"Dolazi vreme kad kad će se rock n roll slušati u zemunicama, pored šporeta i uz gibanicu. Bendovi će uskoro promocije svojih izdanja praviti idući u kućne posete..."
Zvoncekova Bilježnica

Za vreme kratkog boravka u Beogradu, uspeo sam da se nakon tri godine, vidim sa Tozom Rabassom, pevačem i liderom grupe Zvoncekova bilježnica. Tad sam dobio album Gavrilov princip i dogovorili smo se da putem e-maila uradimo intervju na relaciji Aranđelovac – Toronto, koji je upravo pred vama.

fotografija preuzeta sa fb stranice Zvoncekova bilježnice
Počnimo od manje poznatih detalja: ko je taj Zvoncek i šta je Zvoncekova bilježnica?

TOZA: Bend trenutno funkcioniše u sastavu: starac Vujaklija – gitare, Jakob Jakobsfeld – bas, Boban – bubnjevi i Toza Rabassa – vokal. Negde 1989. izašlo je prvo demo izdanje – Lorka nije pisao moju pesmu, a ubrzo i retrospektiva 1988.-91. Usledio je album Inžinjeri ljudskih duša, koji je doživeo već pet reizdanja, iako do sada ni za jednu pesmu sa njega nije snimljen spot... Album Mrzim svoju mesnu zajednicu izašao je na kaseti i na vinilu 1994. S njega je skinut do sada jedini spot A slanina slanina forever. Doživeo je tri izdanja a štampano je ukupno 300 ploča. Nakon četiri godine pauze, svetlo dana ugledao je konačno album Gavrilov princip, u obliku kompakt diska i kasete, a izdavač je tvrtka Neprijatelj prelazi rijeku records... Taj album smo radili 1994. uz pomoć štapa i kanapa na četvorokanalnom magnetofonu. I danas tvrdim da bi, da je rađen u iole boljim uvjetima, bio bolji od svega što je te godine objavljeno. Tu godinu pamtim po nekim suludim promocijama i turneji “Četiri skakaonice”.

Na promociju, u KST doneli smo sekiru i jednu panjinu. Tad sam rekao: "Mnogi od vas nikad nisu cepali drva i jeli pitu od kopriva i suve oblande. Dolazi vreme kad kad će se rock n roll sllušati u zemunicama, pored šporeta i uz gibanicu. Bendovi će uskoro promocije svojih izdanja praviti idući u kućne posete... Jebo svekar u hladnoj sobi sve one koji će od ove scene napraviti beogradski pašaluk. Aleluja...”

Malo je ko početkom devedesetih shvatao da je u toku stvaranje nove srpske rock scene...

Mislim da su Niš, Šabac, Obrenovac. Kragujevac, Aranđelovac, Gornji Milanovac... spasli ono što se spasti moglo. Pojaviii su se bendovi koji su poneli tu novu srpsku scenu, tako da me je sve to podsetilo na 1980. i onaj zamah koji je nastao pojavom novog talasa. Šansu su dobili neki novi klinci, koji su ustali i rekli: "Ko vas jebe” Mi ćemo da pržimo a vi vidite šta ćete s nama." Danas mi to što se tad dešavalo izgleda fenomenalno. Nas tridesetak smo gurali nove grupe koliko smo god mogli, tako da je svaki bend koji bi izbacio album imao maksimalan tretman na lokalnim medijima. Sad je sve to dobilo neku drugu dimenziju. Na prste možeš da izbrojiš mesta na kojima možeš da sviraš, postoje dva lista koja valjaju... Kad sve saberem i oduzmem, divim se svim bendovima koji uopšte funkcionišu, ako se taj seks na suvo uopšte može tako nazvati.

Kako je tekao rad na pripremi i snimanju "Gavrilovog principa"?

Album je dosao nakon pauze od četiri godine, tokom kojih nismo ni imali ništa novo da kažemo, niti smo nešto propustili. Spremali smo ga godinu dana, u studiju "Češnjak", kod Vuje, u ovoj atmosferi opšteg, mentalnog holokausta, u kojoj ljudi pokušavaju da pobegnu od nečeg od čega ne mogu... Prvi put smo bili u situaciji da odvojimo gomilu kanala za vokai i gitare, ali nismo želeli da to sad nešto posebno filujemo. Želeli smo da zvučimo što sirovije i što sličnije živom nastupu. Čak smo razmišljali o tome da odjednom sve odsviramo i da tako objavimo. Drago mi je da su naša tri benda: Trula koalicija, KBO i ZB uspela da zadrže identitet nakon svih ovih godina mraka, i drago mi je da, nakon svega ovoga što smo prošii, ne moramo nikom da duvamo da nam objavi izdanje, da nam napravi spot... Bilo je mnogo gostiju na ploći. Mislim da smo time apsolutno zadržali onaj underground duh i tako će ostati. Ne mogu ja sad da krenem da tupim po medijima i da se nekom uvlačim, a da ne smem da jebem kevu nekom ko je to zaslužio. A sad je situacija takva da je prostor mali i Ijudi jednostavno ne žele da se međusobno zameraju. Nekima, opet, packe udaraju izdavači, trećima se stopiraju spotovi na TV jer su se nekim bendovima zamerili... Jebo ti posao i scenu kad bend mora da se pojavi u nekoj emisiji na Prvom programu RTS-a, zato što se to gleda u celoj zemlji, pa se, ni kriv ni dužan, nađeš na listi s gomilom gluposti s kojima nemaš ama baš nikakve veze. Ako je cena da se pojavim negde ili da mi puste spot, to da budem u istoj emisiji sa denserima ili pop-folk narodnjacima, onda neće nigde da me bude. Za sve ove godine Zvoncek je snimio jedan spot, KBO! - dva, Trula koalicija - jedan, pa opet postojimo. U ovakvim uslovima nije potrebno da mi se spot vrti samo zato da bi me neko poznao ili da bih kupio kafu preko reda. Mislim da nema ni jednog zalutalog fana koji je kupio izdanje zato što nas je neko vrteo.

Još uvek si aktivan na radiju i TV. Ima li novih bendova?

S prijateljima Zoranom Simonovićem i Zoranom Novakovićem, već više od deset godina radim na Radio Šumadiji emisiju - "Aranđelovac calling". Puštamo samo pravi r'n'r i tu nema švercovanja, niti mešanja baba i žaba. Na TV "Suncu" i dalje radim, već tri godine, emisiju "Buka u modi", koja je, smatram, vrlo dobra, jer pričam samo o rock'n'roll-u i pokušavam da dovučem u emisiju što više klinaca. Čak im, za džabe, snimamo radne spotove, s kojima mogu bar negde da se pojave. A oni često nemaju para ne samo da snime nešto, nego ni da doputuju do Aranđelovca... Šta da ti kažem? Pala je noć a dece nigde nema. Možda su u šumi?

Iz časopisa XZabava, 1998 (intervju vodio Marjan Stojanović)