Isidor - Stygian: Isidora u svetu slušaju, zašto ne biste i vi?
Helly Cherry
Isidor Bobinec je synthwave heroj iz Novog Sada za koga je slabo ko u Novom Sadu pa i u Srbiji čuo. Čovek koji je prešao million slušanja na Spotify, isto toliko na You Tube servisu, na Soundcloudu još i više i lako se može nazvati istinskom zvezdom u Finskoj, Nemačkoj ili Engleskoj, ali u gradu u kojem je rođen ima možda, ali možda, 50 ljudi koji ga slušaju. Svira trubu (to mu je primarni instrument), ali i gitaru, a na putu ka slavi karijeru krči sintisajzerom (ko je dobacio “Sintiš Laci”?). Svirao je u ska bendu, voli da sluša Vangelisa, Majlsa Dejvisa, Četa Bejkera, Čaka Manđonea i Children Of Bodom ali stvara muziku koja je nastala i ostala zaglavljena u “šarenim osamdesetim” prošlog veka. Najbolji soundtrack za sve igrice iz GTA serijala bio je i ostao synthwave.
Za mene su Isidorovi albumi uvek bili fantastična podloga za večernji džoging ili vožnju bicikleta, a najbolje su prijali kada grad opusti, u letnjim noćima ili rano ujutru. “Stygian” ima nekoliko idealnih kompozicija za takvu vrstu aktivnosti. Recimo, “Aux Armes, Citoyens” sa svojih 130 bitova u minutu je više nego prigodna kad poželite da pružite korak, kao i “Fallen Nine And The Ione Ascendant“. “Destroy The World” je u skladu sa svojim imenom nešto mračnija, gotovo distopijska slika koja vas prati circa 3 minuta i 42 sekunde. “Electrify” ima verovatno najzarazniju melodiju na celom albumu, “Antarctica” ima tačno atmosferu jednog Vangelisa i to je sigurno jedan od najvećih komplimenata koju Isidor uopšte može dobiti za svoju muziku. “Cyber Shock” je istinski hit i mada radio stanice u Srbiji ne umeju da prepoznaju kvalitet i gotovo je izvesno da neće puštati ništa sa “Stygiana” ja kao jedan od urednika “UnderGRANDa” obećavam da će vrlo uskoro biti HIT DANA na digitalnim talasima tog radija. “Memories” zatvara album i posvećena je raznim dragim osobama koje je Isidor izgubio za kratko vreme i to se i te kako čuje. Setna i dirljiva melodija kao stvorena za slušanje noću, u intimnoj atmosferi, uz malo alkohola… “Stygian” je još jedna potvrda kvaliteta koju Isidor neupitno poseduje. Da li će baš on biti prekretnica u njegovoj karijeri, tj. da li će baš on biti album s kojim će publika u Srbiji početi da ga sluša, ne verujem. Ali ako ova recenzija doprinese da njegova muzika dobije bar jednog fana više, ja ću svoju misiju ispuniti.
Isidor je upravo snimio sedmi (!) synthwave album pod nazivom “Stygian”. Po sopstvenom priznanju ovaj album je njegovo najličnije i najemotivnije ostvarenje jer su mu se u toku stvaranja kompozicija za ovu ploču desile razne tužne, grozne i negativne stvari. Ali, to nije sve, u međuvremenu je postao i otac jednog malog Gabrijela. Tako da je sav taj rolerkoster osećanja uticao da napravi zanimljiv, dopadljiv i odličan album (uz “Red Gem”, meni lično njegov najbolji album, tj. najbolju kolekciju kompozicija).
Za mene su Isidorovi albumi uvek bili fantastična podloga za večernji džoging ili vožnju bicikleta, a najbolje su prijali kada grad opusti, u letnjim noćima ili rano ujutru. “Stygian” ima nekoliko idealnih kompozicija za takvu vrstu aktivnosti. Recimo, “Aux Armes, Citoyens” sa svojih 130 bitova u minutu je više nego prigodna kad poželite da pružite korak, kao i “Fallen Nine And The Ione Ascendant“. “Destroy The World” je u skladu sa svojim imenom nešto mračnija, gotovo distopijska slika koja vas prati circa 3 minuta i 42 sekunde. “Electrify” ima verovatno najzarazniju melodiju na celom albumu, “Antarctica” ima tačno atmosferu jednog Vangelisa i to je sigurno jedan od najvećih komplimenata koju Isidor uopšte može dobiti za svoju muziku. “Cyber Shock” je istinski hit i mada radio stanice u Srbiji ne umeju da prepoznaju kvalitet i gotovo je izvesno da neće puštati ništa sa “Stygiana” ja kao jedan od urednika “UnderGRANDa” obećavam da će vrlo uskoro biti HIT DANA na digitalnim talasima tog radija. “Memories” zatvara album i posvećena je raznim dragim osobama koje je Isidor izgubio za kratko vreme i to se i te kako čuje. Setna i dirljiva melodija kao stvorena za slušanje noću, u intimnoj atmosferi, uz malo alkohola… “Stygian” je još jedna potvrda kvaliteta koju Isidor neupitno poseduje. Da li će baš on biti prekretnica u njegovoj karijeri, tj. da li će baš on biti album s kojim će publika u Srbiji početi da ga sluša, ne verujem. Ali ako ova recenzija doprinese da njegova muzika dobije bar jednog fana više, ja ću svoju misiju ispuniti.
Zoran Popnovakov