U svetu italijanskog stripa, ime Marka Kanava možda ne zvuči jednako bombastično kao neka druga, ali za poznavaoce devete umetnosti, i posebno one koji znaju da pažljivo čitaju između redova, on je pisac iz senke. Doslovno. Jer ono što Kanavo stvara nisu samo priče, već unutrašnje mape, narativi koji vode čitaoca ka introspektivnim teritorijama, tamo gde čudovišta nisu samo stvorenja, već emocije, razočaranja, izbori, grehovi.

foto: Muguello Comics
Kanavo je stripu prišao iz ugla ljubavi prema književnosti, filozofiji i simbolizmu. U njegovim scenarijima narativ i ideja idu ruku pod ruku, a estetika ne stoji u službi spektakla, već sugestije. Nije slučajno što su njegove najzapaženije saradnje upravo s umetnicima poput Korada Roija, koji mogu da "nacrtaju tišinu", da senkom ispričaju više nego ceo pasus dijaloga.

U srži Kanavinog pisanja scenarija za stripove o kojima ćemo govoriti u narednim tekstovima leži unutrašnji sukob. Njegovi junaci su rastrzani. Oni ne jure zlikovce, ne spasavaju svet, ne prave planove. Oni trpe. Bilo da je reč o Drakuli, čudovištu Frankenštajnu, ili Džekilu i Hajdu, svi oni kod Kanave nisu heroji ni antijunaci, već tragične figure koje propadaju pod težinom svojih odluka, emocija i slabosti.

Posebno važan aspekt njegovog rada jeste način na koji pristupa klasičnim pričama. Njegove adaptacije nisu samo savremena čitanja, već i dijalog sa mitom. Kanavo ne pokušava da "osavremeni" Frankenštajna ili Drakulu, već ih prelama kroz savremenu ljudsku emociju. Kod njega, vampir nije samo čudovište, već metafora za samouništenje. Čudovište nije stvoreno, ono je napušteno. Džekil ne beži od zla, on beži od istine o sebi.

Na taj način, Kanavo od strip-adaptacija pravi male eseje o ljudskoj prirodi, koristeći poznate mitove kao ogledala u kojima posmatramo sebe. 

Zajednički rad sa Koradom Roijem iznedrio je nekoliko izuzetnih dela, među kojima se ističe trilogija: Drakula: Red zmaja, Frankenštajn: U ime oca i Džekil i Hajd: Belo i crno. U svima njima, Kanavo majstorski koristi ograničen broj strana da ispriča priče koje odjekuju dugo nakon čitanja. Njegova sposobnost da piše za crtež, da zna kad treba da ćuti, da likovima prepusti kadar čini ga jednim od onih scenarista čija se dela ne čitaju brzo, već se proživljavaju polako, s ponovnim vraćanjem.

Roi i Kanavo nisu samo saradnici već savršena kombinacija vizuelnog i narativnog izraza.

Zato hajde da krenemo sa njihovom prvom saradnjom u okviru ove trilogije - stripom Drakula: Red zmaja.