktuelnog im albuma iz prošle godine „Appear Disappear”. Ništa čudno, budući da ga ovom turnejom i promovišu. Prvi deo seta je pripao pesmama sa tog izdanja, da bi ga onda presekli trakom „All My Skin Standing”. U prvim redovima je bila „dajhard” ekipa, mahom got-indastrijal veterani, ali i poneki fan iz redova milenijalaca. Ukupan broj prisutnih, po mojoj skromnoj i retko tačnoj proceni – oko 150. Neonska svetla čas bacaju plavetnilo, čas dugin spektar, dok u nekim numerama zasija i crveno. Katkad se svetlosni mlaz pretvori i u stroboske sablje koje dovode do trenutnog slepila. I to sve dok vođa grupe Franc Trajhler i ekipa emituju oštre tonove i ceo prostor bruji. Tokom izvođenja „She Rains”, dobili su i ovacije, a na „Gasoline Man” su se svi gibali, zviždali, igrali, poskakivali. Tanc od sorte za dva hita sa treće ploče „T.V. Sky”.
Za poslednji deo nastupa vratili su se na novo izdanje numerama „Mes Yeux De Tous”, „Blue Me Away” i „Shine That Drone”. Krenuli novim stvarima, završili u istom maniru. Masi to nije smetalo, ali su ipak hteli još. „Hvala Beograde mnogo, prvi put smo ovde”, reče Franc i započe „Skinflowers”, verovatno najveći benger grupe. Ludilo totalno. Kako moćna pesma i kako dobro stari. Nije ni čudo što je mnoge navukla na tada mlađane Švajcarce. A onda još jedna stara hitčina „L'Amourir”, da začini, i „Off the Radar”, da zatvori. Ponovo se trio poklonio i ponovo vraćen na stejdž. Bez iole libljenja, vratiše se i odlično veče zatvoriše mračnom bravurom - „L'eau rouge”. Pravi način da se navuče zavesa na jednu ovakvu soničnu poslasticu. I šta naposletku reći, a ne ponoviti? Ništa. „Mladi bogovi” su sve kazali!
Timočanin