Kafka na filmu



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Franc Kafka ostavio je nevelik, ali izuzetno uticajan književni opus koji ga svrstava među najznačajnije stvaraoce 20. veka. Njegovi nedovršeni romani „Proces“, „Amerika“ i „Zamak“, kao i pripovetke „Preobraženje“ i „Presuda“ kamen su temeljac moderne svetske književnosti i ekspresionizma. Kafkin dubok, gotovo egzistencijalan sukob sa birokratizmom i apsurdom savremenog života kao i sa psihološkim bremenom alijenacije, izopštenosti i beznađa ne deluju kao idelana podloga za uspešne filmske adaptacije. Međutim, pojedini autori osmelili su se da delima i životu ovog neobičnog pisca priđu i filmskom kamerom. 

Proces (1992)

„Proces“ iz 1992. godine Dejvida Hjua Džonsa izuzetno je korektno i očekivano viđenje Kafkinog remek-dela, u skadu sa epohom u kojoj je autor stvarao. Jozefa K. glumi Kajl „Twin Peaks“ Meklahlan, koji i fizički dosta podseća na Kafku i odgovara fizionomiji glavnog junaka koga, nesvesno, sve vreme ionako poistovećujemo sa piscem. Film je vrlo precizno i „do tančina“ viđenje romana, a apsurdne situacije, od kojih dominira vešto snimljena scena Jozefovog gubljenja u lavirintu od zgrade, vrlo su doslovno preslikane na platno.

Proces (1962)

Slobodan interpretacija romana „Proces“ od strane čuvenog Orsona Velsa jedno je od najsmelijih viđenja nekog književnog dela na platnu. Orson Vels Kafikn „Proces“ smešta u savremeno okruženje, Jozefa K., koga glumi Entoni Perkins, nastanjuje u nešto što glomaznošću podseća na novobeogradski geto-blok, a njegov posao sastoji se od rada u džinovskoj kancelariji prepunoj uniformisanih i depersonalizovanih službenika. Umesto na osećaj klaustrofobije, Orson Vels ide na bizarno-nadrealni osećaj agorafobije, a puste i glomazne prostorije govore o otuđenosti glavnog junaka i njegovom minornom položaju u društvu. Takođe, Velsova odluka da Jozef K. na kraju strada tako što će biti ubijen bombom upućuje na evidentnu kritiku militarizovanog i tehnokratskog društva koje svojom bahatošću i pohlepom srlja u rat.

Kafka (1991)

Manje poznati film tada još uvek nedovoljno eksponiranog Stivena Soderberga, koji je usledio odmah nakon njegovog prvog hita „Seks, laži i video-trake“, nije direktna adaptacija Kafkinog dela već jedno fiktivno viđenje Kafkinog života smešteno u svet kreiran po meri njegovih dela, što znači da se radnja odigrava u jednom visokobirokratizovanom „crno-belom“ društvu u kome dominiraju paranoja, osećaj nelagode i nespokoja. U neobičnom spletu okolnosti, Kafka biva uvučen u igru oko tajnog društva odgovornog za podmetanje bombi po gradu. Ceo film deluje kao produžetak inspiracije „Brazila“ Terija Gilijama. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je sam „Brazil“ inspirisan delima Franca Kafke, onda bismo mogli reći da je film „Kafka“ sam sebi uzor.

Slobodan Novokmet



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva