Tippstrip — pripovedanje kroz muziku | INTERVJU

HC: Trance muzika je na našoj sceni prisutna više od 3 decenije. To znam iz ličnog iskustva jer samo još tih devedesetih godina prošlog veka odlazio na partije velikih imena pre svega psy i goa trance žanra. Beograd je tada bio jedno od važnijih imena na svetskoj sceni za trance muziku. Zapravo u tim vremenima ratovanja i embarga jedini nastupi stranih izvođača koji su se dešavali na teritoriji tadašnje Jugoslavije jesu di-džej nastupi. Od tada je trance aktivno prisutan na ovim prostorima. Reci nam nešto o današnjici, sceni, dešavanjima? Kakvu prođu i kakav potencijal ima trance i techno muzka na ovom buretu baruta, Balkanu?

Tippstrip: Što se trance-a tiče, i danas je ista priča. Muzika, posvećenost organizaciji događaja i najkvalitetnija ekipa u publici. Trance publika je oduvek bila takva da nikada nisi mogao da im „uvališ“ bilo kakvu muziku - uvek su imali visoke standarde, svest o muzici i sceni, i živeli su to. I danas je tako. S druge strane, kada je reč o savremenom techno i house zvuku, mislim da publika dolazi iz potpuno drugačijih svetova i iz drugačijih razloga. Ne verujem da je to publika koja živi za scenu i koja zaista razume muziku. Uglavnom su to ljudi koji su u kasnim godinama otkrili elektronsku scenu i kojima je rejv samo izduvni ventil za povremeno partijanje, nakon čega se vraćaju u kafanice, uz laganu tamburicu na uvcetu i dobar karirani dezen košulje. Mnogo takvih ljudi doprinosi tome da scena postane promenljiva, otužna i fejk.

HC: Kada govorimo o trans muzici smatram da je najveće ime iz branše Juno Reactor baš zato što je uspeo da svoju muziku ugradi u soundtrek za drugi i treći nastavak Matrixa koji je pomerio granice u svetskoj kinematografiji. On je u tom vajbu kombinovao tehno i trans sa etno elementima i klasičnom muzikom sarađujući sa kompozitorom Don Davisom. To je izgleda uspešna formula. Šta možeš reći o tome imajući u vidu da si i ti okrenut ka stvaranju „filmske muzike“. Da li se na domaćem tržištu može plasirati elektronska muzika kao saudtrek ili mora da se traži neko strano tržište?

Tippstrip: Da, Juno Reactor je jedan od prvih koji je to uradio. Slušao sam ga još u srednjoj školi i stvarno pomera granice. Kod nas u Sribiji, ne mislim, nažalost, da naše tržište ima sluha za bilo šta. Lično, kao Siniša, jako volim našu zemlju, naš narod i našu kulturu. Ali, kada govorimo o široj elektronskoj sceni, nažalost, nemam mnogo lepog da kažem. Oduvek je kod nas, većinski, prolazilo samo ono što privlači masu i donosi novac, a danas se to više ni ne krije. Čak i da se ljudi iz muzičke industrije predomisle i počnu da plasiraju nešto što nije u šablonu današnjice, mi nemamo publiku koju to interesuje. Verujem da postoji jedan mali deo ljudi koji bi to prihvatio oberučke, ali ako pričamo na nivou scene i razvijanja tog pravca, moje mišljenje je da se to kod nas jednostavno ne može plasirati. Naravno, sve ovo govorim iz svog ličnog ugla kako sam ja doživeo scenu, i online i uživo, kao i muzičku industriju i publiku. Postoji jedan mali deo ljudi na koji sam naleteo, ali generalno, reakcije publike kod nas bile su nikakave na svaki cinematic/soundtrack zvuk. U drugim državama, ljudi godinama prate scenu, većina je duboko u tome i imaju dovoljno iskustva da samostalno procene šta im se dopada bez potrebe da im to neko napiše na bilbordu ili nekom uticajnom web portalu.

HC: Pored autorskih numera radio si i neke remikse pesama. Jedan od najtipičnijih je remiks pesme Ravno polje benda Vartra koji svoju muziku bazira na dark folku, ethernalu, paganizmu. Reci mi otkud to i da li si planirao još nešto u tom maniru da uradiš?

