Viržini Depent – Čedo apokalipse
Helly Cherry
Čedo apokalipse je triler francuske autorke Viržini Depent koje je objavljeno 2010. godine, a koje je nedavno prevedeno na srpski jezik. Depent je mnogima verovatno poznata kao autorka trilogije Vernon Trodon, koja je u poslednje dve-tri godine kod nas zadobila pažnju.
Čedo apokalipse je triler koji prati nestananak problematične petnaestogodišnjakinje Valentin. Dve privatne detektivke iz Pariza rade na tom slučaju i istraga ih odvodi čak do Barselone.
Ako posmatramo roman samo kao triler, nema nekih momenata koje bismo mogli da izdvojimo kao naročito originalne i dovitljive. Početak romana uopšte mi nije ulivao poverenje ni kad je u pitanju tempo ni kad je u pitanju stil, nije sadržao dovoljno onoga na šta sam navikla kod Viržini Depent. Međutim, kako se radnja dalje razvijala, Depent me je ščepala i nije me puštala do samog kraja, i to ne radnjom jer ona sama po sebi nije vrhunska, već svim ostalim čime ona i u ostalim delima raspolaže i oduševljava.
Ovaj roman se često karakteriše kao feministički triler, noar i romansa, ali mišljenja sam da je froma trilera samo sredstvo kojim se autorka poslužila da napiše kritiku savremenog francuskog društva, ali i zapadne civilizacije generalno. Likovi su jednostavnim i nepretencioznim jezikom prikazani i ogoljeni do srži. Depent je vrhunski majstor kada govorimo o psihologizaciji likova ali i analizi društva.
Svaki od likova napisan je tako da je fokus na njegovom unutrašnjem svetu i zbivanjima. Čitaocu je dat uvid u prošlost svakog od likova u vidu flešbekova, te je lakše razumeti njihove postupke i ličnosti u koje su oblikovani. Depent opaža i najsitnije detalje i obrasce ljudskog ponašanja i to je čini veoma dobrim kritičarem društva. Neke od tema koje obrađuje jesu evropski klasni sistem, granice tradicionalnih ženskih uloga, privatnost i međuljudski odnosi. Takođe postavlja i pitanje koliko su ljudi spremni da se odupru manipulaciji vladajućih slojeva.
Distopijski završetak uopšte nije ono što čitalac očekuje i kuda radnja vodi, čak pomalo deluje zbrzano. Međutim, iako struktura dela ne blista, rekla bih vredi pročitati ovaj roman zbog sarkastičnih opaski, humora, živopisnih likova i tema i motiva, kao i zbog činjenice da je Viržini Depent jedan od najveštijih hroničara današnjice.
Ako posmatramo roman samo kao triler, nema nekih momenata koje bismo mogli da izdvojimo kao naročito originalne i dovitljive. Početak romana uopšte mi nije ulivao poverenje ni kad je u pitanju tempo ni kad je u pitanju stil, nije sadržao dovoljno onoga na šta sam navikla kod Viržini Depent. Međutim, kako se radnja dalje razvijala, Depent me je ščepala i nije me puštala do samog kraja, i to ne radnjom jer ona sama po sebi nije vrhunska, već svim ostalim čime ona i u ostalim delima raspolaže i oduševljava.
Ovaj roman se često karakteriše kao feministički triler, noar i romansa, ali mišljenja sam da je froma trilera samo sredstvo kojim se autorka poslužila da napiše kritiku savremenog francuskog društva, ali i zapadne civilizacije generalno. Likovi su jednostavnim i nepretencioznim jezikom prikazani i ogoljeni do srži. Depent je vrhunski majstor kada govorimo o psihologizaciji likova ali i analizi društva.
Svaki od likova napisan je tako da je fokus na njegovom unutrašnjem svetu i zbivanjima. Čitaocu je dat uvid u prošlost svakog od likova u vidu flešbekova, te je lakše razumeti njihove postupke i ličnosti u koje su oblikovani. Depent opaža i najsitnije detalje i obrasce ljudskog ponašanja i to je čini veoma dobrim kritičarem društva. Neke od tema koje obrađuje jesu evropski klasni sistem, granice tradicionalnih ženskih uloga, privatnost i međuljudski odnosi. Takođe postavlja i pitanje koliko su ljudi spremni da se odupru manipulaciji vladajućih slojeva.
Distopijski završetak uopšte nije ono što čitalac očekuje i kuda radnja vodi, čak pomalo deluje zbrzano. Međutim, iako struktura dela ne blista, rekla bih vredi pročitati ovaj roman zbog sarkastičnih opaski, humora, živopisnih likova i tema i motiva, kao i zbog činjenice da je Viržini Depent jedan od najveštijih hroničara današnjice.
Nina Bojović