Nišvil 2026 zatvoren u znaku niškog rokenrola: od Daltona i Galije do Lavine i Bohemije
Helly Cherry
Poslednje, četvrto veče ovogodišnjeg Nišville Jazz Festivala u Nišu bilo je drugačije od prethodnih festivalskih večeri umesto međunarodnog džez programa, Niška tvrđava postala je mesto susreta više od šest decenija niške rok istorije. Na istoj bini našli su se velikani koji su obeležili različite epohe, Daltoni i Galija i bendovi mlađe generacije, Lavina i Bohemija.
Kako je i sam Nišvil najavio, ideja ovog dodatnog festivalskog dana bila je da se oda počast niškoj rok sceni, ali i da se pokaže da rok muzika i dalje ima svoje mesto pred publikom različitih generacija.
Daltoni – zvuk koji je ispisivao istoriju
Veče su otvorili legendarni Daltoni, bend osnovan davne 1963. godine, koji se smatra jednim od pionira jugoslovenske rok scene. Nišvil ih, pozivajući se na autora Enciklopedije Niškog rokenrola Vladana Vanju Stanojevića, opisuje kao jedan od, ako ne i najuspešniji, onda svakako najkvalitetniji niški rok bend svih vremena.
Njihova priča počela je u vreme kada je rok muzika tek osvajala prostor na ovim područjima. Prve godine obeležio je instrumentalni zvuk, pre svega pod snažnim uticajem grupe The Shadows, a kasnije su u njihov izraz ušli vokali, klavijature i sve izraženiji beat i rok elementi. Daltoni su vrlo brzo postali atrakcija uživo, a njihovi nastupi u Nišu često su privlačili više publike nego što su sale mogle da prime.
Na Nišvilu su još jednom opravdali reputaciju benda čiji kvalitet nije ostao zarobljen u vremenu. Njihov zvuk počiva na prepoznatljivoj gitarskoj osnovi, čvrstom ritmu i spoju instrumentalnog roka, beata i klasičnog rokenrola. U njihovom nastupu osećala se ona neposrednost i sviračka sigurnost koja dolazi sa decenijama iskustva, ali i duh vremena u kojem su Daltoni bili među bendovima koji su stvarali temelje domaće rok scene.
Za stariju publiku njihov nastup bio je povratak u vreme kada se rok tek rađao, dok su mlađi mogli da vide deo muzičke istorije svog grada uživo, a ne samo kroz priče i arhivske snimke.
Galija – pola veka muzike koja povezuje generacije
Nakon Daltona na scenu je izašla Galija, još jedan niški bend čija je istorija neraskidivo vezana za grad. Ove godine Galija obeležava pola veka postojanja, a tokom pet decenija izrasla je u jedan od najdugovečnijih i najuspešnijih sastava koji su potekli sa prostora bivše Jugoslavije.
Galija je svoj nastup započela mirnije, uz akustične gitare i sporije, emotivne pesme, stvarajući atmosferu koja je publici ostavljala dovoljno prostora da se prepusti poznatim melodijama. Kako je koncert odmicao, zvuk je postajao sve raspoloženiji i energičniji, a završnica je donela hitove koji su odavno prevazišli granice jedne generacije.
Posebna vrednost njihovog nastupa bila je upravo u tome što su njihove pesme pevali i oni koji su uz Galiju odrastali, ali i mnogo mlađa publika koja je ove numere nasledila od roditelja. Melodije koje su nastajale tokom različitih decenija pokazale su da neke pesme jednostavno ne pripadaju samo jednom vremenu.
Za Galiju je Niš uvek više od još jednog koncertnog grada, to je mesto odakle je sve počelo. Zato je njihov nastup na poslednjoj večeri Nišvila imao dodatnu simboliku: pola veka karijere proslavljeno je pred publikom njihovog grada, u okviru večeri posvećene upravo niškom rokenrolu.
Lavina – energija nove generacije
Posle velikana niške scene, prostor su dobili energični i autentični bend Lavina, šestoročlani metal bend iz Niša osnovan 2020. godine. Bend je ove godine dobio i međunarodnu pažnju kao predstavnik Srbije na Pesmi Evrovizije 2026. sa pesmom „Kraj mene“, a u finalu takmičenja u Beču zauzeo je 17. mesto.
