Uspešan nalet adrenalina uz Leæther Strip: Premijerna žurka EBM ikone u Beogradu
Helly Cherry
Šta vam prvo padne na pamet kada zamislite binu na kojoj je jedna osoba, a ispred nje nasmejani, radosni ili razgrani ljudi? Verovatno neki stend-ap komičar, motivišuće/poetsko veče otvorenog mikrofona ili možda di-džej na rejvčini snažnih basova. Njih u ovoj priči nema, ali da nasmeje, usreći i razigra okupljene, za rukom jeste pošlo jednom muzičaru, koji, doduše, baštini nešto nekomercijalniji zvuk. Ikona EBM/elektro-indastrijala Klaus Larsen, poznatiji kao Leæther Strip, nastupio je u petak, 20. februara, pred stotinak fanova na beogradskoj Zapa barci. Bilo je ovo njegovo premijerno pojavljivanje u glavnom gradu Srbije, posle skoro četiri decenije svirke, koje je, sudeći po njegovim reakcijama na sceni, a vala i na društvenim mrežama, bilo i te kako uspešno. No, hajmo polako, hajmo lagano, važno je samo da smo... Dosta – prelazimo na stvar.
Zima je i hladno je. Vreme je oblačno, kišovito i promenljivo. Kao stvoreno za jedno mračno gotik-indastrijal veče. Prilaz Dunavu i koncertnom prostoru je dosta sablasan, nema magle kao u nekim prethodnim izdanjima ove zime, ali nema ni ljudi, sve do samog ulaza. A unutra - sve već spremno za parti. Može se reći da se Vrtoglavica i njena klijentela nakratko preselila na Zapa barku. Sve je crno, kožno, čelično i tamnih nijansi, baš kako treba da bude. Da otvori svetkovinu, čast je pripala dobro poznatom novosadskom indastrijal sastavu dreDDup. Osnivač i vođa grupe Mihajlo, sa maskom nalik Lederfejsu iz kultnog horora, i ekipa izveli su set od oko 45 minuta. Fino su zagrejali narod uz repertoar na kome se, između ostalih, našao i moj favorit, numera „Zelia”, dok su nastup završili premijernom izvedbom nove trake, pretpostavljam sa dolazećeg albuma „Language of Ice”, najavljenim za ovu godinu. Inače, dreDDup ima dvocifreni broj izdanja, mnoštvo koncerata i kompozicija za razne umetničke projekte. Narednog leta puni 30 godina, što je za svaku moguću pohvalu, posebno ako se uzme u obzir žanrovska odrednica benda. Reč je o nekoj vrsti kurioziteta na domaćoj sceni, kako po pitanju izbora muzičkog pravca, tako i dugovečnosti, koji svojim kvalitetnom bez premca može da parira i nekim zvučnijim svetskim indastrijal izdancima.
Otprilike dvadesetak minuta je trebalo da se sklone bubnjevi, pojačala i druga oprema Novosađana, da bi pred auditorijum grada Beograda, prvi put u višedecenijskoj karijeri, glavom i bradom, išetao on - Leæther Strip. Pozdravljen je velikim aplauzom i bez zazora odmah krenuo u akciju. Isprva se masa pomalo bojažljivo pokretala, da bi vremenom hvatala zalet i naposletku se potpuno prepustila mračnim elektronskim zvucima legende. Značajnije učešće publika je uzela kada je naišla sirova i moćna „Civil Disobedience”, za kojom su naišle pasivno agresivna „Introvert” i nojzična „Black Gold”. Ipak, najveće ludilo je izazvala verovatno i najpoznatija pesma danskog darkerskog kantautora – „Strap Me Down”. Stari dobri EMB hit je razmrdao ceo prostor, od kreonima našminkane omladine u cipelama sa platformama, do istetoviranih veterana u crnim kožnim pantalonama i majicama.
