Gov’t Mule – Revolution come… revolution go
Helly Cherry
Muzički predlog za ove dane mogao bi biti deseti po redu studijski album američkih veterana GOV’T MULE pod dirigentskom palicom Warrena Haynesa, gospodina čija je karijera, blago rečeno, impresivna.
Pomenuti umetnik je pisao pesme za američku country mega-zvezdu Gartha Brooksa, svirao sa Nighthawks-ima, Allman Brothers Bandom, Grateful Dead-om, Dave Matthews-om, Derek Trucks-om i još gomilom izvođača sa američke hard rock, blues i country scene. Njegova “radoholija” i hiper-produkcija novih ideja dovela je do toga da Warren Haynes u tom trenutku istovremeno svira u tri benda, novom inkarnacijom Allman Brothers Banda, koji su već puno puta svirali oproštajne koncerte, ali, pošto interesovanje za jednim od najvećih bendova rock i blues muzike ne jenjava, oni stalno produžavaju oproštajnu turneju.
Druga grupa gde Mr. Haynes izvodi gitarske i pevačke radove je Warren Haynes Band, koji ipak neguje malo drugačiji zvuk od ovog benda na koji hoću da vam obratim pažnju, a to je Gov’t Mule ili Government Mule. Bend koji je nastao spontano kao Vorenova želja da improvizuje sa nekim svojim prijateljima, dogurao je do desetog studijskog albuma. Između je snimao i izdavao tribute albume Floydima, Stonesima, Creedensima i ostalim herojima iz mladosti, radio reggae i dub verzije svojih pesama, besomučno svirao i snimao koncerte.
Kažu da postoji zvučni zapis sa svakog nastupa ovog benda i da se svaki može naći na internetu i svaki snimak je odličnog kvaliteta. Na jednom ruskom sajtu postoji fajl koji je besplatan za skidanje, a u njemu se nalazi tačno 301 koncert ove grupe snimljen u razmaku od 1994 do 2011. godine. Ko se malo više potrudi, verovatno može naći i sve ostale zapise ovog neobičnog benda.
Pomenuti umetnik je pisao pesme za američku country mega-zvezdu Gartha Brooksa, svirao sa Nighthawks-ima, Allman Brothers Bandom, Grateful Dead-om, Dave Matthews-om, Derek Trucks-om i još gomilom izvođača sa američke hard rock, blues i country scene. Njegova “radoholija” i hiper-produkcija novih ideja dovela je do toga da Warren Haynes u tom trenutku istovremeno svira u tri benda, novom inkarnacijom Allman Brothers Banda, koji su već puno puta svirali oproštajne koncerte, ali, pošto interesovanje za jednim od najvećih bendova rock i blues muzike ne jenjava, oni stalno produžavaju oproštajnu turneju.
Druga grupa gde Mr. Haynes izvodi gitarske i pevačke radove je Warren Haynes Band, koji ipak neguje malo drugačiji zvuk od ovog benda na koji hoću da vam obratim pažnju, a to je Gov’t Mule ili Government Mule. Bend koji je nastao spontano kao Vorenova želja da improvizuje sa nekim svojim prijateljima, dogurao je do desetog studijskog albuma. Između je snimao i izdavao tribute albume Floydima, Stonesima, Creedensima i ostalim herojima iz mladosti, radio reggae i dub verzije svojih pesama, besomučno svirao i snimao koncerte.
Kažu da postoji zvučni zapis sa svakog nastupa ovog benda i da se svaki može naći na internetu i svaki snimak je odličnog kvaliteta. Na jednom ruskom sajtu postoji fajl koji je besplatan za skidanje, a u njemu se nalazi tačno 301 koncert ove grupe snimljen u razmaku od 1994 do 2011. godine. Ko se malo više potrudi, verovatno može naći i sve ostale zapise ovog neobičnog benda.
A sad malo o albumu. Deluxe verzija ovog albuma traje skoro dva sata i znate šta, ploča nijednog trenutka nije dosadna. Šetajući od retro gitarskog zvuka a la James Gang u otvarajućoj ”Stone Cold Rage“, do sledeće “Drawn That Way” koja je blues-rockerska poslastica, dok je treća pesma na CD-u ”Pressure Under Fire” spora i emotivna posveta sa delovima teksta iz Starog Zaveta. U “The Man I Want To Be” možemo čuti i prizvuk gospela i R & B-ja, a “Dreams & Songs” nas vodi u country vode. Dve najbolje pesme na albumu, su po meni, ”Sarrah, Surrender“, jazzirana soul-funk pesma sa odličnim refrenom i naslovna ” Revolution Come…Revolution Go“, bluesy lament o prolaznosti života.
U psihodeličnom bluzu “Burning Point” gostuje i brat legende, Stevie Ray-a, Jimmie Vaughan, a pesma koja zatvara redovno izdanje ovog albuma je pesma Blind Willie Johnson-a “Dark Was The Night, Cold Was The Ground“. Za razliku od originala bend je stvar odsvirao na Hendrixovski način sa wah-wah pedalama i dosta upliva slide gitare. U deluxe nastavku možemo naći još tri potpuno nove pesme koje, apsolutno ne smanjuju kvalitet celog albuma, kao i još, alternativnu verziju naslovne pesme i dve uživo odsvirane stvari sa ploče.
Jako mi je prijao ovaj sjajan album izvrsnih muzičara. Sa njima sam se prošetao istorijom američke popularne muzike svedene na jedan CD. Stoga, preporučujem i vama da izdvojite nešto vremena i pođete na tu šetnju.
Zoran Popnovakov
U psihodeličnom bluzu “Burning Point” gostuje i brat legende, Stevie Ray-a, Jimmie Vaughan, a pesma koja zatvara redovno izdanje ovog albuma je pesma Blind Willie Johnson-a “Dark Was The Night, Cold Was The Ground“. Za razliku od originala bend je stvar odsvirao na Hendrixovski način sa wah-wah pedalama i dosta upliva slide gitare. U deluxe nastavku možemo naći još tri potpuno nove pesme koje, apsolutno ne smanjuju kvalitet celog albuma, kao i još, alternativnu verziju naslovne pesme i dve uživo odsvirane stvari sa ploče.
Jako mi je prijao ovaj sjajan album izvrsnih muzičara. Sa njima sam se prošetao istorijom američke popularne muzike svedene na jedan CD. Stoga, preporučujem i vama da izdvojite nešto vremena i pođete na tu šetnju.
Zoran Popnovakov