Lavina svoj izraz gradi na modernom i progresivnom metalu, uz širok raspon rok i metal uticaja, dramatičnu atmosferu i izraženu koncertnu energiju. Bend je još od objavljivanja debitantskog albuma Odyssey 2022. godine razvijao prepoznatljiv zvuk, a nastupi na festivalima poput Szigeta i Eurosonica doneli su im iskustvo i van domaće scene.
Njihov nastup okupio je veliki broj mlađih posetilaca, koji su ispred bine napravili atmosferu potpuno drugačiju od one tokom ranijih nastupa.
Lavina je koncert izgradila na snažnim gitarama, moćnom ritmu i intenzivnom vokalu, a energiju su dodatno pojačali scenski efekti i pirotehnika.
Bohemija – drugačiji kraj jedne velike večeri
Festival je zatvoren nastupom još jednog niškog benda Bohemije. Njihov zvuk donosi drugačiju stranu savremene niške scene, oslonjenu na alternativni, psihodelični i progresivni pop-rok, uz kombinovanje različitih žanrovskih uticaja. Bend je iz Niša i iza sebe ima albume Sve naopako i Nasmeši se i reši se?, dok je tokom godina izgradio prepoznatljiv autorski izraz.
Bohemija je tako dobila simboličnu ulogu da zatvori ne samo poslednju festivalsku noć, već i priču o susretu generacija niškog rokenrola. Njihov nastup pokazao je da scena koju su šezdesetih gradili Daltoni i koju su tokom narednih decenija obeležili brojni bendovi i autori i dalje postoji, menja se i dobija nove oblike.
A onda je, na samom kraju festivala, iz publike i sa bine stigla jasna poruka:
„Studenti pobeđuju!“
Bio je to snažan završetak večeri koja nije bila samo koncert, već i svojevrsna proslava grada, njegove muzičke tradicije i generacija koje su je stvarale i koje će je tek stvarati.
Nišvil je tako svoje 32. izdanje zatvorio na simboličan način, od prvih gitarskih tonova Daltona iz 1963. godine, preko pola veka Galije, do mladih Lavine i Bohemije. Više od šezdeset godina niškog rokenrola stalo je u jednu festivalsku noć, potvrđujući da se muzička tradicija ne čuva samo sećanjem, već pre svega živim nastupima i novim generacijama koje nastavljaju da sviraju.
txt: Marija Stanojević
foto: Dimitrije Petković
Kako je i sam Nišvil najavio, ideja ovog dodatnog festivalskog dana bila je da se oda počast niškoj rok sceni, ali i da se pokaže da rok muzika i dalje ima svoje mesto pred publikom različitih generacija.
Daltoni – zvuk koji je ispisivao istoriju
Veče su otvorili legendarni Daltoni, bend osnovan davne 1963. godine, koji se smatra jednim od pionira jugoslovenske rok scene. Nišvil ih, pozivajući se na autora Enciklopedije Niškog rokenrola Vladana Vanju Stanojevića, opisuje kao jedan od, ako ne i najuspešniji, onda svakako najkvalitetniji niški rok bend svih vremena.
Njihova priča počela je u vreme kada je rok muzika tek osvajala prostor na ovim područjima. Prve godine obeležio je instrumentalni zvuk, pre svega pod snažnim uticajem grupe The Shadows, a kasnije su u njihov izraz ušli vokali, klavijature i sve izraženiji beat i rok elementi. Daltoni su vrlo brzo postali atrakcija uživo, a njihovi nastupi u Nišu često su privlačili više publike nego što su sale mogle da prime.
Na Nišvilu su još jednom opravdali reputaciju benda čiji kvalitet nije ostao zarobljen u vremenu. Njihov zvuk počiva na prepoznatljivoj gitarskoj osnovi, čvrstom ritmu i spoju instrumentalnog roka, beata i klasičnog rokenrola. U njihovom nastupu osećala se ona neposrednost i sviračka sigurnost koja dolazi sa decenijama iskustva, ali i duh vremena u kojem su Daltoni bili među bendovima koji su stvarali temelje domaće rok scene.
Za stariju publiku njihov nastup bio je povratak u vreme kada se rok tek rađao, dok su mlađi mogli da vide deo muzičke istorije svog grada uživo, a ne samo kroz priče i arhivske snimke.