Tippstrip: Ekipa iz Vartre je osmislila odličan koncept za live nastupe. Predložili su mi saradnju i pozvali me da zajedno nastupamo u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji. Posle njihove svirke, ja sam radio live set kao after. Ispostavilo se da je sve prošlo odlično, publici se svidelo, a prvenstveno i nama. Krenuli smo da razvijamo razne varijante prelaska sa njihovog nastupa na moj set, i tako smo došli na ideju da uradim remix za Ravno Polje, koji je uvek odlično prolazio kod publike. Lično uživam svaki put kada zavrtim tu traku, ali sada moja priča ide u malo drugačijem pravcu, pa mislim da ipak neću više raditi slične autorske stvari. Neki dark etno-folk vokal će se i dalje provlačiti neprimetno u pozadini kroz moje trake kao i do sada, ali ne verujem da ću raditi deonice sa full etno pevanjem.

HC: Trejler kao najava za novi album Cyanotype je odličan, traje blizu 5 minuta. U njemu je sve prikazano. Distopija kroz muziku, video i reči. Odlično odrađeno. Prosto sam oduševljen. Reci nam nešto o tom trejleru. Ko su ljudi koji su ga uradili. Koliko je tvoje učešće u toj vizuelizaciji? Da li je AI umešala svoje prste?

Tippstrip: Hvala puno na lepim rečima, Miljane. Kao i sve ostalo - radio sam ga ja, one man band /smeh/ Pomogla mi je Marija Krstevski (www.marijakrstevski.com), izvanredna umetnica. Kada sam joj ispričao ideju za album, kao i to da će imati trejler, oduševila se i odmah pristala na saradnju. Uz njenu pomoć, trejler je dobio oblik kakav sam želeo. Što se samog albuma tiče, ideja mi je došla 2023. godine i tada sam polako počeo da pišem ideje. Želeo sam da album sadrži 12 traka, od kojih svaka priča svoju priču, kao mini serija sa 12 epizoda. Ovo je definitivno moj najličniji album, usko povezan sa proteklom 2024. godinom. Ne bih da otkrivam previše, ali mogu da kažem da svaka traka predstavlja po jedan mesec u godini, kao i priču koja se u tom mesecu dogodila. Naslovi traka, kao i priča iz trejlera, zapravo su metafore za sve što se tada dešavalo.

HC: I tvoj sajt je odličnog i modernog dizajna. Ništa nije preneglašno a ipak i više nego dovoljno da se sve sazna što je potrebno. Deluje prilično modreno i mračno. Futuristički i distopijski. Vanzemaljski. U skladu sa muzikom koju stvaraš i produciraš. Jedan od boljih sajtova koje sam imao prilike da vidim. Ko je zaslužan za to?

Tippstrip: Hvala ti još jednom! Pa i sajt sam takođe radio ja /smeh/. Još na početku svog muzičkog putovanja shvatio sam koliko mi je identitet važan i da je to nešto što me pokreće više od svega i bez čega ne postojim kao umetnik, pa sam morao da proširim svoje znanje u stvaranju van muzike. Muzika me je uvek uvlačila u neki drugi svet i stvarala osećaj koji rečima ne mogu da opišem. Bilo bi nefer prema sebi da se bavim muzikom, a da potpuno izostavim vizuelni identitet. Od prvog dana svoje muzičke i audio karijere gledam na sve to kao na celinu. Ako si umetnik, moraš imati i vizuelni identitet, nastup i energiju na bini, komunikaciju sa publikom, svoj sajt, personalizovani mejl, dobar sadržaj i naravno, muziku, što se podrazumeva. Nikada nisam bio pristalica toga da umetnik izađe na binu u kežual majici s natpisom nekog brenda i u bermudama. Svakodnevno održavam sajt, vodim računa o sadržaju koji kreiram i trudim se da svojoj publici ponudim nešto što im drži pažnju čak i kada nismo zajedno. Oduvek sam voleo da sve bude pompezno, dramatično, misteriozno i da pruži jedinstveni doživljaj. Isto je i u privatnom životu, moji prijatelji to najbolje znaju, haha.

