FRANKENSTEIN (2025) – Del Torova ubedljiva vizija (sa spojlerima)
Helly Cherry
"Frankenštajn" je bez sumnje jedno od najvažnijih literarnih dela u istoriji književnosti, sa monumentalnim filmskim nasleđem, a doima se da svake druge godine dobijemo kakvu iteraciju dela, makar u nekom vidu omaža, reintegracije u neki drugi kontekst, slobodne interpretacije likova i sl.
Međutim, u poslednjih 35 godina samo dva filmaša osmelila su se na pokušaj kakve "verne" adaptacije romana, Kenet Brana i Giljermo del Toro. I dok je Branina verzija bila operetski grandiozna, mračna i ne bez svojih mana i slobodnih učitavanja kakvih drugih ideja kojih u romanu nema, dotle je Del Torova manje-više isto to samo dostilizovana i prekostilizovana njegovim gotiskim senzibilitetom i šarmom, vizuelno raskošnija, ali idejno takođe nedokuvana, jer slobodno prilazi nekim deonicama romana dok druge dopisuje, izmaštava i učitava.
S druge stane, iako deluje kao Terminator kome ništa ne mogu ni puške ni dinamiti, ne bi li u filmu bilo i malo akcije, sam monstum i izvedbi odličnog Džejkoba Elrodija deluje kao najsmislenija interpretacija čudovišta u poslednjim decenijama, kao pali Adam koji izaziva dovoljnu dozu empatije kod gledalaca, ali i provocira svojim izgledom i pokretima.
Iako nisu svi motivi pogođeni i realizovani, Del Torova vizija je ipak grandiozna i vredi svakog uloženog dinara, taj svet je raskošan i lepo snimljen, produkcijski potpuno trijumfalno realizovan, pa iako nije sasvim veran romanu, opravdava makar preplatu koju ste uložili u Netfliks.
Ocana 3+
Međutim, u poslednjih 35 godina samo dva filmaša osmelila su se na pokušaj kakve "verne" adaptacije romana, Kenet Brana i Giljermo del Toro. I dok je Branina verzija bila operetski grandiozna, mračna i ne bez svojih mana i slobodnih učitavanja kakvih drugih ideja kojih u romanu nema, dotle je Del Torova manje-više isto to samo dostilizovana i prekostilizovana njegovim gotiskim senzibilitetom i šarmom, vizuelno raskošnija, ali idejno takođe nedokuvana, jer slobodno prilazi nekim deonicama romana dok druge dopisuje, izmaštava i učitava.
Del Toro donekle pogađa poentu jer je njegov Frankenštajn ipak priča o "monstumu", tj. o tome kako je Frankenštajnova kreacija nepravedno diskriminisana, izopštena prvo od strane "oca", a posle i društva, iako je njegova duša čistija i humanija od mnogih ljudskih. S druge strane, ponešto u filmu deluje i promašeno, npr. cela ta promena po kojoj Viktor slučano ubija Elizabetu umesto monstrum kojem je to čin osvete nad kreatorom, i uopšte da Elizabeta bude bratovljeva a ne Viktorova žena, to ceo taj lik i motive iza njega malo marginalizuje i usmerava ka pogrešnom emotivnom koloseku, na stranu to što i sama Mia Got deluje pomalo distancirano i hladno.
S druge stane, iako deluje kao Terminator kome ništa ne mogu ni puške ni dinamiti, ne bi li u filmu bilo i malo akcije, sam monstum i izvedbi odličnog Džejkoba Elrodija deluje kao najsmislenija interpretacija čudovišta u poslednjim decenijama, kao pali Adam koji izaziva dovoljnu dozu empatije kod gledalaca, ali i provocira svojim izgledom i pokretima.
Iako nisu svi motivi pogođeni i realizovani, Del Torova vizija je ipak grandiozna i vredi svakog uloženog dinara, taj svet je raskošan i lepo snimljen, produkcijski potpuno trijumfalno realizovan, pa iako nije sasvim veran romanu, opravdava makar preplatu koju ste uložili u Netfliks.
Ocana 3+
Slobodan Novokmet