Galija – pola veka muzike koja povezuje generacije
Nakon Daltona na scenu je izašla Galija, još jedan niški bend čija je istorija neraskidivo vezana za grad. Ove godine Galija obeležava pola veka postojanja, a tokom pet decenija izrasla je u jedan od najdugovečnijih i najuspešnijih sastava koji su potekli sa prostora bivše Jugoslavije.
Galija je svoj nastup započela mirnije, uz akustične gitare i sporije, emotivne pesme, stvarajući atmosferu koja je publici ostavljala dovoljno prostora da se prepusti poznatim melodijama. Kako je koncert odmicao, zvuk je postajao sve raspoloženiji i energičniji, a završnica je donela hitove koji su odavno prevazišli granice jedne generacije.
Posebna vrednost njihovog nastupa bila je upravo u tome što su njihove pesme pevali i oni koji su uz Galiju odrastali, ali i mnogo mlađa publika koja je ove numere nasledila od roditelja. Melodije koje su nastajale tokom različitih decenija pokazale su da neke pesme jednostavno ne pripadaju samo jednom vremenu.
Za Galiju je Niš uvek više od još jednog koncertnog grada, to je mesto odakle je sve počelo. Zato je njihov nastup na poslednjoj večeri Nišvila imao dodatnu simboliku: pola veka karijere proslavljeno je pred publikom njihovog grada, u okviru večeri posvećene upravo niškom rokenrolu.
Lavina – energija nove generacije
Posle velikana niške scene, prostor su dobili energični i autentični bend Lavina, šestoročlani metal bend iz Niša osnovan 2020. godine. Bend je ove godine dobio i međunarodnu pažnju kao predstavnik Srbije na Pesmi Evrovizije 2026. sa pesmom „Kraj mene“, a u finalu takmičenja u Beču zauzeo je 17. mesto.
Lavina svoj izraz gradi na modernom i progresivnom metalu, uz širok raspon rok i metal uticaja, dramatičnu atmosferu i izraženu koncertnu energiju. Bend je još od objavljivanja debitantskog albuma Odyssey 2022. godine razvijao prepoznatljiv zvuk, a nastupi na festivalima poput Szigeta i Eurosonica doneli su im iskustvo i van domaće scene.
Njihov nastup okupio je veliki broj mlađih posetilaca, koji su ispred bine napravili atmosferu potpuno drugačiju od one tokom ranijih nastupa.
Lavina je koncert izgradila na snažnim gitarama, moćnom ritmu i intenzivnom vokalu, a energiju su dodatno pojačali scenski efekti i pirotehnika.
Bohemija – drugačiji kraj jedne velike večeri
Festival je zatvoren nastupom još jednog niškog benda Bohemije. Njihov zvuk donosi drugačiju stranu savremene niške scene, oslonjenu na alternativni, psihodelični i progresivni pop-rok, uz kombinovanje različitih žanrovskih uticaja. Bend je iz Niša i iza sebe ima albume Sve naopako i Nasmeši se i reši se?, dok je tokom godina izgradio prepoznatljiv autorski izraz.
Bohemija je tako dobila simboličnu ulogu da zatvori ne samo poslednju festivalsku noć, već i priču o susretu generacija niškog rokenrola. Njihov nastup pokazao je da scena koju su šezdesetih gradili Daltoni i koju su tokom narednih decenija obeležili brojni bendovi i autori i dalje postoji, menja se i dobija nove oblike.
A onda je, na samom kraju festivala, iz publike i sa bine stigla jasna poruka:
„Studenti pobeđuju!“
Bio je to snažan završetak večeri koja nije bila samo koncert, već i svojevrsna proslava grada, njegove muzičke tradicije i generacija koje su je stvarale i koje će je tek stvarati.
Nišvil je tako svoje 32. izdanje zatvorio na simboličan način, od prvih gitarskih tonova Daltona iz 1963. godine, preko pola veka Galije, do mladih Lavine i Bohemije. Više od šezdeset godina niškog rokenrola stalo je u jednu festivalsku noć, potvrđujući da se muzička tradicija ne čuva samo sećanjem, već pre svega živim nastupima i novim generacijama koje nastavljaju da sviraju.
txt: Marija Stanojević
foto: Dimitrije Petković