Dopthrone ponovo u Beogradu: „Sviramo sa vama, ne za vas”
Helly Cherry
Masno, glasno i slasno. Ako bih morao da odaberem tri reči kojima bih opisao događaj od nedelje, 3. avgusta, bile bi to baš ove iz prethodne rečenice. Te večeri, u dobrano ispunjenom beogradskom klubu „Sprat”, u Cetinjskoj, nastupio je kanadski sastav Dopethrone i svojom sirovom energijom i srdačnim pristupom, kao da sviraju pred ekipom u nekom skvotu u rodnom im Montrealu, oduvao sve prisutne, okupane u znoju, sreći i dobrom raspoloženju. Već su svirali u Beogradu i to dva puta, poslednji 2019. No, vratimo se u 2025. i treću sreću – za njih, a vala i za nas u publici.
„Od Svetog Ilije sunce sve milije”, kaže jedna stara izreka. Iako je ovaj verski praznik bio u subotu, kiša je sporadično padala i dan posle, a najava lošeg vremena postajala sve izvesnija kako se bližilo veče. Ipak, to nije pokolebalo stotinak fanova da se okupe u centru Beograda, u klubu „Sprat”, u želji da pogledaju, kako će se ispostaviti, pakleno dobar koncert. Za zagrevanje, u već i te kako vrućem prostoru, bio je zadužen novosadski sastav Northern Revival. Postoje od 2012. i u jednom prethodnom izveštaju sa koncerta sličnog koncepta i soničnog senzibiliteta, njihov zvuk sam opisao kao tačku sudara stonera, sladža i (iako sa severa, pomalo južnjačkog) roka. Ostao bih pri tome, samo bih možda rok približio stoneru i sve to malo posipao hevijem. Tada su nastupali kao četvorka, danas su trojka. Iz benda je otišao pevač Slobodan, a njegovu ulogu preuzeo, i na svoju dodao, gitarista Sale. No, ruku na srce, momci su se toliko navežbali da se razlika apsolutno ne primećuje. Dakle, bili su standardno dobri, do tančina precizni i izuzetno moćno zvučali. Odsvirali su, recimo, jedno fudbalsko poluvreme, 45 minuta, uspešno umetnuvši i jednu novu numeru, otpevanu, za promenu, na srpskom jeziku – Gradska oluja. A za kraj su ostavili verovatno najpoznatiju njihovu stvar Broken. Lepa uvertira za haos koji će uslediti.
„Od Svetog Ilije sunce sve milije”, kaže jedna stara izreka. Iako je ovaj verski praznik bio u subotu, kiša je sporadično padala i dan posle, a najava lošeg vremena postajala sve izvesnija kako se bližilo veče. Ipak, to nije pokolebalo stotinak fanova da se okupe u centru Beograda, u klubu „Sprat”, u želji da pogledaju, kako će se ispostaviti, pakleno dobar koncert. Za zagrevanje, u već i te kako vrućem prostoru, bio je zadužen novosadski sastav Northern Revival. Postoje od 2012. i u jednom prethodnom izveštaju sa koncerta sličnog koncepta i soničnog senzibiliteta, njihov zvuk sam opisao kao tačku sudara stonera, sladža i (iako sa severa, pomalo južnjačkog) roka. Ostao bih pri tome, samo bih možda rok približio stoneru i sve to malo posipao hevijem. Tada su nastupali kao četvorka, danas su trojka. Iz benda je otišao pevač Slobodan, a njegovu ulogu preuzeo, i na svoju dodao, gitarista Sale. No, ruku na srce, momci su se toliko navežbali da se razlika apsolutno ne primećuje. Dakle, bili su standardno dobri, do tančina precizni i izuzetno moćno zvučali. Odsvirali su, recimo, jedno fudbalsko poluvreme, 45 minuta, uspešno umetnuvši i jednu novu numeru, otpevanu, za promenu, na srpskom jeziku – Gradska oluja. A za kraj su ostavili verovatno najpoznatiju njihovu stvar Broken. Lepa uvertira za haos koji će uslediti.
 |
| foto: Bojana Filipović; kompletnu galeriju pogledajte ovde |
Pivo, pošalice i Mejdeni na razglasu, poslužili su da se ubije vreme dok se kanadska trojka spremala za napad. A on je usledio tačno u 21.30, simbolično, prislonjenim basom i gitarom na plafon. Dame i gospodo, ljubitelji i ljubiteljke sporog i teškog stoner/sladž/dum zvuka – Dopethrone. Krenuli su baš jako, nemilosrdno, pesmom Snort Dagger, a nastavili sa Chameleon Witch. Gitarista, pevač i osnivač sastava Vinsent, odmah nam je dao do znanja da pozornica neće mirovati dok su oni na njoj, razletevši se svuda po bini i ne propustivši da na početku gotovo svake pesme pljune uvis preostalo pivo prethodno navrnuto iz flaše. O grimasama da ne govorimo – iskolačene oči, razapeta vilica i još mnogo toga, uslovno rečeno, nekonvencionalnog, bilo je na meniju scenskog nastupa frontmena. Iskreno, bio je to jedan interesantni dodatak na izvrsnu muzičku predstavu Kanađana koji je zapravo mamio osmehe publike, pojačavajući serotonin i dopamin kod prisutnih. U „elementu” je bio i bubnjar Šon koji je stalno ustajao, komunicirao sa publikom, koliko je mogao, i palicama izvodio različite mini performanse. Jedan par je, u eksazi, mimo svirke, i izlomio. Bilo je tu još kojekakvih skečeva i bravura, poput lizanja gitare i sviranja zubima, ali i mnoštvo humora, zabave i pozitivnog duha.
