MUDHONEY obeležili 35. rođendan izdavanjem novog albuma; 7. april proglašen „MUDHONEY danom“
Helly Cherry
Dana 7. aprila 2023. neponovljivi Mudhoney (vokal Mark Arm, gitarista Steve Turner, basista Guy Maddison i bubnjar Dan Peters), objavili su svoj najnoviji album “Plastic Eternity” za Sub Pop etiketu.
Tog dana je 35-ogodišnjica Mudhoneyja i Sub Popa, a novi album vodećeg benda te izdavačke kuće savršen je način da se obeleži taj datum.
Kako javljaju kolege sa portala Ravno do dna, naslov novog albuma “Plastic Eternity” Mudhoney objašnjavaju rečima: “Svet se puni smećem. Čovečanstvo ostaje uporno u zagađenju uprkos tome što se planeta zagreva svakim minutom. Ljudi uzimaju lekove za konje jer im je neki lik na televiziji rekao da to leči COVID. Tom Herman iz avangardne grupe Pere Ubu još uvek nema svoj vlastiti članak na Wikipediji. Apokalipsa je, čini se, gluplja nego što je iko mogao predvideti.”
Apsurdi modernog života uvek su bili glavna tema za bend Mudhoney iz Seattlea. Ovaj kvartet cilja na sve njih svojim oštrim humorom i rifovima ukopanim u blato na njihovom jedanaestom studijskom albumu.
Mudhoney ostaju underground grupa, njihov grubi primitivni punk udari i oštri duhoviti tekstovi Marka Arma i dalje su formula njihove muzike kao što je bila od formiranja benda krajem 1980-ih.
Od obrađivanja klimatskih promena iz perspektive klime ako bi klima pokušala svirati gitaru poput Jimija Hendrixa (“Cry Me An Atmospheric River”) do vožnje rokenrol pesme o uzimanju droga namenjenih stoci (“Here Comes the Flood”) do klasičnog punk napada na tretiranje ljudi kao stoke (“Human Stock Capital”), “Plastic Eternity” je opojan prolaz kroz sve proto-žanrove gitarističkog roka s oštrim okom na gluposti sveta u 2020-ima.
Snimanje “Plastic Eternity” albuma donelo je nekoliko novina za bend. S Maddisonom koji planira preseliti svoju porodicu u Australiju, Mudhoney je bio prisiljen raditi pod rokovima, rezervišući devet dana u Crackle & Pop! studiju u Sijetlu sa dugogodišnjim producentom Johnnyjem Sangsterom. Budući da ih je pandemija sprečila da se okupe u njihovom prostoru za vežbanje gotovo godinu i po, to je značilo da su išli snimati album s mnoštvom poluzaboravljenih rifova i tek zacrtanih ideja umesto u potpunosti razvijenih i dobro uvežbanih pesama.
To je bilo neobično za bend koji je navikao pisati pesme “stojeći u sobi i gledajući jedni u druge svirajući”, kaže Arm, te dodaje: “Imali smo vremena i prostora razmišljati o stvarima dok smo ih radili i napraviti neku vrstu ispravljanja kursa – koristiti jebeno grozne klišeje.”
Na kraju je Arm dao zaključnu misao za “Plastic Eternity”: “To nije samo odbijanje stalnih napada na našu inteligenciju i planetu – to je oda vezama koje stvaramo sa drugim živim bićima. Što je trajnost Mudhoneya, ako ne svedočanstvo tome? Kad su nas pitali zašto i dalje snimamo albume gotovo četiri decenije nakon osnivanja, rekao sam da se mi se volimo i volimo biti zajedno u bendu. Neki ljudi imaju noć pokera ili što god već, i imaju izgovor da se druže sa svojim prijateljima. Za nas je to bend. To je ono što radimo.”
Tog dana je 35-ogodišnjica Mudhoneyja i Sub Popa, a novi album vodećeg benda te izdavačke kuće savršen je način da se obeleži taj datum.
 |
| foto: Emily Raiman |
Apsurdi modernog života uvek su bili glavna tema za bend Mudhoney iz Seattlea. Ovaj kvartet cilja na sve njih svojim oštrim humorom i rifovima ukopanim u blato na njihovom jedanaestom studijskom albumu.
Mudhoney ostaju underground grupa, njihov grubi primitivni punk udari i oštri duhoviti tekstovi Marka Arma i dalje su formula njihove muzike kao što je bila od formiranja benda krajem 1980-ih.
Od obrađivanja klimatskih promena iz perspektive klime ako bi klima pokušala svirati gitaru poput Jimija Hendrixa (“Cry Me An Atmospheric River”) do vožnje rokenrol pesme o uzimanju droga namenjenih stoci (“Here Comes the Flood”) do klasičnog punk napada na tretiranje ljudi kao stoke (“Human Stock Capital”), “Plastic Eternity” je opojan prolaz kroz sve proto-žanrove gitarističkog roka s oštrim okom na gluposti sveta u 2020-ima.
Snimanje “Plastic Eternity” albuma donelo je nekoliko novina za bend. S Maddisonom koji planira preseliti svoju porodicu u Australiju, Mudhoney je bio prisiljen raditi pod rokovima, rezervišući devet dana u Crackle & Pop! studiju u Sijetlu sa dugogodišnjim producentom Johnnyjem Sangsterom. Budući da ih je pandemija sprečila da se okupe u njihovom prostoru za vežbanje gotovo godinu i po, to je značilo da su išli snimati album s mnoštvom poluzaboravljenih rifova i tek zacrtanih ideja umesto u potpunosti razvijenih i dobro uvežbanih pesama.
To je bilo neobično za bend koji je navikao pisati pesme “stojeći u sobi i gledajući jedni u druge svirajući”, kaže Arm, te dodaje: “Imali smo vremena i prostora razmišljati o stvarima dok smo ih radili i napraviti neku vrstu ispravljanja kursa – koristiti jebeno grozne klišeje.”
Na kraju je Arm dao zaključnu misao za “Plastic Eternity”: “To nije samo odbijanje stalnih napada na našu inteligenciju i planetu – to je oda vezama koje stvaramo sa drugim živim bićima. Što je trajnost Mudhoneya, ako ne svedočanstvo tome? Kad su nas pitali zašto i dalje snimamo albume gotovo četiri decenije nakon osnivanja, rekao sam da se mi se volimo i volimo biti zajedno u bendu. Neki ljudi imaju noć pokera ili što god već, i imaju izgovor da se druže sa svojim prijateljima. Za nas je to bend. To je ono što radimo.”
Pred sam izlazak albuma, bend je predstavio i novi spot za pesmu "Little dogs".
Ali pre nego pogledamo spot, evo još jedne zanimljivosti. Povodom 35. rođendana benda, King okrug u državi Vašington kome pripada i grad Sijetl, 7. april je zvanično proglasio Mudhoney danom u znak zahvalnosti za sve što su učinili za razvoj i popularizaciju Sijetlske muzičke scene.