Yo La Tengo - This Stupid World
Helly Cherry
Najnovijim albumom “This Stupid World” Yo La Tengo, američki legendarni indie trio iz Hobokena Nju Džersi, posle četiri decenije postojanja, subverzivno odolevaju zubu vremena, ubirajući lovorove vence od strane kritike.
Vreme i dalje teče, i stvari se menjaju, što to ne znači da ne može da se uzvrati. Yo La Tengo se trka sa vremenom skoro četiri decenije i za sada pobeđuju. Najnovija pobeda ovog trija zove se This Stupid World, očaravajući set reflektujućih pesama koje odolevaju zubu vremena. Ova muzika nije toliko bezvremena koliko prkosi vremenu. „Želim da ispadnem van vremena“,/“I want to fall out of time,” peva Ira Kaplan u pesmi „Fallout“. „Pruži se nazad, opusti se”/“Reach back, unwind”.
Yo La Tengo, tj. trio Kaplan, Georgia Hubley, i James McNew, delom beže od vremena, gledajući ga kako prolazi, ali prihvatajući tu činjenicu, kada moraju. “I see clearly how it ends / I see the moon rise as the sun descends,”„Jasno vidim kako se završava / vidim kako se mesec diže dok sunce zalazi“, pevaju tokom uvodne pesme „Sinatra Drive Breakdown“. U tako reći seansi "Until it Happens”, Kaplan jasno kaže: „Pripremite se da umrete / Pripremite se dok još ima vremena“/“Prepare to die / Prepare yourself while there’s still time”. Ali This Stupid World je takođe ispunjen pozivima da se odbaci vreme – čekajte ga, ignorišite ga, trošite ga. „Ostani živ“/"Stay alive,", dodaje oni kasnije u istoj pesmi. „Skloni pogled od ruku vremena.“/"Look away from the hands of time.”
Naravno, vremena su se promenila za Yo La Tengo koliko i za sve ostale. U prošlosti, bend je često radio sa spoljnim producentima i aranžerima. Ovoga puta su sami stvorili album This Stupid World . A njihovo vreme testirano rasuđivanjem dovoljno je čvrsto da održi stvari u skladu sa visokim standardima benda, i dovoljno okretno da stvari učine novim.
Sledeća stvar vezana za This Stupid World : godinama Yo La Tengo nisu imali album koji zvuči kao da je sniman uživo. U osnovi gotovo svaku numere trio svira u cugu, odjednom i stiče se osećaj da se odigrava “ovde i sada”. Primer je prepoznatljiva kombinacija hipnotičnog ritma i spontane gitare na „Sinatra Drive Breakdown“ ili stalan zvuk „Tonight’s Episode“, zatreperenog tunela zvuka koji se kreće napred. U muzici se oseća neposrednost, kao da je rastojanje između prvog rifa i konačnog proizvoda direktnije.
Pesme na This Stupid World su ipak putovanja. Primer je upijajuća, trodimenzionalna „Brain Capers“. Da bi konstruisao ovaj vrtlog, bend spaja akorde gitare, petlje na basu, udarce bubnjeva i razne iteracije Hablijevih i Kaplanovih glasova u promenljive slojeve. Jednostavnija, ali isto tako nabijena je završna pesma „Miles Away". Dub ritam se krije ispod Hablijevog vokala, koji prevlači pesmu kao kad boja ostavlja svetle tragove. Kroz album, ovi dodiri, akcenti i iznenađenja intenziviraju svaki komad. To je retkost - ploča sirovog zvuka koja vam daje obilje detalja koje zahtevaju slušanje na dobrim slušalicama, kako bi ste sve uspeli da upijete.
This Stupid World takođe je i posebno iskustvo za um. Sve ove bitke sa vremenom vode ka teškim zaključcima. U magičnoj pesmi „Aselestine“, Habley peva o situaciji, kao da je prijatelj na vratima smrti: „Sat neće otkucati / Ne mogu da predvidim / Ne mogu da prodam tvoje knjige, iako si to tražio od mene.“/ “The clock won’t tick / I can’t predict / I can’t sell your books, though you asked me to.” U “Apology Letter”, vreme pretvara jednostavnu komunikaciju u nešto prepuno i zbunjujuće: „Reči / Iskaču na putu od mene do tebe.“ /"The words / Derail on the way from me to you.” Ipak, nije sve tako ozbiljno. Apsurdna „Večerašnja epizoda“ pomaže MekNjuu da nauči da muze krave, krade lica i tretira gvakamole kao glagol. I nekako se Alice Cooper, Ray Davies, i Rick Moranis pojavljuju u „Brain Capers“ – i sve nam to govori da vreme još nije prošlo.