HC: U kojoj meri je upotreba AI onlajn aplikacija olakšala produciranje i stvaranje muzike u najvećoj meri elektronske muzike? Da li će to upotreba ovih aplikacija omogućiti i onima koji nisu muzički obareni da stvaraju muziku imajući u vidu da se ti postupci sve više pojednostavljuju u cilju obuhvatanja što većeg broja korisnika?

Tippstrip: Lično ne koristim AI u audio svetu, ali znam da postoji. Kada je reč o generisanju fotografija - da, koristim AI uz editing u Photoshopu i ostalim software-ima. U muzici i postprodukciji zvuka, znanje je i dalje ključno, ali još uvek se nije pojavio AI alat koji može zameniti muzičara ili producenta. Čak i ako u narednim godinama AI toliko napreduje, svi smo svesni da će se razlika između promptova i generisane muzike, u poređenju sa muzikom koju je stvorio čovek, i te kako osećati. Ali kontradiktorno tome, nažalost, mislim da će novim klincima uskoro biti potpuno svejedno da li je traku napravio čovek ili AI i biće važno samo da ih vozi. Sličan primer imamo i danas sa DJ-evima, publici je svejedno da li neko pušta vinil ili ide playback, dok god atmosfera puca.

HC: Imajući u vidu da će tvoj predstojeći album biti o distopiji koja nam se već dešava, jedan od najvećih distopijskih romana Haksiljev Vrli novi svet između ostalog predviđa društvo koje će biti zatrpano mnoštvom informacija od kojih neće moće da se razdvoje one koje su korisne a koje štetne, koje su značajne a koje bezvredne. Stekao sam utisak da se to upravo dešava, što nije zaobišlo ni muziku. Koje je tvoje mišljenje po tom pitanju? Hoće li ova nova tehnološka revolucija koja se upravo dešava da nam donese dobro ili loše? Kakva je budućnost muzike u ovom sve električnijem, softiciranijem i robotizovanijem svetu?

Tippstrip: Moja lična teorija je da ćemo mi još neko vreme trenirati AI, ali da će kroz nekoliko godina AI početi da trenira nas. Mislim da svi polako idemo ka tome da ćemo zvučati kao roboti, ali ne zato što će nam AI pisati knjige, statuse ili praviti slike, muziku, filmove, već zato što ćemo, zbog preterane upotrebe AI alata, postepeno izgubiti ono što nas čini ljudima: komunikaciju i emotivni pristup stvarima. Odavno smo pretrpani informacijama i verujem da to ozbiljno utiče na našu kognitivnu svest. Zatrpani smo štetnim informacijama pretežno sa društvenih mreža - znamo ko je danas gde bio, ko je diplomirao, ko je raskinuo, kakvo je vreme u Bangladešu i kome su u Njujorku ukrali tašnu u restoranu, a onda zaboravimo koji je dan danas. Naša pažnja slabi, sve kraće traje, odluke donosimo površno jer nam analiza zvuči kao predug proces, a kratkoročno pamćenje nam postaje slabije. Pogoršava se i FOMO efekat kod svih jer raste taj imaginarni osećaj da nešto propuštamo čim nismo online. Da ne pričamo o svakodnevnim dopaminskim udarima koji nas drže u loop-u. Sve ovo, naravno, može se negativno odraziti i na muziku. Ljudi možda više neće želeti ili neće biti u stanju da obrade kompleksnije muzičke forme, pa bismo mogli doći do toga da trake traju kao pop pesme - do 3.5 minuta. Neki komercijalni mainstream izvođači, poput Anyme-a, to već uveliko rade, što je, po mom mišljenju, degradacija elektronske muzike pa čak i komercijalne. Tako da mogu samo da se nadam da se ovako nešto neće desiti u underground sceni.

HC: Koji ti je tvoj nastup ostao u sećanju?

