Stain je alternativni rok/metal bend iz Beograda. Nastao je krajem januara 2014. godine i od tad nije prestajao sa radom. Bend je u početku svirao obrade hard rok, metal i grandž bendova (Led Zeppelin, Deep Purple, Pink Floyd, RHCP, Metallica, Nirvana, Alice in Chains, Pearl Jam, Tool...). Stain je prvi nastup imao u Domu Omladine kao gost Guitar Art Festivala. Nakon toga, bend je prošao kroz par promena članova, ali je nastavio da svira u raznim beogradskim rok klubovima (Fest, Danguba, Kuglaš, Sioux, Jazz Bar Centar, Vrtoglavica), kao i na nekoliko mini festivala i gitarijada po Srbiji.

Što se tiče autorskog rada, bendu je bio potreban jedan poduži period navikavanja na samostalno stvaralaštvo. Ideja o pravljenju sopstvenih pesama je u određenoj meri proistekla iz menjanja aranžmana obrada koje su svirali, ali najviše iz želje svakog člana benda da otkriju svoj stvaralački potencijal i ostave lični pečat u svetu muzike. Nakon dugogodišnjeg aktivnog rada na autorskim pesmama, Stain je snimio prvi album u produkciji Danila Orbovića. Do sad su objavili dva singla. Debi singl ’’Spiral’’ su ispratili muzičkim videom, dok su drugi singl ’’OK’’ objavili u audio formi. Trenutno rade na stvaranju video materijala oko već objavljenih singlova, ali i onih koje tek treba da izbace.

Stain su: Nikola Đurović (vokal), Ivan Ljubičić (gitara), Aleksa Pejović (bas gitara), Staša Rudić (bubnjevi)


Kada ste napravili bend, koja je vaša želja bila i kakav smisao on ima? Šta to vama znači, a šta bi trebalo slušaocima?

Bend je osnovan iz puke zajedničke ljubavi prema muzici koju smo svi delili. Svako od nas je maštao da u nekom trenutku bude deo benda i svira obrade omiljenih bendova, ali niko nije isprva očekivao da će se to pretvoriti u autorski bend sa autorskim pesmama. Jednostvno smo svi “kliknuli” još od prve probe i skapirali se, ne samo na muzičkom, već i drugarskom nivou. To drugarstvo je kroz godine preraslo u vrstu bratstva koje delimo između sebe i teško da bi mogli da zamislimo život bez benda i jedni bez drugih. Iako su se motivi i interesovanja menjala, osnova nastanka i razvoja benda koja nas je i održala svih ovih godina jeste ljubav.

Što se tiče same ''svrhe'' benda, smatramo da Stain konkretnu svrhu u društvenom pogledu i nema. On jednostavno postoji kao medijum kroz koji četiri čoveka rade ono što vole i grade svoj put stvarajući muziku.

Nekome će se ta muzika svideti, nekome možda i neće. Stav prema muzici koju stvaramo je već definisao veliki Lemi: ‘’We make music that we like, if anyone else likes it that's just a plus.’’

Motivi i filozofija benda...

Motivi koji se provlače kroz tekstove naših pesama se odnose na podsvest i sve ono što se krije u mraku ljudskog uma i ljudskih emocija. Samim tim, muzika i tekstovi su apstraktni i teraju slušaoca na razmišljanje i udubljivanje, kako u muziku tako i u samog sebe.

U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i lično pražnjenje?

Teme kojima se bavimo su više orijentisane prema pojedincu, a ne društvu. Poruka koju naša muzika nosi postaje jasna tek kada je slušalac interpretira na svoj način. Ipak, svaki pojedinac jeste član društva, pa se može reći da na taj način komuniciramo i sa društvom. Međutim, važno je istaći da ne želimo ni na koji način da našom muzikom nametnemo slušaocima neki način života ili stavove. I za ovo pitanje važi Lemijev citat od ranije.

I naravno – bolji ventil za otpuštanje pozitivne/negativne energije od dobre probe ili svirke ne postoji.

Koliko je teško okupiti ljude i održati ih zajedno u jednoj ovakvoj priči?

Nama to nikada nije bio problem jer, kao što smo rekli, od početka smo se skapirali na svim nivoima i jednostvano ne guramo ništa ‘’pod tepih’’. Smatramo da je komunikacija ključna, pa smo na to stavili poseban naglasak od samog starta. Istina, imali smo uspona i padova, ali smo uspeli da premostimo sve prepreke zajedno i iz toga izašli kao bolji ljudi.

Ali svakako smo svesni da je to možda i najteža stvar kada su bendovi u pitanju. I sami znamo mnogo ultra kvalitetnih bendova iz naše sredine koji su se nažalost raspali zbog nekakvog prenaduvanog ‘’ega’’.

Problemi sa kojima se suočavate kao bend...

Sada kada smo već malo ‘’stariji’’ i ‘’zaposleniji’’, vreme koje nam je na raspolaganju postaje problem, ali ne u tolikoj meri da bi predstavljalo neku ozbiljniju prepreku za razvoj i napredak benda.

Osim toga, trenutno imamo i mali problem sa pronalaskom sopstvenog prostora za probe jer je legendarna zgrada Bigza – koja je bila ‘’tvrđava’’ umetnika i alternativne umetnosti u Beogradu – nedavno postala privatno vlasništvo i stoga smo morali da napustimo naš kreativni prostor.

Malo je reći i da pandemija predstavlja kočnicu u našem radu. Nemogućnost live nastupa je ogroman udarac na svaki mladi bend koji pokušava da se probije, makar to bilo i samo na lokalnoj sceni. Ali izgleda da se situacija malo poboljšava. Neki festivali će se ipak održati ove godine. Iskreno se nadamo da ćemo uskoro imati prilike da ponovo zakoračimo na binu i sa publikom podelimo plodove našeg rada.

Kome i u kojoj prilici biste pustili vaš bend?

Svima i u svakoj prilici.