Gile (Električni orgazam) o tome kako je nastala kultna pesma „Svečane bele košulje”



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Antologijsko ostvarenje domaće kinematografije, film briljantnog scenariste i režisera Darka Bajića - „Crni bombarder“, osvojiio je srca mnogih mladih ljudi sredinom, sada već davne, 1992. godine. Mladost, bunt, ljubav, rokenrol, želja za promenom trulog sistema i nada za boljim i normalnijim životom koja se osećala u vazduhu tih godina, bila je zvezda vodilja jedne generacije. Tu neshvaćenu generaciju, kojoj je zabranjeno da misli svojom glavom i koja je konstantno izložena lažima, manipulaciji i medijskom mraku države, u filmu, na putu ka slobodi, predvodi glavni glumac - Crni. On je hrabri voditelj vatrenog srca, koji svaki dan obaveštava svoje slušaoce o diktatorskom režimu u kojem žive, na ilegalnom i jedinom slobodnom radiju „Boom 92“ (aluzija na tada slobodarski „B-92”). Crni je spreman da masu povede ka slobodi, jer istorija kaže da su se upravo tako dobijale bitke, stvarale države i osvajala prava svakog naroda koji se odvaži na to. Lik Crnog tumači fenomenalni Dragan Bjelogrlić, koji se gubi u svojim crnim rupama.

Znaš, crne rupe nastaju kada se um ubrza do beskonačnosti, ali u negativnom smislu. Tako da u njima nema ničega. Nema prostora, vremena, nema drugih ljudi, nema čak ni tebe. U crnim rupama možeš lepo da se zezaš, lebdiš iznad zemlje, slušaš rokenrol, dozivaš kišu ili mazneš neku lepu ribu. Samo je bezveze kad se probudiš."

Kako je rokenrol od svog postanka oduvek bio na strani „pravednih”, borio se za neke pozitivne promene u društvu i pružao otpor sistemu, podjednako je bitna i glavna ženska uloga vatrene, nadobudne i harizmatične rok muzičarke Lune, koju je po ugledu na Džoan Džet odigrala sjajna i prelepa Anica Dobra.

„Je l’ putuješ?”
„Putujem.”


Ona, nažalost, predstavlja sve one najbolje, najpametnije, najobrazovanije, najsposobnije, najpreduzimljivije i najmotivisanije hrabre mlade ljude koji su odustali od borbe sa vetrenjačama i izabrali sunce tuđeg neba zarad „samo” normalnog života.

Tužno je to da su crne rupe danas identične onima iz 90-ih, ako ne i veće. Jednog „glavonju” je zamenio drugi, a zombiji su preimenovani u botove. No, uprkos svemu, ne treba gubiti nadu. Možda će baš ovo vreme izroditi neke nove buntovnike, nekog novog Crnog, pametnije od nas, koji će završiti posao koji mi nismo, a najnovije demonstracije i blokade pokazuju da još uvek nismo prestali da budemo „od onih koji znaju šta neće”.

Upravo u ovakvim turbulentim vremenima, jedini spas mladi i zdravi ljudi mogu naći u umetnosti, kulturi i muzici. Muzika za film „Crni bombarder“ podjednako je bitna kao i sam film, a neke numere su ga možda i nadživele. Antologijski saundtrek „Crnog bombardera“ potpisuju Srđan Gojković Gile i Vlada Divljan koju su uradili skoro sve tekstove i muziku (osim za pesme „Hodam Sad Kao Zombi” i „I Walked With A Zombie”), a uz pomoć Anice Dobre, Švabe, Čavketa, Caneta, Milana Mladenovića, Aleksandra Šandorova i Zorana Zagorčića koji su sa njima učestvovali u sviračkom i pevačkom delu pojedinih pesmama.

„Hodam sad kao zombi”, „Mjau, mjau”, „Sva u lažima”, „Ja moram sama”, odjekivale su sa kasetofona generacije koja je stasavala početkom 90ih godina prošlog veka, a pesma koja je ostavila najveći trag je svakako „Svečane bele košulje”. Ova pesma i dan-danas izaziva nostalgiju kada je čujete u nekom zadimljenom pabu i tada vas prožme jeza za nekim prošlim vremenima koja su bila sve samo ne lepa, ali ipak draga za sve nas koji smo tada odrastali i bili puni energije i nade, ali i 30 godina mlađi. Pesma asocira na grad Vlade Divljana, Čavketa, VD-a, Milana Mladenovića, Bojana Pečara, Margite, Sonje Savić…, grad koji nažalost više ne postoji, kao ni oni, osim možda u našim srcima ili crnim rupama. Pesmu su zajedničkim snagama napisali Srđan Gojković Gile i Vlada Divljan, a kako je došlo do svega toga, pročitajte u intervjuu koji je Gile dao našem portalu pred koncert koji će Električni orgazam održati u beogradskoj Kombank dvorani, 9. decembra, i na kojem će i odsvirati ovu kultnu pesmu.


HC: Kako je došlo do toga da radite muziku za film „Crni bombarder”?

Gile:
Dragan Bjelogrlić je pozvao Vladu Divljana i mene da radimo muziku. On je igrao glavnu ulogu, ali zapravo je bio više od toga; čini mi se da je on odabrao i scenario, reditelja a verovatno i Anicu, koja je bila glavna ženska uloga.

HC: Šta Vas je inspirisalo da napišete pesmu „Svečane bele košulje”?

Gile:
Sve ono što se dešavalo 1991. godine, raspad Jugoslavije i sveopšte ludilo koje je bujalo na sve strane. Tema je vrlo bliska pesmi „Seks, droga, nasilje i strah”, koja je isto nastala u tom periodu, a takođe je iskorišćena u filmu, zapravo samo u tv seriji koja je kasnije objavljena, i to ona akustična verzija sa Canetom i Milanom Mladenovićem.

HC: Da li su Vlada Divljan i Anica Dobra učestvovali u stvaranju pesme, i ako jesu, kako je to izgledalo?

Gile:
Vlada apsolutno! To je naša zajednička pesma; rekao bih da je uz „Odnesi me” to najbolje što smo nas dvojica zajedno napisali. Zapravo, pesma se sastoji od Vladinog i mog dela koje smo spojili. Njegove su strofe, kao i tekst u njima, a moj je refren, kao i tekst u njemu. Anica nije učestvovala u komponovanju, samo je otpevala onako kako smo Vlada i ja zamislili.

HC: Šta ste želeli da poručite ovom pesmom?

Gile:
Pa to su bile lične impresije onoga što se dešavalo oko nas i u nama u tom periodu. Hteli smo da damo naš komentar na sve to i to smo i uradili.

HC: Kako je tekla saradnja sa Anicom Dobrom koja je pesmu u originalu otpevala?

Gile:
Odlično, Anica se totalno uživela u ulogu buntovne rok pevačice koju je igrala u filmu. Bilo je uživanje sarađivati sa njom, a znam i da je ona uživala u radu na snimanju pesama sa Vladom i sa mnom, ali i Čavketom i Švabom, koji su zapravo činili bend koji je snimio te pesme za film.

HC: Kako danas gledate na ovu pesmu?

Gile:
Na nju gledam kao na jednu od najboljih u čijem sam nastajanju učestvovao. Neverovatno koliko je to postala proročanska pesma, koja je i dan-danas aktuelna, kao da je juče napisana, a ne pre 30 godina. Kad radim, uvek se trudim da pravim pesme čiji su tekstovi univerzalni i vanvremenski, a nisu vezani za konkretnu političku ličnost ili dnevno-političku situaciju.


sa Giletom razgovarao Nikola Jovanović


Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva