Mnogi kažu da je u raju lepo, ali da je u paklu ekipa. Luova apsurdna verzija pakla potvrđuje ovu tvrdnju, s tim što je kod njega u pitanju ekipa turista.

DOBRO DOŠLI U PAKAO 

Dobro došli u pakao. Radimo non-stop. Nismo odgovorni za imovinu izgubljenu za vreme boravka kod nas. Ostavite svaku nadu.

Sveže razvedena Rakel ne zna šta će i kako će. Pedeseti rođendan je na pragu, finansije su nepostojeće, a novi muškarac sa mišićavim butinama ni na vidiku. Deca su parnim nedeljama kod nje, a neparnim kod oca koji se oženio drugom ženom. Seli se u novu prigradsku kuću i u bašti jednog dana iskopava vrata do pakla i upoznaje đavola koji joj pomućuje razum.

Pakao je neprofitna organizacija. Za pristup se plaća simbolična cifra, i možete da se pretplatite na ceo dan, nedelju dana, ili čitavih mesec dana. Od turističkih atrakcija možete putovati kroz krugove pakla, slikati selfije sa stanovnicima, a čak i videti đavola u određeno doba dana. Ukoliko pokažete žig nečastivog na trafici (pečat na ruci koji se dobija pri ulazu), dobijate besplatan sok.

Sve ove činjenice su u Luovom svetu upravo to – činjenice. Niko ih ne osporava, naročito ne Rakel, niti preispituje logičnost i realnost situacije. Luovi odrasli su kao deca, a deca su kao odrasli, što čini sve gorenavedeno još urnebesnijim.

ĐAVOLSKI SMEŠNO
U petnaest časova posetioci su nakratko mogli da vide đavola, pa čak i da ga hrane. Gledajte kako Satana jede, pisalo je. Dajte Princu tame njegovu omiljenu hranu.

Lu već pri prvoj poseti pakla piše vrlo prostim jezikom, koristi apsurdna razmišljanja i shvatanja sveta koje svi ostali likovi prihvataju kao normalu, i time uspostavlja dalji ton. U originalnoj, norveškoj verziji romana, stanovnici pakla govore novonorveškim jezikom (ninorsk), verzijom norveškog kojom se 10% današnjeg stanovništva ove zemlje služi. Velika je šteta što se naš prevodilac nije snašao sa ovim prevodom (recimo koristeći srpske arhaizme ili različite dijalekte u paklu), već je zadržao isti jezik tokom celog romana.

Humor u Paklu na početku udara pravo u centar. Sveprisutna je igra rečima u zavisnosti od situacije (“đavolski dobro”, “pakleno skupo” itd), kao i kritika modernog društva kroz nelogične događaje koji se prihvataju bez pogovora, ali i apsurdizacija hrišćanske religije i religijskih figura – zbog čega ne preporučujem ovaj roman zagriženim vernicima uz napomenu da ukoliko se odlučite za čitanje, budete otvoreni za ovu vrstu humora.

Pri kraju romana humor ipak gubi na snazi, neretko se ponavljajući, trudeći se očajnički da zadrži dovitljivost i kritiku koju je prethodno uspostavio, a završnica, iako potpuno neočekivana, razočarava. Smatram da je autor mogao bar još malo da razradi priču i poentira šokantnije, apsurdnije, nego što jeste.

PAKLENI ZAKLJUČAK
Pakao Erlenda Lua je kratka novela fantastičnog realizma prepuna satire, apsurdnog humora i poigravanja biblijskim i danteovskim motivima. Premda gubi na snazi pri kraju, ipak smatram da je vredna tih sat-dva koliko će vam trebati da je pročitate.

Verujte mi.

Uz đavolski smešak se odjavljujem.

Dušan Prvački