Tethyal - Sloboda: Pankerski stav i metalska izvedba
Helly Cherry
Zvanično deset godina od nastanka benda, ali uz razne pauze i stop/go momente Tethyal je aktivan tek par godina na domaćoj alternativnoj sceni. Prvi album “Carnal..List..Eternal”, objavljen 2016., bio je solidni sludge / post metal uradak ali je “Sloboda” ipak drugačije forme i strukture.
a ostatak benda (Alen Habek, Saša Stojković i Nenad Jovanović) se bavio muzikom. Saksofon u pesmi “Kanap” je toliko dobro odrađen i uklopljen da su mi na trenutke zaličili na meni omiljene Francuze Pensées Nocturnes a i sintovi i klavijature u “Majkama”jasno pokazuju da nisu bežali ni od eksperimentisanja u nameri da obogate svoj ionako dobar zvuk.
Šest pesama i predah od pola minuta u vidu minijature “Muk” ne traje ni pola sata pa je dugme “repeat” tako izvestan izbor. Izvrstan gitarski rad plete svoju “catchy” mrežu sve vreme, a ritmovi udaraju tačno gde treba, malo u glavu, malo u stomak.
Pankerski stav i metalska izvedba čine da su TETHYAL trenutno jedan od ubedljivo najzanimljivijih bendova u zemlji i regionu. Propustio sam priliku da ih pogledam uživo ovih dana, ali biće prilike, izvesno, pošto su moji sugrađani. Ako bih morao da dam ocenu to bila čista 9 /10 i to zato što je produkcija mogla biti nešto bolja a i mogli su ubaciti još jedno tri pesme (naravno, ovog kvaliteta) pa da dobijemo full album a ne ovu krnju formu koja ipak, zaslužuje sve pohvale.
Pred slušaocima je sedam (ustvari, šest) blekerskih crust oda, muzički apsolutno pro-skadinavski okrenutih prema severu Evrope, ali je vokal iznenađujuće dobar, razgovetan, sugestivan i raznovrstan. Za to je zaslužan čovek koji ponosno stoji iza mikrofona, Nemanja Radovanović (dobro poznat ljubiteljima scene iz bendova BUKET za KLARU, ANALIZATOR, DISVLADISLAV I još ponekih). On je pisao i tekstove, moram priznati, više nego dobre, naročito mi se dopala zahvalnica majkama u pesmi “Majke” i možda i najbolji stihovi koje sam uspeo da čujem u poslednjih nekoliko godina u pesmi “Izbor”:
“Kada već gori nek izgori sve
Ako već puziš padni što pre
U blatu zaglavljen, naživo sahranjen
Skapaj ko pas
Ako biraš to – dobro ili seci uzduž
Pa nek poteče toplo
Ili pljuni na sve,
Odjebi svja
Prigrli svoje, jedino Ja”
a ostatak benda (Alen Habek, Saša Stojković i Nenad Jovanović) se bavio muzikom. Saksofon u pesmi “Kanap” je toliko dobro odrađen i uklopljen da su mi na trenutke zaličili na meni omiljene Francuze Pensées Nocturnes a i sintovi i klavijature u “Majkama”jasno pokazuju da nisu bežali ni od eksperimentisanja u nameri da obogate svoj ionako dobar zvuk.
Šest pesama i predah od pola minuta u vidu minijature “Muk” ne traje ni pola sata pa je dugme “repeat” tako izvestan izbor. Izvrstan gitarski rad plete svoju “catchy” mrežu sve vreme, a ritmovi udaraju tačno gde treba, malo u glavu, malo u stomak.
Pankerski stav i metalska izvedba čine da su TETHYAL trenutno jedan od ubedljivo najzanimljivijih bendova u zemlji i regionu. Propustio sam priliku da ih pogledam uživo ovih dana, ali biće prilike, izvesno, pošto su moji sugrađani. Ako bih morao da dam ocenu to bila čista 9 /10 i to zato što je produkcija mogla biti nešto bolja a i mogli su ubaciti još jedno tri pesme (naravno, ovog kvaliteta) pa da dobijemo full album a ne ovu krnju formu koja ipak, zaslužuje sve pohvale.
Zoran Popnovakov