Muran, Zlatibor i Nikola o eksperimentisanju sa Zagorom kao likom: Nema zebnje kada ulazite u avanturu [INTERVJU]



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Današnji razgovor je samo nastavak priče koju sam započeo pre koju nedelju kada sam govorio o fanzinu posvećenom Zagoru. Većina domaće (a pod tim mislim regionalne, ili eks Ju) strip publike je upoznata sa ovim izdanjem ali i ako niste preporučio bih vam da kliknete na link sa početka, da se ne bih ponavljao. Ono što sledi su samo neka od pitanja koja su se sama nametnula prilikom čitanja Zagorovih avantura. Odgovore sam potražio od autora ovog izdanja - scenarista Nikole i Zlatibora i crtača Murana. Krećemo...


Obzirom da su Zagorovi fanovi prilično konzervativni (pa i Zagor kao lik nije puno iskakao iz šablona), kod ovog stripa nema puno eksperimentisanja. Otkud kod vas ideja da se poigrate sa ovim likom?

NIKOLA:
Kao što sam napisao i u uvodniku, ja sam preko Zagora imao prvi kontakt sa stripom i zato kao junak ima posebno mesto u mom srcu. Smatram ga jako lepim delom svog detinjstva, a i danas mu poklanjam pažnju. Istina je da većina ljubitelja Duha sa Sekirom spada u klasu konzervativnih i baš ti (pre svega italijanski) čitaoci su odgovorni što Zagor nije ostvario svoj potencijal. U njemu imamo jako zanimljivu mešavinu Fantoma i Tarzana koja može da izrodi razne varijante kultnog junaka. Upotrebiti alatku koja može da se nazove „paralelni univerzum“ je praktično obaveza kad jedan takav potencijal leži neupotrebljen, zauvek zarobljen u onome što su osmislili Feri i Nolita. Moj Zagor je ozbiljan, nasilan i mračan jer želim da ga vidim preporođenog. Kao što je to veliki Frenk Miler uradio sa Betmenom.

MURAN: Slažem se. Fanovi  jesu i te kako konzervativni, ali Zagor kao lik je vrlo privlačan izazov za neku alternativnu varijantu. Mislim da i u Boneliju već dolaze na tu ideju. Svjesni su da se treba nešto mjenjati, osavremeniti. Jedino na taj način za ovaj lik ima nade u budućnosti. Andreuči i Rubini su već napravili nekoliko blagih pomaka u tom smjeru, no vrlo su oprezni i trebaće vremena.Ovaj naš potez sa ovih 16 strana „Lova“ je hrabar  iskorak, ali za divno čudo nije dočekan na nož. A očekivali smo svašta.

ZLATIBOR: Zapravo, Nikola je taj koji se poigrao Zagorovim likom i delom. I istina je da za pola veka Zagorovih avantura nije bilo mnogo mrdanja ni levo, ni desno kada je reč o načinu na koji se pripovedaju njegove avanture, i to i nije toliko uticalo na kvalitet priča, ali samo zato što su vrsni scenaristi poput Gvida Nolite, Marčela Toninelija, katkad i Alfreda Kastelija, umeli da se poigraju sa njegovim svetom, i nadograde ga. Opet, ono što je sa Zagorom, u priči „Demon ludila“, uradio Ticijano Sklavi, inače idejni i scenaristički tvorac Dilana Doga, može se nazvati razgradnjom i ponovnom izgradnjom, ali i nagradnjom Zagorovog mitosa. Inspirisan upravo tom pričom, jednom od njenih uporišnih tačaka, napisao sam scenario koji povezuje Zagorov svet sa svetovima druga dva popularna junaka kuće Serđo Boneli Editore - Dampirom i Dragonerom.

Jeste li imali dozu zebnje da ćete naići na negodovanja?

NIKOLA:
Nimalo zebnje, ali sam očekivao da nekima možda neće da se svidi. Jedna od ideja koje stoje iza samog koncepta Zagora iz nekog drugog sveta je privući nove čitaoce čiji se ukus razlikuje od „klasičnog“ Zagora, a ne povlađivati konzervativcima.

MURAN:  Ne, zebnja ne. Svjestan sam da u životu postoje dva puta. Onaj kojim gaze svi i onaj kojim nije prošao niko. Nema zebnje kad ulazite u avanturu. Drago mi je da smo mi prvi ušli u to što Boneli tek treba da zagazi sa ovim likom. Ja mislim da smo imali hrabrosti, a uz hrabrost mora ići i spremnost da se podnese i drvlje i kamenje.

Imajući u vidu pomenutu konzervativnost, kakvi su dosadašnji komentari Zagorovih fanova ali i ljubitelja stripa generalno?