„Vreme je da uzmem malo vazduha. Jel se dobro zabavljate?”, uzviknuo je Klasus negde na sredini seta. Inače, lord sonične tame vlastiti solo projekat je pokrenuo 1988. godine. Albume i druga izdanja štancuje kao na pokretnoj traci, pa gotovo da nije prošla godina od osnivanja da nije izbacio nešto novo. Suma sumarum više desetina studijskih albuma, EP izdanja, kompilacija... Aktivno, produktivno, ali nadasve dobro i energično. Baš kako je bilo i na Zapi. Negde između pesme „Adrenalin Rush” i mog aduta „Don’t Tame Your Soul” sam se malo osvrnuo po prostoru i memorisao jednu lepu i pozitivnu sliku – svi su, na neki sebi svojstven način, uzeli učešće u nastupu različitim vidovima plesa. Neko je padao u trans, neko se gibao kao na tehno žurci, a bio je tu i jedan car koji je toliko glasno pevao da je nadjačao zvučnike i Klausa. Čak je i kritikovano osvetljenje koncertnog prostora u tom trenutku bilo prikladno, poprimilo puni sjaj i doprinelo atmosferi.
U završni deo seta ušlo se uz tehničke komplikacije. Po svoj prilici nešto nije bilo u redu sa monitorima, ali pošto je Danac skapirao da je problem samo na bini, rekao je: „J***š mene”, i nastavio dalje. I to prvim njegovim singlom „Japanese bodies”, čiji je refren masa horski otpevala. Neretko je Klaus upućivao zahvalnicu Beogradu i okupljenima, što je svaki put pozdravljeno aplauzom i uzvicima. Za kraj je prikladno i simbolično odabrao „Antius” kritičku pesmu o Sjedinjenim Državama. Budući da pitanje Grenlanda još uvek lebdi u vazduhu, dok na drugim frontovima takođe besne besni, nije ni čudo što je baš nju odsvirao za doviđenja. Ali, pošto je ovo njegova prva poseta glavnom gradu Srbije, častio nas je još jednom numerom. Bila je to „Sex Dwarf”, kojom je navukao zavesu na odličnu indastrijal predstavu.
Kapiram da se celokupna publika izmestila u Vrtoglavicu na after, dok su mene noge lagano odvele toplom domu. Usput sam po hladnoj noći sabirao utiske i zaključio ono iz uvoda – da i jedan čovek može da napravi fenomelnu žurku, oslanjajući se isključivo na sebe, uprkos skromnijoj poseti. Siguran sam da su gotovo svi bili zadovoljni koncertom, kao i sam Klaus koji je to povrdio na Fejsbuku i Instagramu. Obećao je da će se vratiti i verujem da će ga mnogi držati za reč. Posebno učesnici uspešne beogradske premijere!
Zima je i hladno je. Vreme je oblačno, kišovito i promenljivo. Kao stvoreno za jedno mračno gotik-indastrijal veče. Prilaz Dunavu i koncertnom prostoru je dosta sablasan, nema magle kao u nekim prethodnim izdanjima ove zime, ali nema ni ljudi, sve do samog ulaza. A unutra - sve već spremno za parti. Može se reći da se Vrtoglavica i njena klijentela nakratko preselila na Zapa barku. Sve je crno, kožno, čelično i tamnih nijansi, baš kako treba da bude. Da otvori svetkovinu, čast je pripala dobro poznatom novosadskom indastrijal sastavu dreDDup. Osnivač i vođa grupe Mihajlo, sa maskom nalik Lederfejsu iz kultnog horora, i ekipa izveli su set od oko 45 minuta. Fino su zagrejali narod uz repertoar na kome se, između ostalih, našao i moj favorit, numera „Zelia”, dok su nastup završili premijernom izvedbom nove trake, pretpostavljam sa dolazećeg albuma „Language of Ice”, najavljenim za ovu godinu. Inače, dreDDup ima dvocifreni broj izdanja, mnoštvo koncerata i kompozicija za razne umetničke projekte. Narednog leta puni 30 godina, što je za svaku moguću pohvalu, posebno ako se uzme u obzir žanrovska odrednica benda. Reč je o nekoj vrsti kurioziteta na domaćoj sceni, kako po pitanju izbora muzičkog pravca, tako i dugovečnosti, koji svojim kvalitetnom bez premca može da parira i nekim zvučnijim svetskim indastrijal izdancima.
