Viva La Torrente!
Helly Cherry
- tekst nije prikladan za osobe ispod 35 godina -
Strip ima Lucu “Torpedo” Torellija, a film José Luisa Torrentea. Oba lika su različita, autentična na svoj način, i različiti su im životni putevi i priča, ali im je jedna stvar zajednička - odvratni su da odvratniji ne mogu biti. I opet - privlače nas ko govno muve i ubijte me ako umem tačno da napišem zašto je to tako. Šta je to u ljudskom biću što ga tera prema ogavnosti i krvoproliću? Fiktivnom, naravno. Ne mislim sad da će neko od nas izaći napolje i silovati i ubijati kao ova dva tipa, nego mislim na to da volimo da gledamo kako to oni rade. Možda je to zbog toga što većina nas živi u skladu sa pravilima i zakonima i nikad nećemo zakoračiti na tu drugu, mračnu stranu, pa su ova dva bastarda dušu dala da nam pokažu šta čuči u mraku van domašaja čvrste ruke zakona (ovde ne mislim na (ne)sprovođenje zakona u banana državama poput naše) i kako to izgleda kad te baš zabole za istu.
Pošto sam o Torpedu već pisala, evo poneka “lepa” reč o dečku zvanom kratko i slatko - Torrente.
Torrente je gmaz. On je najveći bludnik države Španije i super-nadrkano đubre od nečoveka.
Oduran tip, rasista, ksenofob, seksista, ženskaroš, desničar, nasilnik, siledžija, užasan sin, još užasniji otac, partner i prijatelj, prljavac i lajavac, smutljivac i korumpirani smrad. On neprestano laže o sebi, preuveličavajući svoj značaj u policiji (iz koje je izbačen). Koristeći se svojim nepostojećim kredibilitetom u toj istoj policiji, radi kao neka vrsta privatnog detektiva, što mu omogućava da izvodi akcije iz kojih mu kapnu neke parice i korist. Ali ni to mu ne pomaže da živi i izgleda bolje i zdravije. Naprotiv - ćumez iz kog izmili na ulicu gori je i prljaviji od same ulice - flekavi, zguljeni zidovi, opsteljina koja nije menjana od početka XX veka, na sve strane razbacane prljave, smrdljive čarape, uključujući i one koje mu vise na krevetu iznad glave, gaće isflekane od mokraće i sperme leže na stolicama u raspadu, ogledalo začađeno, muljavo, lavabo smrdljiv i pun raznih telesnih izlučevina koje uključuju i Torrenteovu povraćku, polomljeni komadi nameštaja, gomila beskorisnih predmeta, mušema na stolu puna rupa i sa dva prsta debele masnoće na njoj - da, to je dom ovog vajnog policajca/detektiva.
Ali sve to je ništa u poređenju sa samim Torrenteom - zadrigao, proćelav sa “palačinka” teranjem kose koja je s godinama prešla u “kabriolet” friz, znoji se neprestano i slini kad god vidi ženu, uvek je u prljavoj košulji koju, uglavnom, ne presvlači, u sakou koji je toliko flekav i prljav da je sav usijan i uglancan od masnoće oko džepova, pantalone skorene i ulepljene od pišaćke ili od seksa sa drogiranim, onesvešćenim ženama ili muškarcima. On je masturbaciju katapultirao na viši nivo - kad mu je dosadno, a pored sebe ima prijatelja ili saradnika, obavezno predloži da jedan drugom “učine” jer je to “normalno” i nije “pederski” jer - “pošto nisi peder ako sam sebi izdrkaš, nisi ni ako to uradiš drugom muškarcu!”. Njemu. A to je naučio od ujaka koji ga je, kada je imao devet godina, odveo u javnu kuću na prvi seks, gde mu je uz alkohol dao i drogu.
Bezočno je otimao i proćerdavao čekove svog oca u invalidskim kolicima, a terao ga je i da prosi, da im se nađe nešto za klopu. Torrente je lenj preko svake mere, najgadnije poslove uvaljuje najsiromašnijim, najneobrazovanijim kukavcima, koje, sam vrag zna kako - natera da rade sa njim i za njega.