Inače, grupa Dopethrone, koja nosi naziv po remek delu stoner dumčine, trećem albumu engleskih legendi Electric Wizard, nastala je 2008. u kanadskom gradu Montrealu. Iza sebe imaju šest studijskih albuma i još nekoliko propratnih EP, lajv i split izdanja. Vlastiti zvuk su krstili slač (slutch), aludirajući na blatište koje nastaje po otapanju snega. A što se tekstova tiče... pa, smrt, droga, dekadencija i blasfemija – otprilike tim redosledom. Članovi gaje krasterski imidž, dakle tetovaže svuda, garderobno crnilo i naravno dugački dredovi ili makar skvoterska, ućebana kosa. Da im je druženje i dobra zabava na prvom mestu, pre profita koji im muzika donosi, pokazali su i sinoć uživo. Naime, gitarista i pevač Vinsent je pred izvođenje trake Wrong Sabbath, pozvao na binu nekog iz publike ponudivši majicu u zamenu za čin brisanja striming servisa Spotifaj sa telefona, na licu mesta. Pojavio se jedan plavokosi omladinac koji je to učinio i tim gestom pobrao aplauze (za majicu ne znam, ali verujem da je i nju dobio naposletku). Vinsent je potom izustio još jednu rečenicu koja potvrđuje moju gorenavedenu tezu, a to je: „Sviramo sa vama, a ne za vas”. Rečenica koju valja zapamtiti i ponavljati.
Inače, grupa Dopethrone, koja nosi naziv po remek delu stoner dumčine, trećem albumu engleskih legendi Electric Wizard, nastala je 2008. u kanadskom gradu Montrealu. Iza sebe imaju šest studijskih albuma i još nekoliko propratnih EP, lajv i split izdanja. Vlastiti zvuk su krstili slač (slutch), aludirajući na blatište koje nastaje po otapanju snega. A što se tekstova tiče... pa, smrt, droga, dekadencija i blasfemija – otprilike tim redosledom. Članovi gaje krasterski imidž, dakle tetovaže svuda, garderobno crnilo i naravno dugački dredovi ili makar skvoterska, ućebana kosa. Da im je druženje i dobra zabava na prvom mestu, pre profita koji im muzika donosi, pokazali su i sinoć uživo. Naime, gitarista i pevač Vinsent je pred izvođenje trake Wrong Sabbath, pozvao na binu nekog iz publike ponudivši majicu u zamenu za čin brisanja striming servisa Spotifaj sa telefona, na licu mesta. Pojavio se jedan plavokosi omladinac koji je to učinio i tim gestom pobrao aplauze (za majicu ne znam, ali verujem da je i nju dobio naposletku). Vinsent je potom izustio još jednu rečenicu koja potvrđuje moju gorenavedenu tezu, a to je: „Sviramo sa vama, a ne za vas”. Rečenica koju valja zapamtiti i ponavljati.
 |
| foto: Bojana Filipović; kompletnu galeriju pogledajte ovde |
U finiš smo ušli numerom Scum Fuck Blues, gde je gostovao još jedan mladić iz publike, Strahinja, kako bi otpevao stih s početka - „Smoke, drink, die”, a onda i pesmama Life Kills You i Killdozer. Na potonjoj je nastalo potpuno ludilo (kao da ga nije bilo do tada). U uvodnim tonovima se zaorilo „hej, hej, hej”, da bi potom nastupila ogromna šutka koja se prosula dobrim delom prostora, levo od bine. Iako je publika želela još, tu je nažalost bio kraj. Vinsent je očigledno prethodnih dana povredio lakat desne ruke, tako da mu se tu formirala oteklina veličine teniske lopte. Tako da, dobro je što su i ovoliko izdržali.
Svakako, međusobna ljubav je rođena, verovatno i pre ovog nastupa, ali je ovde potvrđena i osiguran joj je dug život. Obostrano oduševljenje nije skrivano ni sekund, tokom čitavom nastupa. I zato se nadamo da do narednog susreta nećemo čekati više od pola decenije. A do tada, neka svira slač.
Svakako, međusobna ljubav je rođena, verovatno i pre ovog nastupa, ali je ovde potvrđena i osiguran joj je dug život. Obostrano oduševljenje nije skrivano ni sekund, tokom čitavom nastupa. I zato se nadamo da do narednog susreta nećemo čekati više od pola decenije. A do tada, neka svira slač.
Timočanin