Pretpostavljamo da se svi u ovom glupom svetu bore sa tim kako vreme teče i kako mi pokušavamo da uradimo nešto po tom pitanju. Tu je u naslovu, prkosna, ali čista izjava koja sugeriše volju za borbom, uprkos izgledima. Tu je i u naslovnoj numeri: „Ovaj glupi svet – ubija me / Ovaj glupi svet – je sve što imamo.“/“This stupid world – it’s killing me / This stupid world – is all we have.” Takav realizam dovodi do odlučnog optimizma na završnoj pesmi albuma This Stupid World, „Miles Away“, koji prolazak vremena i nestalnost života vidi kao stvari sa kojima se treba baviti, a ne kao razlog za očaj. „Osećaš se usamljeno / Prijatelji su nestali“, tiho peva Hubley. „Nastavi da brišeš prašinu sa očiju.“
Yo La Tengo, tj. trio Kaplan, Georgia Hubley, i James McNew, delom beže od vremena, gledajući ga kako prolazi, ali prihvatajući tu činjenicu, kada moraju. “I see clearly how it ends / I see the moon rise as the sun descends,”„Jasno vidim kako se završava / vidim kako se mesec diže dok sunce zalazi“, pevaju tokom uvodne pesme „Sinatra Drive Breakdown“. U tako reći seansi "Until it Happens”, Kaplan jasno kaže: „Pripremite se da umrete / Pripremite se dok još ima vremena“/“Prepare to die / Prepare yourself while there’s still time”. Ali This Stupid World je takođe ispunjen pozivima da se odbaci vreme – čekajte ga, ignorišite ga, trošite ga. „Ostani živ“/"Stay alive,", dodaje oni kasnije u istoj pesmi. „Skloni pogled od ruku vremena.“/"Look away from the hands of time.”
Naravno, vremena su se promenila za Yo La Tengo koliko i za sve ostale. U prošlosti, bend je često radio sa spoljnim producentima i aranžerima. Ovoga puta su sami stvorili album This Stupid World . A njihovo vreme testirano rasuđivanjem dovoljno je čvrsto da održi stvari u skladu sa visokim standardima benda, i dovoljno okretno da stvari učine novim.
Sledeća stvar vezana za This Stupid World : godinama Yo La Tengo nisu imali album koji zvuči kao da je sniman uživo. U osnovi gotovo svaku numere trio svira u cugu, odjednom i stiče se osećaj da se odigrava “ovde i sada”. Primer je prepoznatljiva kombinacija hipnotičnog ritma i spontane gitare na „Sinatra Drive Breakdown“ ili stalan zvuk „Tonight’s Episode“, zatreperenog tunela zvuka koji se kreće napred. U muzici se oseća neposrednost, kao da je rastojanje između prvog rifa i konačnog proizvoda direktnije.
Pesme na This Stupid World su ipak putovanja. Primer je upijajuća, trodimenzionalna „Brain Capers“. Da bi konstruisao ovaj vrtlog, bend spaja akorde gitare, petlje na basu, udarce bubnjeva i razne iteracije Hablijevih i Kaplanovih glasova u promenljive slojeve. Jednostavnija, ali isto tako nabijena je završna pesma „Miles Away". Dub ritam se krije ispod Hablijevog vokala, koji prevlači pesmu kao kad boja ostavlja svetle tragove. Kroz album, ovi dodiri, akcenti i iznenađenja intenziviraju svaki komad. To je retkost - ploča sirovog zvuka koja vam daje obilje detalja koje zahtevaju slušanje na dobrim slušalicama, kako bi ste sve uspeli da upijete.
This Stupid World takođe je i posebno iskustvo za um. Sve ove bitke sa vremenom vode ka teškim zaključcima. U magičnoj pesmi „Aselestine“, Habley peva o situaciji, kao da je prijatelj na vratima smrti: „Sat neće otkucati / Ne mogu da predvidim / Ne mogu da prodam tvoje knjige, iako si to tražio od mene.“/ “The clock won’t tick / I can’t predict / I can’t sell your books, though you asked me to.” U “Apology Letter”, vreme pretvara jednostavnu komunikaciju u nešto prepuno i zbunjujuće: „Reči / Iskaču na putu od mene do tebe.“ /"The words / Derail on the way from me to you.” Ipak, nije sve tako ozbiljno. Apsurdna „Večerašnja epizoda“ pomaže MekNjuu da nauči da muze krave, krade lica i tretira gvakamole kao glagol. I nekako se Alice Cooper, Ray Davies, i Rick Moranis pojavljuju u „Brain Capers“ – i sve nam to govori da vreme još nije prošlo.
Pretpostavljamo da se svi u ovom glupom svetu bore sa tim kako vreme teče i kako mi pokušavamo da uradimo nešto po tom pitanju. Tu je u naslovu, prkosna, ali čista izjava koja sugeriše volju za borbom, uprkos izgledima. Tu je i u naslovnoj numeri: „Ovaj glupi svet – ubija me / Ovaj glupi svet – je sve što imamo.“/“This stupid world – it’s killing me / This stupid world – is all we have.” Takav realizam dovodi do odlučnog optimizma na završnoj pesmi albuma This Stupid World, „Miles Away“, koji prolazak vremena i nestalnost života vidi kao stvari sa kojima se treba baviti, a ne kao razlog za očaj. „Osećaš se usamljeno / Prijatelji su nestali“, tiho peva Hubley. „Nastavi da brišeš prašinu sa očiju.“