Apsolutno ga nije briga ko će poginuti u opasnostima u koje šalje saradnike, čak i sina, često se zaklanja iza drugih, ne bi li izbegao metak, lupeta da poznaje neke veštine i sve oko sebe nakaradno obučava i još ih pritom ubeđuje da su oni loši, a on sjajan. Što je najgore - on zaista veruje u to. Veruje da je najpametniji, najbolji, najlepši, najsposobniji. Zapravo je najgori i najbedniji šljam kog je grad Madrid imao.
Strip ima Lucu “Torpedo” Torellija, a film José Luisa Torrentea. Oba lika su različita, autentična na svoj način, i različiti su im životni putevi i priča, ali im je jedna stvar zajednička - odvratni su da odvratniji ne mogu biti. I opet - privlače nas ko govno muve i ubijte me ako umem tačno da napišem zašto je to tako. Šta je to u ljudskom biću što ga tera prema ogavnosti i krvoproliću? Fiktivnom, naravno. Ne mislim sad da će neko od nas izaći napolje i silovati i ubijati kao ova dva tipa, nego mislim na to da volimo da gledamo kako to oni rade. Možda je to zbog toga što većina nas živi u skladu sa pravilima i zakonima i nikad nećemo zakoračiti na tu drugu, mračnu stranu, pa su ova dva bastarda dušu dala da nam pokažu šta čuči u mraku van domašaja čvrste ruke zakona (ovde ne mislim na (ne)sprovođenje zakona u banana državama poput naše) i kako to izgleda kad te baš zabole za istu.
Pošto sam o Torpedu već pisala, evo poneka “lepa” reč o dečku zvanom kratko i slatko - Torrente.
Torrente je gmaz. On je najveći bludnik države Španije i super-nadrkano đubre od nečoveka.
Oduran tip, rasista, ksenofob, seksista, ženskaroš, desničar, nasilnik, siledžija, užasan sin, još užasniji otac, partner i prijatelj, prljavac i lajavac, smutljivac i korumpirani smrad. On neprestano laže o sebi, preuveličavajući svoj značaj u policiji (iz koje je izbačen). Koristeći se svojim nepostojećim kredibilitetom u toj istoj policiji, radi kao neka vrsta privatnog detektiva, što mu omogućava da izvodi akcije iz kojih mu kapnu neke parice i korist. Ali ni to mu ne pomaže da živi i izgleda bolje i zdravije. Naprotiv - ćumez iz kog izmili na ulicu gori je i prljaviji od same ulice - flekavi, zguljeni zidovi, opsteljina koja nije menjana od početka XX veka, na sve strane razbacane prljave, smrdljive čarape, uključujući i one koje mu vise na krevetu iznad glave, gaće isflekane od mokraće i sperme leže na stolicama u raspadu, ogledalo začađeno, muljavo, lavabo smrdljiv i pun raznih telesnih izlučevina koje uključuju i Torrenteovu povraćku, polomljeni komadi nameštaja, gomila beskorisnih predmeta, mušema na stolu puna rupa i sa dva prsta debele masnoće na njoj - da, to je dom ovog vajnog policajca/detektiva.
Ali sve to je ništa u poređenju sa samim Torrenteom - zadrigao, proćelav sa “palačinka” teranjem kose koja je s godinama prešla u “kabriolet” friz, znoji se neprestano i slini kad god vidi ženu, uvek je u prljavoj košulji koju, uglavnom, ne presvlači, u sakou koji je toliko flekav i prljav da je sav usijan i uglancan od masnoće oko džepova, pantalone skorene i ulepljene od pišaćke ili od seksa sa drogiranim, onesvešćenim ženama ili muškarcima. On je masturbaciju katapultirao na viši nivo - kad mu je dosadno, a pored sebe ima prijatelja ili saradnika, obavezno predloži da jedan drugom “učine” jer je to “normalno” i nije “pederski” jer - “pošto nisi peder ako sam sebi izdrkaš, nisi ni ako to uradiš drugom muškarcu!”. Njemu. A to je naučio od ujaka koji ga je, kada je imao devet godina, odveo u javnu kuću na prvi seks, gde mu je uz alkohol dao i drogu.
