Ovo nije ni bend ni album za svakoga. Da bi se razumelo šta to Proleće ima da kaže treba imati nešto u glavi. Njihovi tekstovi se ne rimuju po svaku cenu, refreni nisu pod moranje u svakoj pesmi, klasičan model moderne pesme – dve strofe, refren, strofa, refren, ovde ne važi. U mnogim pesmama na ovom albumu, moglo bi se reći da su reči nabacane jedna na drugu, ali nikako bez reda i bez smisla. Tekstovi su, naravno, angažovani, direktni i pokreću na razmišljanje. A za razmišljanje je potrebno... pa, nešto u glavi, naravno.

SAM BEZ SOBE

Video sam ljude, lepo odevene
pitali su decu, kakve su nam šanse
u ovo divno vreme raskošne tegobe,
za predaju bez borbe,
u samoći svoje sobe.
BOLJE BITI SAM SA SOBOM
NEGO SAM BEZ SOBE.
Video sam decu, lepo odevenu,
pitala su majke, što su tako tužne?
I da li ima nade? Da daje se na znanje,
da žele biti srećna i da neljudi im se gade.

A muzika, kakva je muzika? Odlična!

Spoj panka i hardkora, više recitovanja i vikanja nego pravog pevanja, samo donekle me podseća na beogradske legende SMF, ali kad već izgovaram tu jaku reč, bio bih nepravedan kad ne bih naglasio da su PROLEĆE novosadske legende. Postoje već preko 30 godina, jer su prvi demo izdali još u martu 1991. Ipak, pravi izgled benda kakav je sad postoji malo pre prvog albuma izdatog 2007. nazvanog kao i sam bend. Drugi album – MEUH! mnogi proglašavaju remek delom i jednim od najboljih CD-ova ikad na ovim prostorima. Ja ne bih smeo da se zakunem u to, ali poznajem neke ljude koji se zaista razumeju u ovaj zvuk i vrlo argumentovano bi vas uveravali u to do zadnje flaše piva, ako bi se, recimo razgovor o tom albumu zapodenuo u kafani. Treći album zanimljivog naziva “Žene odlaze u svemir” nisam baš nešto zapamtio, ali ne iz razloga što je bio loš, već što ga iz raznoraznih razloga nisam dovoljno slušao . Ovaj “Bezobrazluk” slušam već peti put zaredom. A to, ne radim tako često. Album je jednostavno predobar. “Sam bez sobe”, ”Bezobrazluk”, ”Izvini” i “Jelo“, su po meni najjači momenti na disku, ali ni ostalih šest ni po čemu ne zaostaju. Ove nabrojane su mi verovatno u ovom trenutku nešto bolje, a već za koji dan neke druge će odskakati.

Ukratko sam hteo da vam približim album mojih sugrađana koji sigurno neće biti puštan na radiju, još manje ćete moći da ih vidite na televiziji, ali današnji mediji i urednici na njima ionako ne umeju da prepoznaju prave vrednosti. 

Zoran Popnovakov