Reflection of internal Rain - Eight: izvanredno istrčavanje kratke deonice
Helly Cherry
Moj prvi susret sa ROIR-om je bio pre, brat bratu, otprilike petnaest leta, možda ipak nešto manje…Mislim da je to bila svirka u pokojnom Društvenom Centru, tamo u Kineskoj četvrti, u onom prostoru koji je pre nekoliko godina misteriozno izgoreo. Sećam se da sam zakasnio na svirku, ali ne sećam se ko je sem njih tada svirao. To je bilo vreme kada nisam toliko pomno pratio scenu i išao na koncerte, iz razloga što sam radio dva posla i klinci su mi bili još relativno mali, ali se dobro sećam prvog utiska kada sam otvorio vrata kluba. Količina a bogami i kvalitet artikulisane buke koju je ekipa iz benda slala ka publici je bila nenormalna. U pozitivnom smislu. Nepatvorena energija i melodija gitara, koncentrisani bes ritam sekcije i esencijalna emocija pevača koji je urlao u mikrofon me je bukvalno zaledila. Taj osećaj me je pratio i kasnije, na ostalim njihovim koncertima i sa oduševljenjem sam svima govorio da su Reflections Of Internal Rain bend sa povelikim mudima, ogromnom energijom i iskrenim stavom. Studijska izdanja, bar po meni, nisu pratila live izvođenja. Autorski su to bila više nego korektna izdanja ali ni “Last Food” ni “ Answers” nisu uspela da dočaraju tu kinetiku sa koncerata. Ponavljam, ni debi album ni EP izbačen tri godine posle uopšte nisu loši, ali nisu ni blizu ludila koje ROIR šalje sa pozornice.
Zato sam sa skepsom očekivao i njihovo novo studijsko čedo “Eight”, EP sa šest pesama. Ipak, moram priznati da sam se prevario. Novi materijal je kvalitetniji, konkretniji, raznovrsniji… Možda sam ih se i zaželeo jer su napravili baš veliku pauzu. U bendu su i novi ljudi, pevač Ivan Gačević – Gača (znate ga iz bolesnog Niyazova gde urla kao pomahnitao u mikrofon) i Nebojša Ćato (kako Ćata bilo gde može biti novi član? On da prestane da svira NSHC scena bi se prepolovila).
Ovaj Extended Play je snimljen u Brutal Studiju a izašao je za Geenger Records koji je pokupio skoro sve dijamante sa novosadske alternativne scene (dok se ne setim ostalih reći ću da su i Northern Revival i First Flame puleni iste diskografske kuće).
Kao što rekoh sastoji se od šest pesama, trajanja nepunih dvadeset minuta što daje idealnu priliku da se posle odslušanog materijala bez ikakve griže savesti pritisne dugme “repeat” i ponovi preslušavanje. Ako bih baš morao da detaljišem o žanru i stilu ROIR-ovog muziciranja rekao bih da je amalgam neo-crusta i melodičnog HC-a sa povremenim uplivima noise elemenata.
“Muscle Memory” je odlična za otvaranje ploče. Pravi trenutak da otvorite širom vrata sale i utrčite u masu, gurajući se da stanete u prvi red ispred bine i uglas sa pevačem istresete iz sebe reči “The bitter smell of anxiety, the fear of the unknown. Muscle memory that brings me to strive to believe that I still exist.” “Trail Of Days” je nešto svedenija i melodičnija, nekako i zaraznija. Uz nju je dovoljno da zatvorite oči ljuljajući se u ritmu čekajući da negde oko pola pesme krene brži deo kada ćete bezrezervno uleteti u “šutku”. “Ashes Of Our Bodies” ima recitativni deo praćen predivnom melodijom i virtuoznim Ćatinim bubnjanjem. Meni trenutno najdraža pesma na EP-ju, ali to će se, cenim, već posle nekoliko preslušavanja materijala zasigurno promeniti jer je tako sa svim pločama koje mi se jako svide u celini i celosti. “Its Not Time To Go” je udaračka brzalica sa gotovo metalskim “twin gitarama”. Iako naziv pesme govori da nije vreme da se ide, mislim da je idealna da se krene ka bini i možda čak skoči sa iste…
…”Overcoming The Silence” je pesma koju sam najčešće slušao sa “Eight”- a najviše zbog odličnog spota koji je urađen za nju i u kojem ćete naći i previše nostalgije za prošlim vremenima i moram reći da sam gledajući i slušajući je prvi put, a i sledećih nekoliko puta znao da će “Osmica” biti pun pogodak. Svojevrsni outro je već poznata “Barmy Army III”, varijacija ranije već snimljenih i mnogo puta odsviranih “ROIR Barmy Army I & II”.
Ovaj Extended Play je snimljen u Brutal Studiju a izašao je za Geenger Records koji je pokupio skoro sve dijamante sa novosadske alternativne scene (dok se ne setim ostalih reći ću da su i Northern Revival i First Flame puleni iste diskografske kuće).
Kao što rekoh sastoji se od šest pesama, trajanja nepunih dvadeset minuta što daje idealnu priliku da se posle odslušanog materijala bez ikakve griže savesti pritisne dugme “repeat” i ponovi preslušavanje. Ako bih baš morao da detaljišem o žanru i stilu ROIR-ovog muziciranja rekao bih da je amalgam neo-crusta i melodičnog HC-a sa povremenim uplivima noise elemenata.
“Muscle Memory” je odlična za otvaranje ploče. Pravi trenutak da otvorite širom vrata sale i utrčite u masu, gurajući se da stanete u prvi red ispred bine i uglas sa pevačem istresete iz sebe reči “The bitter smell of anxiety, the fear of the unknown. Muscle memory that brings me to strive to believe that I still exist.” “Trail Of Days” je nešto svedenija i melodičnija, nekako i zaraznija. Uz nju je dovoljno da zatvorite oči ljuljajući se u ritmu čekajući da negde oko pola pesme krene brži deo kada ćete bezrezervno uleteti u “šutku”. “Ashes Of Our Bodies” ima recitativni deo praćen predivnom melodijom i virtuoznim Ćatinim bubnjanjem. Meni trenutno najdraža pesma na EP-ju, ali to će se, cenim, već posle nekoliko preslušavanja materijala zasigurno promeniti jer je tako sa svim pločama koje mi se jako svide u celini i celosti. “Its Not Time To Go” je udaračka brzalica sa gotovo metalskim “twin gitarama”. Iako naziv pesme govori da nije vreme da se ide, mislim da je idealna da se krene ka bini i možda čak skoči sa iste…
…”Overcoming The Silence” je pesma koju sam najčešće slušao sa “Eight”- a najviše zbog odličnog spota koji je urađen za nju i u kojem ćete naći i previše nostalgije za prošlim vremenima i moram reći da sam gledajući i slušajući je prvi put, a i sledećih nekoliko puta znao da će “Osmica” biti pun pogodak. Svojevrsni outro je već poznata “Barmy Army III”, varijacija ranije već snimljenih i mnogo puta odsviranih “ROIR Barmy Army I & II”.
Šteta što se momci iz “Odraza Unutrašnjih Kiša” (strašno mi se dopada ime benda, nalazim da je jedno od najboljih ikada, na našoj sceni sigurno) nisu odvažili na duže putovanje jer je 19:40 realno kratka deonica za istrčavanje. U redu, uvek možete početi iznova i nanovo, ali album je album. Svejedno, ovo je jedno od najboljih izdanja ove godine i moram da priznam da su ROIR konačno uspeli da se približe koncertnoj impresiji. Ovom prilikom im čestitam na tome…
Zoran Popnovakov