Bezočno je otimao i proćerdavao čekove svog oca u invalidskim kolicima, a terao ga je i da prosi, da im se nađe nešto za klopu. Torrente je lenj preko svake mere, najgadnije poslove uvaljuje najsiromašnijim, najneobrazovanijim kukavcima, koje, sam vrag zna kako - natera da rade sa njim i za njega.
Apsolutno ga nije briga ko će poginuti u opasnostima u koje šalje saradnike, čak i sina, često se zaklanja iza drugih, ne bi li izbegao metak, lupeta da poznaje neke veštine i sve oko sebe nakaradno obučava i još ih pritom ubeđuje da su oni loši, a on sjajan. Što je najgore - on zaista veruje u to. Veruje da je najpametniji, najbolji, najlepši, najsposobniji. Zapravo je najgori i najbedniji šljam kog je grad Madrid imao.
Još gori vrag zna kako uspeva da mu pođe za rukom da reši neke slučajeve i da izađe iz mora sranja kao pobednik. Ume da lema, kad mu gori pod nogama vrlo je brz u bežaniji i začuđujuće okretan, s obzirom na telesinu koju vuče u svojim presmešnim šimikama. Torrente je toliko nepristojan da otvoreno ljude naziva raznim, posprdnim imenima, prema ženama je nemilosrdno drzak, zao i navalentan, neprikladno im se obraća i dodiruje ih, grabi ih za njihove grudi i dupe, svaku na koju baci oko pokušava da povali, uveren da mu šalje signale i da joj je neodoljiv. Torrente je nacionalista i ekstremni je navijač (huligan! - kao da je ovde živeo) madridskog fudbalskog kluba Atletiko i obožavalac pevača El Faryja.
Ovaj oduran filmski lik stekao je u Španiji (a i šire) kultni status i postao je deo pop kulture. Bilo je i nekih pregovora sa Oliverom Stoneom (koji se, nakratko, pojavljuje u trećem filmu “Torrente” franšize) da snimi američki rimejk sa Joshom Brolinom (ili Robertom De Nirom) u ulozi Torrentea. Nije se desilo. Osećaj neprijatnosti i transfer blama, dok gledate nepodopštine ovog večito napaljenog, pedesetogodišnjeg đilkoša - prelazi svaku meru.
Torrentea je “napisao”, režirao i odglumio Santiago Segura. On je svoj prvi, kratki film “Relatos de la medianoche” snimio 1989. godine za samo 60 dolara (7000 pezosa).
Ovu bolesnu filmsku franšizu možete pogledati ovim redom:
“Torrente el brazo tonto de la ley” (1998.), “Torrente 2: Mission in Marbella” (2001.), “Torrente 3: El Protector Torrente” (2005.), “Torrente 4: Lethal Crisis” (2011.), Torrente 5. Operacion Eurovegas”
Ovaj oduran filmski lik stekao je u Španiji (a i šire) kultni status i postao je deo pop kulture. Bilo je i nekih pregovora sa Oliverom Stoneom (koji se, nakratko, pojavljuje u trećem filmu “Torrente” franšize) da snimi američki rimejk sa Joshom Brolinom (ili Robertom De Nirom) u ulozi Torrentea. Nije se desilo. Osećaj neprijatnosti i transfer blama, dok gledate nepodopštine ovog večito napaljenog, pedesetogodišnjeg đilkoša - prelazi svaku meru.
Torrentea je “napisao”, režirao i odglumio Santiago Segura. On je svoj prvi, kratki film “Relatos de la medianoche” snimio 1989. godine za samo 60 dolara (7000 pezosa).
Ovu bolesnu filmsku franšizu možete pogledati ovim redom:
“Torrente el brazo tonto de la ley” (1998.), “Torrente 2: Mission in Marbella” (2001.), “Torrente 3: El Protector Torrente” (2005.), “Torrente 4: Lethal Crisis” (2011.), Torrente 5. Operacion Eurovegas”
PS Molim vas da zanemarite nivo moje nenormalnosti prilikom pisanja ovog teksta. Hvala. Molim. Tačka.kom.
Tatjana Smiljanić