Nekro Batica - All Hail the End of Days (EP)



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Od 2005. do 2015., okvirno naravno, postojao je, za sada poslednji, talas domaćih eksperimentalnih, industrial, noise i srodnih bendova i projekata. Nešto što bi se moglo nazvati scenom jer je postojala dobra saradnja, organizovanost, komunikacija ljudi okupljenih oko takvih zvukova. Izdanja (solo, split, kolaboracije) su bila redovna pa i zajednički koncerti. Kao i svaki talas, i ovaj je lagano splasnuo jer se u deset godina puno toga promenilo. Verovanto pre svega na privatnom planu učesnika tadašnje scene jer su se ipak pojavili neki drugi prioriteti. Pored toga i fizička izdanja ionako malih tiraža su sve više izostala pod naletom interneta. I nekako prirodno, splasnulo je i interesovanje publike. Danas je aktivno u pravom smislu te reči svega nekoliko imena. Ostali projekti i bendovi su više u stanju hibernacije te izbace nešto s vremena na vreme.

Deo ove scene, koji deli sudbinu svojih saboraca, (bio) je i Toni, poznatiji kao Nekro Batica koji je u kratkom roku uspeo da iznedri ne mali broj izdanja. Sve je počelo slučajno (kako to obično i biva). Putem preporuke se ljudi direktno zainteresuju za zvuke ili buku i potom reše da se i sami okušaju. NB u tom smislu nije bio izuzetak. Iz izdanja u izdanje se poigravao sa zvukom i bukom te se u NB pesmama može sresti i industral i dark ambient i (harš) noiz ali i eksperimentala. Kako je veliki fan Silent Hill franšize, ceo NB opus ima taj mračniji, ambijentalno-atmosferični prizvuk ili osnovu. Takva je i estetika omota. Toni je uspeo da i od vizuelnog momenta stvori prepoznatljivost. 

Poslednje izdanje u nizu, All Hail the End of Days, pojavilo se praktično iznenada, pre nekoliko dana. Ovaj EP donosi dve numere. Prva, po kojoj izdanje i nosi ime predstavlja epsku numeru od 18 minuta (dobro znam, nije najduža ikad ali je dovoljno duga da bi ponela epitet). Ona u potpunosti opravdava svoj naziv jer se radi o prilično mirnoj ali mračnoj i atmosferičnoj stvari. Kao saundtrek za posle apokalipse. Posle pustoši ostaje samo mir, tišina i zvuci vetra po kojih mašina i postrojenja u pozadini kojima nema ko da upravalja i pitanje je vremena kada će i to prestati. Druga, Hey, Baby - I'm Bigger Than Vatican!, donosi potpuno drugačiji vajb gde i sam naziv sugeriše o iščašenosti pesme. Dok je prethodna stvar bila poprilično mirna, jednostavna i minimalna imajući u vidu zvuke koji se čuju, ova je potpuna suprotnost jer se u svom trajanju sastoji od poigravanja i mešanja zvukova. Svega tu ima: industrije, buke i chip-tune-a pa pesmu zamislite kao bukvalni rolerkoster kroz ove zvuke jer će se oni u međuvremenu preplitati, nadglašavati i "svađati"...

U zaključku, ako bi prva stvar sa EP-ja bila Silent Hill saundtrek, druga bi bila Matrix. Pa neka vam EP upravo i posluži kao uvod u četvrti deo koji se upravo pojavio.

Nenad




Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Stiže prvo zvanično reizdanje albuma "Nuklearne olimpijske igre" Satana Panonskog

"Rijetko kada se na domaćoj sceni pojavi tako osebujan lik kao sto je to bio Ivica Čuljak. Znan i kao Kečer II a još poznatiji kao Sata...

10 najčitanijih

Arhiva