Laibach na Dan žena u Beogradu, na prvom od dva rasprodata koncerta

Kazaljka sata je pokazivala da je prošlo nekoliko minuta posle 21h kada su se četvorica muzičara pojavila na bini. Ton se prosuo, video šou počeo, a publika zauzela vlastite pozicije za audio-vizuelnu predstavu koja će uslediti. Za početak Vier Personen i Država, a onda i Boji u novom ruhu i sa ludačkim video efektima u pozadini. Na potonjoj se tek ukazao i Milan Fras koji je svojim vokalom dodatno začinio atmosferu nalik hororu. U masi su bili mahom fanovi-veterani, uz više poznatih ličnosti, uglavnom na balkonu, vidno zadovoljni ovim delom seta iz „doba Jugoslavije”. A brzo je naišao i lični mi adut iz tog perioda – Brat moj. Jednom pesma. Baš kao Alle gegen Alle, i u originalu – DAF, i obrada pionira indastrijal zvuka.

A onda muk. Znao sam da će praviti pauzu, tako su i krajem 2022. u Domu sindikata. Tada je trajala 20, sada simboličnih 15. Tada se čula muzikica sa razglasa, sada su zvučnici utihnuli. Delimično je utihnula i sala, shvativši poruku koju je bend ovim potezom poslao. Nažalost bilo je i onih koji se nisu priključili odavanju počasti žrtvama pada nadstrešnice u Novom Sadu od 1. novembra 2024. Sporadično su se čuli nekakvi zvuci, uglavnom došaptavanja, a u nekim momentima i jasan razgovor i galama. Bilo je pokušaja da se stišaju, ali uzalud. Sve vreme je na video binu sat pokazivao vreme i kako je otkucao i nestao, tako je nastala gromoglasna buka, koja je, čini mi se, zatresla zidove. Laibach su već ranije podržali studentske proteste u Srbiji, a ovim činom su pokazali vlastitu veličinu. U svakom smislu.

Nazad su se vratili istog momenta i krenuli dalje sa Leben heißt Leben, a onda i Leben – Tod. Tu je već glavnu ulogu preuzela pevačica Marina Martenson, slovenačko-švedskog porekla, koja se bendu pridružila pre nekoliko godina kao nova vokalistkinja i već posetila Beograd u tom svojstvu. Ovaj deo repertoara apsolutno je pripao albumu „Opus Dei”, tako da su odsvirali još, između ostalih, F.I.A.T, How the West Was Won i The Great Seal. Poslednja u nizu je donela i kadrove sa sletova, partizana u akciji, Josipa Broza Tita i drugih komunističkih lidera. Eh, žudnje li. I tako mic po mic dođosmo do još jednog mog favorita – Geburt einer Nation. Ne znam ni da li mogu da je nazovem obradom, budući da živi svoj život potpuno nezavisno od „originala” - One Vision legendarne engleske grupe Queen. Baš kao i Life if Life koju su odsvirali za doviđenja. Publika u delirijum, svetla u transu, buka u Frasu.

I beše kraj, ali nakratko. Dok smo čekali da se ekipa vrati na binu – jer kako bez bisa, salom se zaorilo „pumpaj, pumpaj”. A potom The Engine of Suvival, Each Man Kills the Thing He Loves i I Want to Know What Love Is, pred koju nas je Marina zamolila da se „ne stidimo već da zapevamo sa njima” ovu obradu grupe Foreigner. Neki su joj uslišili želje, većina nije, ali je svakako bio momenat za pamćenje. Posebno deo kada je snimala publiku telefonom, a video išao uživo na velikom bimu iza bine i dva sporedna pokraj iste. Ljudi su već krenuli ka izlazu, ali se Laibach vratio za još jednu stvar, još jednu obradu Strange Fruit od Bili Holidej. Dobro veče, odličan nastup i nekoliko momenata za večnost. Laibach su rasprodali i 9. mart, za koji se nadam da je jednako super prošao kao i koncert na jedan od najvažnijih praznika na kugli zemaljskoj – Dan žena.