Otprilike dvadesetak minuta je trebalo da se sklone bubnjevi, pojačala i druga oprema Novosađana, da bi pred auditorijum grada Beograda, prvi put u višedecenijskoj karijeri, glavom i bradom, išetao on - Leæther Strip. Pozdravljen je velikim aplauzom i bez zazora odmah krenuo u akciju. Isprva se masa pomalo bojažljivo pokretala, da bi vremenom hvatala zalet i naposletku se potpuno prepustila mračnim elektronskim zvucima legende. Značajnije učešće publika je uzela kada je naišla sirova i moćna „Civil Disobedience”, za kojom su naišle pasivno agresivna „Introvert” i nojzična „Black Gold”. Ipak, najveće ludilo je izazvala verovatno i najpoznatija pesma danskog darkerskog kantautora – „Strap Me Down”. Stari dobri EMB hit je razmrdao ceo prostor, od kreonima našminkane omladine u cipelama sa platformama, do istetoviranih veterana u crnim kožnim pantalonama i majicama.
„Vreme je da uzmem malo vazduha. Jel se dobro zabavljate?”, uzviknuo je Klasus negde na sredini seta. Inače, lord sonične tame vlastiti solo projekat je pokrenuo 1988. godine. Albume i druga izdanja štancuje kao na pokretnoj traci, pa gotovo da nije prošla godina od osnivanja da nije izbacio nešto novo. Suma sumarum više desetina studijskih albuma, EP izdanja, kompilacija... Aktivno, produktivno, ali nadasve dobro i energično. Baš kako je bilo i na Zapi. Negde između pesme „Adrenalin Rush” i mog aduta „Don’t Tame Your Soul” sam se malo osvrnuo po prostoru i memorisao jednu lepu i pozitivnu sliku – svi su, na neki sebi svojstven način, uzeli učešće u nastupu različitim vidovima plesa. Neko je padao u trans, neko se gibao kao na tehno žurci, a bio je tu i jedan car koji je toliko glasno pevao da je nadjačao zvučnike i Klausa. Čak je i kritikovano osvetljenje koncertnog prostora u tom trenutku bilo prikladno, poprimilo puni sjaj i doprinelo atmosferi.
U završni deo seta ušlo se uz tehničke komplikacije. Po svoj prilici nešto nije bilo u redu sa monitorima, ali pošto je Danac skapirao da je problem samo na bini, rekao je: „J***š mene”, i nastavio dalje. I to prvim njegovim singlom „Japanese bodies”, čiji je refren masa horski otpevala. Neretko je Klaus upućivao zahvalnicu Beogradu i okupljenima, što je svaki put pozdravljeno aplauzom i uzvicima. Za kraj je prikladno i simbolično odabrao „Antius” kritičku pesmu o Sjedinjenim Državama. Budući da pitanje Grenlanda još uvek lebdi u vazduhu, dok na drugim frontovima takođe besne besni, nije ni čudo što je baš nju odsvirao za doviđenja. Ali, pošto je ovo njegova prva poseta glavnom gradu Srbije, častio nas je još jednom numerom. Bila je to „Sex Dwarf”, kojom je navukao zavesu na odličnu indastrijal predstavu.
Kapiram da se celokupna publika izmestila u Vrtoglavicu na after, dok su mene noge lagano odvele toplom domu. Usput sam po hladnoj noći sabirao utiske i zaključio ono iz uvoda – da i jedan čovek može da napravi fenomelnu žurku, oslanjajući se isključivo na sebe, uprkos skromnijoj poseti. Siguran sam da su gotovo svi bili zadovoljni koncertom, kao i sam Klaus koji je to povrdio na Fejsbuku i Instagramu. Obećao je da će se vratiti i verujem da će ga mnogi držati za reč. Posebno učesnici uspešne beogradske premijere!
Klik levo-desno ili svajp (ako gledaš sa telefona) i uživaj.
txt Timočanin
foto cobi g