Tippstrip: Definitivno jedno od najlepših iskustava mi je bio New Healing Festival u Nemačkoj. Nažalost, snimak sa festivala imam samo na svom drajvu jer nije dozvoljeno da ga šerujem javno. Bio sam na festivalu od petka do nedelje, ali toliko je bilo dobro da sam imao osećaj kao da sam tamo proveo svega nekoliko sati. Moj nastup je bio u subotu na main stage-u, uz vrhunski vibe publike. Organizatori su nas dočekali kao bogove, i sve je od prvog do poslednjeg dana bilo za pamćenje.

HC: Ko je Lia Vic?

Tippstrip: Lia Vic (Natalija) je moj prijatelj i neko sa kim godinama sarađujem na raznim muzičkim projektima i koja se 2022. godine priključila Tippstripu kao gost na bini, gde peva live vokale u trakama koje smo zajedno radili i izdavali kao collab. Lia je ogroman prijatelj, izuzetan lik i vanserijski vokal. Pored sjajnih originalnih vokala iz Vartre, lead vokal koji čujete u remixu Ravnog Polja je Natalijin vokal, što je traci dalo potpuno novu dimenziju. Verujem da sam imao sreće u životu što sam je upoznao i što imam priliku da radim sa njom. Dodao bih i da Natalija trenutno radi na svom autorskom projektu, i iskreno se nadam da će njena prva traka ove godine ugledati svetlost dana.

HC: Svoju muziku plasiraš na različite onlajn platforme kao što su: Spotify, Beatport ali si svoju muziku objavio i za neke značajne izdavače kao što su Bach Music, Techgnosis, Iono Black, Iono Music, Phobos Records... Reci nam svoja iskustva.

Tippstrip: Bach Music (UK) je bio moj prvi label i nekako sam emotivno vezan za njih i verujem da ću opet u nekom trenutku izdati nešto za Bach. Trenutno sam u pregovorima sa nekoliko većih labela oko izdavanja mog trećeg albuma, Cyanotype, koji izlazi u novembru ove godine. Kako je album konceptualan, to podrazumeva da sve trake sa albuma budu prihvaćene kao celina, zajedno sa originalnim artworkom - što je danas gotovo nemoguća misija. Labeli uglavnom biraju samo one trake koje im najviše odgovaraju za njihov stil, a artwork najčešće sami izrađuju u AI software-ima, uz nalepljen svoj logo i ime izvođača. Moja iskustva... Hm… Pa, preskočiću neke delove jer nisu baš prijatni, ali mogu da kažem da su labeli poslednjih godina počeli da insistiraju na izvođačima koji zvuče isto, gurajući jedan isti zvuk u određenom pravcu. Ne interesuje ih ništa novo ili drugačije. Ako se uklapaš u njihov zvuk - upadaš. Ako ne, možeš raditi svoj fazon, ali ih ne zanimaš. Ranije je bilo suprotno, kad si odskakao, labeli su se nadmetali ko će da te potpiše. Danas je obrnuto, što jasno pokazuje da je instant profit postao važniji od muzike i stvaralaštva. Labeli su postali mašina, a izvođači samo šraf u industriji. U slučaju da ne pronađem label koji će imati sluha za ovaj album kao celinu, izdaću ga sam, na svom nezavisnom labelu Obsidian.

HC: Šta planiraš u budućnosti?

Tippstrip: Definitivno mi je fokus na albumu do novembra. Nakon toga, planiram da Tippstrip priču podignem na viši nivo, kako u live nastupima, tako i u postprodukciji i online stvaranju. U planu su i nove saradnje sa domaćim i stranim artistima, kao i nekoliko novih remiksa.

HC: Za kraj, muzika za preporuku, film za preporuku, knjiga za preporuku.

Tippstrip: Shpongle je nešto što ću uvek preporučiti, ali verujem da većina ljudi koja čita ovaj intervju već zna za njih. Nedavno sam otkrio Amanati-ja. Odličan elektro downtempo izvođač, pa ako volite sporiji BPM, vredi mu dati šansu. Film koji nije u top 10 ali koji volim da preporučim je južnokorejski “Spring, Summer, Fall, Winter... and Spring” koji je režirao Kim Ki-duk. Što se tiče knjiga, ako volite distopiju i dramu, preporučujem roman “Slepilo” od Saramaga, baš je jako moćno i potresno delo.