CONSECRATION u bašti zemunskog kluba Fest: “Nama sfera, njima krug” | IZVEŠTAJ



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Ta lako prepoznatljiva tri tona koja mirišu na nešto drago i blisko, poput sećanja iz detinjstva, nadražiše nam nozdrve i razvukoše osmehe. Udahnuli smo “Cimet” i otputovali tamo negde nazad u neki stereo dan mnogo bezbrižniji i neviniji, negde gde je kaseta Bajage još uvek bila pri ruci a kasetofon nije ležao odbačen u prašini; u vreme baš pre nego što ćemo otkriti da je ta svetlost, tog dana, od ljubavi; i da moramo da se predamo njoj bez rezerve, bez uslova, jer “Romantična policija” postoji i čeka nas baš tu negde iza ugla i vreba gde joj se najmanje nadamo; vreba poput nehajno otvorene fioke prepune lekovima u domašaju tog deteta u nama.

“Rinasek” nas je dobro izvozao još kao male. Stigli smo čak do mora iz kojeg smo jednom davno i izašli, a kojeg neki od nas nisu ni videli; jer mi smo post-generacija – post-war, post-yugoslav, post-traumatic, post-modern, post-history, post-apocalypse, post-punk, post-rock, i na kraju post-metal. Sve što smo postali ima prefiks “post”.

Ali sad je tu pred nama ta “Plava laguna” i Poreč i Rovinj; zaspali smo tu na plaži i probudili se u avionu, u kokpitu bez krova kao u letećem “Kabrioletu” i radujemo se dozvoli da sviramo i pevamo baš tu gde jesmo, u bašti kluba Fest, jer teško se to dobija u današnja vremena; i slavimo tu muziku i tu svetlost što je ljubav; i mogli bismo tako celu noć, da nije ograničeno do 23 časa.

U tom letu probili smo sferu i sada je i mi vidimo kao krug, jer je gledamo satanskim očima. Đavo sam i ništa ljudsko nije mi strano – vidimo sve što je video i Ivan Fjodorovič Karamazov u halucinaciji - “U Karkosi” svojoj privatnoj; i što je Ničeu došapnuo Zaratustra ili pak torinski konj iz četvrte dimenzije; i na kraju - ono što je Kol Rast video u komi; i videćemo sve to opet i zauvek očima koje su sada oči “Aligatora” koji vreba u tami našeg detinjstva zjapećim čeljustima poput one fijoke sa lekovima.

“Univerzum zna” sve i zato nam sve to i daje, ruši “Barikade” masivnim rifovima i oslobađa nas, jer on je Bog; ali istovremeno i troglava aždaja koja bljuje na nas tu gitarsku vatru da označi kraj.

Ali mi hoćemo još, hoćemo bis; prizivamo neko novo “Praskozorje” gde ćemo opet u svojoj dečijoj i grešnoj radoznalosti da jedemo te jabuke, poput prvih ljudi, poput “Luke Čeha”, do nekog novog početka i kraja, a kraj je svet, i ovaj život koji je njihov, a mi smo u njemu kao u “Somni”.
 
foto: Smiljana Mirkov
Beogradski sastav Consecration napunio je dvadeset godina postojanja na sceni i obeležio ih uspešnim nastupom u pristojno ispunjenoj bašti zemunskog kluba Fest, u petak 16. oktobra, uprkos svim poznatim lošim okolnostima i kiši pride koja je umalo upropastila jedno divno veče, da bi na kraju i ta kišnica veselo poskakivala sa činela, u momentu udara palice, u njihovom ritmu.

U tih dvadeset godina pootvarali su mnoge prozore na ustajaloj, memljivoj i konzerviranoj regionalnoj sceni, podigli mnoge kamene poklopce pa ipak ostali nedovoljno priznati - kao jeres. Ali imaju oni nas i mi imamo njih; i jedan doboš je stradao - žrtvovan na tom oltaru.

Aleksandar Petrović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Stiže prvo zvanično reizdanje albuma "Nuklearne olimpijske igre" Satana Panonskog

"Rijetko kada se na domaćoj sceni pojavi tako osebujan lik kao sto je to bio Ivica Čuljak. Znan i kao Kečer II a još poznatiji kao Sata...

10 najčitanijih

Arhiva