HACKSAW RIDGE (2016) – Melov „rat“ protiv Holivuda



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Retko koji film može da vam izmami spontani aplauz dok ga gledate sami u dnevnoj sobi, ali Gibson svojim iskrenim i ogoljenim pristupom ovoj istinitoj priči to uspeva, ne toliko kinematografskim elementima, koji su ovde svakako jaki i upečatljivi, već sirovom emocijom kojom potkrepljuje jednu ionako neverovatnu inspirativnu istinitu ratnu priču. Gibson je reditelj arhetipskih, gotovo fundamentalnih tema kao što su čast, hrabrost, poštenje, žrtva, porodica i time spada u red onih stamenih, postojanih reditelja starog Holivuda koji nisu skloni preteranom simbolizmu i umetničarenju, već jakim slikama i sirovim emocijama. 

Otuda je priča o Desmontu Dosu, vojnom bolničaru iz Drugog svetskog rata koji je spasao desetine ranjenih vojnika sa bojišta, a da zbog prigovora savesti i religijskih ubeđena nikada nije uzeo pušku u ruku, delovala kao idealna za Gibsona da ispriča svoju ratnu epopeju, jer svesni smo da reditelji prolaze veliku maturu tek kada se okušaju u najiscrpnijem žanru od svih – ratnom filmu. A Gibson je, bez obzira na svoja pijano-rasistička bulažnjena, ipak jak reditelj starog kova koji definitivno zna da pripoveda filmskim jezikom i da filmom izaziva emocije, a da to ne deluje kao manipulantska taktika golicanja filmskim efektima ispod pazuha.

I dok prvi deo filma deluje kao standardna drama o čoveku koji zbog jasnih ubeđena ne može sa puškom da krene na front, otud drugom polovinom Gubson „anlišuje“ na gledaoca rat u svom najdrastičnijem, najrigoroznijem obliku, parirajući manjim budžetom onome što je Spilberg izveo u uvodnoj sceni „Spasavanja redova Rajana“, puštajući da besni psi rata razjedu i raznesu ono malo što je ostalo od vaše zabezeknutosti. Desmond Dos, u veoma iskrenoj i izgarajućoj izvedbi Endrua Garfilda, koji se potpuno iskupljuje za blede Spajdermene, antiteža je ratu koji je ovde gotovo pa zaseban lik u filmu u svoj svojoj nakaznosti, on je sve ono što rat nije, humanost, požrtvovanost, gotovo nadljudska hrabrost koja se graniči sa ludilom. Gibson ga tretira kao heroja, ali i nekoga ko sebe ne vidi i ne smatra takvim, govoreći da čovek u ratu svakako može da se dehumanizuje i ponizi, ali isto tako može taj isti rat svojim delom da očoveči i obesmisli.

Slobodan Novokmet



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Stiže prvo zvanično reizdanje albuma "Nuklearne olimpijske igre" Satana Panonskog

"Rijetko kada se na domaćoj sceni pojavi tako osebujan lik kao sto je to bio Ivica Čuljak. Znan i kao Kečer II a još poznatiji kao Sata...

10 najčitanijih

Arhiva