Ovu epizodu čitao sam najverovatnije samo jednom pre ovog iščitavanja celog serijala. Priča kao priča jedna je od onih koje je lako zaboraviti - ne preterano ambiciozna detektivska storija iz domena tajne istorije, koja je oduvek bila glavna značajka serijala o dogodovštinama Martija Misterije. Đuzepe Ferandino ne da se nije iskazao, već je čitaocima ponudio težak prosek. Naprosto ne mogu da pomirim u glavi ovu epizodu s "Gospodarom tišine", jednom od najpoetičnijih priča o Dilanu Dogu. S treće strane, crtež je blago očajan. Ako je verovati Goodreadsu, Salvatore Deida srećom nije unakazio previše epizoda ovog serijala. Očito da su ga Bonelijevi urednici spajali s manje bitnim pričama, od kojih se nije očekivalo ništa posebno, a takođe je očito da se ni na njima nije iskazao dovoljno da bi ga zadržali.
Inače, iako strip jeste vizuelni medij - za mene je priča oduvek odnosila prevagu nad crtežom. Međutim, crtež ipak mora da zadovolji jedan temeljni kriterijum, a to je da svojom manjkavošću ne odvlači od priče. Nažalost, to ovde nije slučaj.
Opet, ma koliko bio nezadovoljan razradom priče i crtežom, osnovna postavka je dovoljno zanimljiva i čak u završnici društveno angažovana u dovoljnoj meri da ova storija dobije 3*, inače je bila ozbiljan kandidat za zvezdicu manje.
Ivan Jovanović Nightflier
