Osvrt na Beldocs '23 — međunarodni festival dokumentarnog filma
Helly Cherry
Autobus Pančevo-Beograd, na radio stanici exyu synth wave, pogled na liminalnu exyu Siciliju sa tamiškog mosta. Tako sa Godarovog improv tripa prelazimo na Aderove Sanjare (Bertoluči), omiljeni manir. I savršeno odgovara situaciji, demonstracije protiv nasilja, ratova, nad nama samima, u nama samima, cenzura disanja.
Ali Kinoteka nas je dočekala otvorena kao i ostale utrobe kulture.
U 'Bajci bespovratnog vremena' Pavla Terzića, kroz arhivske izvore i priče živih legendi, udahnuli smo rađanje klupske scene, kao supkulturni eskapizam koji je praćen elektronskim zvukom postao neophodna liturgija usled pomračenja 90-ih. Ritam svežeg, kreativnog izraza i mračna energija kulminiraju u revolt i borbu, nošeni nadom u promene.
'Niko vredan pomena' a vrlo vredno spomenuti taboo kolaž Stanislava Dragomirovića. Zaglavljen u sopstvenom porno ponoru, u malteškom zatvoru, čovek i niko, želi da ga čujemo. Hipnotička, vizuelna ekspresija kroz teške pejzaže, iskrojila je put prepun emotivnih lomova i intimnih posrnuća. Prihvatiti i(li) opravdati svoju poremećenu prirodu, dok hoda(mo) po mutnim granicama između moralnog i nemoralnog, pod pritiskom večito gladnih demona u memljivim, zapuštenim podrumima duša. Nije sve u odgovorima već o marginalnim pitanjima koja retko postavljamo.
Tako nahranjeni mrakovima, odlazimo i naredni dan po još.
Kad smo kod demonskog, Vladimir Milivojević - Bugi, ulični fotograf, većini poznat po intuitivnom hvatanju sirovog trenutka životnog pakla, žuljeva i vatre bruklinskog geta, sada se nalazi u kadrovima Ivana Šijaka - 'Boogie & demons'. Organskim procesom arhaičnog kolodijumskog postupka, dugim ekspozicijama izvlači latentne demone, s onu stranu čoveka, nevidljive našim očima. Demonska dualnost potisnutog izvire na mokroj ploči u svom negativu i pod senkom infra-reda nastaje intenzivna kenoma ljudske materije.
Poslednja odabrana projekcija 'Budapest silo' - Zsofia Paczolaj. Projekcija koja sa nepunih pola sata budi žeđ i želju za umivanjem. Apsurdno čišćenje starog silosa daje potpuni doživljaj poistovećivanja subjekta i objekta. Vibrirajući zvuk disanja konstrukcije, sijalica spuštena u najdublje komore, poput oka u moru prašine, jedini je izvor svetla u talogu predsmrtnih ostataka. Šta li bi Gurđijev rekao o ovoj integraciji čoveka sa rigidnim mehanizmom postrojenja, koju kruniše poslednji dugi kadar koreografije egzistencijalne eklipse, poput svetog plesa.
Ne znam, ali ja ću reći - molto chic!
Ako ste propustili Bajku bespovratnog vremena, reprizna projekcija praćena žurkom održaće se 15. juna u panteonu rejv kulture, Barutani. Od 107 filmova bilo je izuzetno teško napraviti izbor koji prati vremensko ograničenu fleksibilnost radnog dana, a da pritom najviše golicaju lični senzibilitet. Mi smo sa festa otišli siti, sa večnim prostorom za dezert, sanjari, pacovi kinoteke.
U 'Bajci bespovratnog vremena' Pavla Terzića, kroz arhivske izvore i priče živih legendi, udahnuli smo rađanje klupske scene, kao supkulturni eskapizam koji je praćen elektronskim zvukom postao neophodna liturgija usled pomračenja 90-ih. Ritam svežeg, kreativnog izraza i mračna energija kulminiraju u revolt i borbu, nošeni nadom u promene.
'Niko vredan pomena' a vrlo vredno spomenuti taboo kolaž Stanislava Dragomirovića. Zaglavljen u sopstvenom porno ponoru, u malteškom zatvoru, čovek i niko, želi da ga čujemo. Hipnotička, vizuelna ekspresija kroz teške pejzaže, iskrojila je put prepun emotivnih lomova i intimnih posrnuća. Prihvatiti i(li) opravdati svoju poremećenu prirodu, dok hoda(mo) po mutnim granicama između moralnog i nemoralnog, pod pritiskom večito gladnih demona u memljivim, zapuštenim podrumima duša. Nije sve u odgovorima već o marginalnim pitanjima koja retko postavljamo.
Tako nahranjeni mrakovima, odlazimo i naredni dan po još.
Kad smo kod demonskog, Vladimir Milivojević - Bugi, ulični fotograf, većini poznat po intuitivnom hvatanju sirovog trenutka životnog pakla, žuljeva i vatre bruklinskog geta, sada se nalazi u kadrovima Ivana Šijaka - 'Boogie & demons'. Organskim procesom arhaičnog kolodijumskog postupka, dugim ekspozicijama izvlači latentne demone, s onu stranu čoveka, nevidljive našim očima. Demonska dualnost potisnutog izvire na mokroj ploči u svom negativu i pod senkom infra-reda nastaje intenzivna kenoma ljudske materije.
Poslednja odabrana projekcija 'Budapest silo' - Zsofia Paczolaj. Projekcija koja sa nepunih pola sata budi žeđ i želju za umivanjem. Apsurdno čišćenje starog silosa daje potpuni doživljaj poistovećivanja subjekta i objekta. Vibrirajući zvuk disanja konstrukcije, sijalica spuštena u najdublje komore, poput oka u moru prašine, jedini je izvor svetla u talogu predsmrtnih ostataka. Šta li bi Gurđijev rekao o ovoj integraciji čoveka sa rigidnim mehanizmom postrojenja, koju kruniše poslednji dugi kadar koreografije egzistencijalne eklipse, poput svetog plesa.
Ne znam, ali ja ću reći - molto chic!
Ako ste propustili Bajku bespovratnog vremena, reprizna projekcija praćena žurkom održaće se 15. juna u panteonu rejv kulture, Barutani. Od 107 filmova bilo je izuzetno teško napraviti izbor koji prati vremensko ograničenu fleksibilnost radnog dana, a da pritom najviše golicaju lični senzibilitet. Mi smo sa festa otišli siti, sa večnim prostorom za dezert, sanjari, pacovi kinoteke.
Smiljana Mirkov