Novi Sad je oduvek važio za jako pank uporište. Titulu pank centra u Srbiji nosi i danas jer u ovom gradu ne samo da postoji kontinuitet scene već i jako organizovane ekipe koje se međusobno poznaju, sarađuju i dopunjuju zaokrućujući time jednu lepu priču. Citiraću Rebuild Collectiv: „We are from Novi Sad where hardcore is beatiful“.

Danas ipak govorimo o jednoj drugoj ekipi okupljenoj oko Out of the Darkness fanzina. Ovo je zapravo samo nastavak priče koju smo počeli osvrtom na njihovo 17. izdanje fanzina. U poslednje vreme, nova izdanja OOTD-a prate majice, cegeri ali i muzička izdanja. Sedamnaesticu prati treće, ploča benda Nospeedlimit koju pored OOTD-a potpisuju Udruženje Pogon kulture i 5A pro.

Priča o ovoj ploči kaže sledeće: Razmišljajući koje bi naredno izdanje mogli objaviti, Nemanja, jedan od urednika OOTD-a predložio je Zgrou, drugom uredniku da to bude upravo Nospeedlimit, sastav u kome je Zgro i pevao.

„Koga to zanima“, bilo je Zgroovo prvo pitanje koje se u današnje vreme i današnjim prilikama logično nameće. Postoji li potreba za jednim ovakvim izdanjem i baš u ovom formatu? Pa hajde da vidimo.


Priča o novosadskoj (hardcore) pank sceni devedesetih (i početka dvehiljaditih) ne bi bila kompletna bez benda Nospeedlimit. Ona se ne razlikuje previše od priča drugih bendova. Petorica drugara iz Novog naselja koji su u sveopštem ludilu devedesetih vežbali, svirali, snimali, stajali sa obe strane bine i trudili se da u svemu tome nađu izlazi iz svakodnevnice. Iza sebe su ostavili niz koncerata, dve kasete, CD i učestvovali na nekoliko kompilacija i ostavili neizbrisiv trag na domaćoj hcp sceni. Zvuči kao floskula ali je prosto tako.

Ploča koja je pred nama dolazi u pravom trenutku, 30 godina od prvog izdanja i gotovo 20 od poslednjeg. Ovim bend konačno dobija zasluženu retrospektivu, svojevrsni closure koji obuhvata 24 pesme u 40+ minuta. Album daje slušaocima mogućnost da prepoznaju evoluciju benda i isprate zvuk kroz sve faze.

Podjednako važan segment je i sam buklet na 24 A4 strane u boji koji donosi ne samo tekstove pesama koji su sada po prvi put objavljeni, već i beleške kako su te pesme nastajale. U bukletu su i sećanja Pećinka, Raduleta, Milomira i Ćate, obilje arhivskih fotografija i postera sa koncerata.

Sveska u tom smislu ne predstavlja samo klasičan buklet već i odraz jednog vremena i sliku lokalne scene na koju mi je prva asocijacija reč „drugarstvo“. Postoji li bolja poruka koju jedno izdanje može da nosi?

Možda većini čitalaca ovog sajta nisam otkrio ništa novo, pogotovu novosađanima. No u ovogodišnjem uvodniku sam naveo da će naš najveći izazov u narednom periodu biti da povežemo generacije naših čitalaca izmađu kojih postoji generacijski jaz. Ono Zgroovo „Koga to zanima“ nije „izletelo“ tek tako. Taj jaz se oseća u svakodnevnoj komunikaciji i nismo ni svesni koliko mlađe generacije ne samo da ne znaju za neke starije bendove nego ih i ne interesuju. Otud bih ovaj osvrt posvetio upravo njima jer ovo izdanje je zicer za aktere i generacije scene o kojoj govorimo i ti „veterani“ su već nabavili ovu ploču. Ali ova ploča treba biti usmerena i onima koji tek treba da otkriju, ne samo Nospeedlimit već čitavu tadašnju scenu, možda upravo putem ovog izdanja.

Ploču potražite putem OOTD sajta a nastavak Nospeedlimit priče i još sećanja u 17. broju fanzina.