NIKOLA:
Komentari, oni koji su izrečeni, su uglavnom pozitivni. Tiču se i priča, ali pre svega Muranovog neverovatnog crteža. Bilo je i nekih koji su se zgražavali nad eksplicitnim scenama, ali ti su iz grupe ljudi koji pljuju po domaćim autorima naslovnica Zlatne serije „Veselog četvrtka“. Biće više reakcija kada ceo fanzin učinimo dostupnim na internetu. A opet, nije ovo zvanična stvar pa oni koji u nepromenljivosti Zagora vide sigurnost, ne moraju da strahuju. Još uvek.

MURAN: Iskreno, ne zanima me. Svako ima pravo na reakciju, a ja kao autor na svoju umjetnost. Koliko znam reakcije nisu bile burne koliko smo očekivali.

ZLATIBOR: „Bez kraja“, priča koju sam napisao, nije prvi krosover u svetu Bonelijevih junaka. Ima ih dosta, ja sam pomislio da bih mogao da dam jedno svoje viđenje mogućeg susreta tri heroja. Po dosadašnjim reakcijama, čini mi se da smo Muran i ja odradili dobar posao. Verujem da će priča uskoro doći i do fanova u Italiji, pa ćemo, nadam se, čuti i njihovo mišljenje.


Koliko vremena vam je trebalo da uradite ova dva stripa, od ideje do realizacije?

NIKOLA:
Sama ideja počiva već duže vreme u mojoj glavi i prošla je nekoliko temeljnih promena. Poslednja je bila neposredno pre kontakta sa Muranom koji je ovih 16 nevervatnih tabli odradio za nešto manje od mesec dana pored svih projekata, albuma i ostalih stvari na kojima radi. Naravno, pričam o „Lovu“. Za sveukupnost će morati Muran da sve sabere.

MURAN: Kao autor navikao sam raditi na nekoliko projekata sa različitom tematikom. Na taj način održavam svežinu i ne upadam u monotoniju. Inače spavam tri sata najviše. Slikam vajam i strip mi je pravo drago raditi a inače to mi je prva umjetnicka ljubav. Sa stripom sam počeo još kao dječak. Sjećam se, u školi sam u 6 razredu imao prvu izložbu. Jednostavno imam dar brzog crtanja i koristim ga maksimalno. Ove dvije epizode od 37 strana plus dvije ilustracije za naslovnu i zadnju koricu sam uradio za par mjeseci pored svih obaveza.

Zlatibore, kako je došlo do tvoje saradnje sa Muranom?

ZLATIBOR: Muran je želeo da uradi jednu jaku vežbu, nazovimo je tako, kratak strip koji bi mogao pokazati urednicima kuće Serđo Boneli Editore. Njegova tri možda i najomiljenija junaka ove kuće, pored Dilana Doga, jesu Zagor, Dampir i Dragonero. S obzirom da sam ja već želeo da napišem kratku priču u kojoj ću preplesti sudbine ova tri heroja, brzo smo našli zajednički jezik. Muran je fantastičan, i neverovatno posvećen crtač, sa kojim bi svaki scenarista samo mogao poželeti da radi, i presrećan sam što je upravo on grafički uobličio moju ideju.

Nikola, u uvodniku si naveo da je ovo tek početak priče. Verujem da je objavljivanje ovog fanzina malo pokrenulo i možda ubrzalo stvari. Da li postoje neki konkretni planovi i dogovori da se priča razvije ili možda da se objavi neko novo izdanje sa drugim autorima (obzirom da su svoje viđenje Zagora na kraju ovog fanzina su dali i Zoran Janković i Ismet Erdić)?

NIKOLA: Priča se razvija dok pričamo. Završavam nešto što bi trebalo da bude scenario za prvu epizodu serijala, mada ništa konkretno još nismo dogovorili. Što se drugih crtača na ovom projektu tiče, za to je još jako rano s obzirom da smo ovim fanzinom tek pokrenuli tu priču. Sa Zoranom sam razgovarao o nekim drugim stvarima koje bismo možda mogli da zajedno odradimo.

Da li ste možda stupili u kontakt sa Bonelijevim predstavnicima i da li je tako nešto uopšte u planu?

NIKOLA:
Boneli je indirektno kontaktiran preko glavnog urednika američkog „Epicentar komiksa“, Igorom Maričićem koji je imao želju da naše dve priče objavi u SAD kao dodatak tamošnjem izdanju „Demona ludila“. Čelnici Bonelija, nažalost nisu odobrili takvu inicijativu, pa je Igor fanzin preveden na engleski poslao Buratiniju. Za sada nema odgovora od glavnog urednika Zagora.

ZLATIBOR: Scenario koji sam napisao nije u samom startu ni bio zamišljen kao nešto što bi trebalo da se pojavi na stranicama Bonelijevih izdanja. I za Murana i za mene bilo je najvažnije da napravimo strip kakav želimo. To je jednostavno priča za koju sam verovao, i dalje verujem, da je bila vredna Muranovog talenta i vremena. On se složio sam tim, i to mi je najvažnije, pored naravno, mišljenja strip fanova, koja su, kako rekoh, do sada pozitivna. Ali, ne bi me začudilo da se naša priča pojavi u nekom od brojnih fanzina posvećenih junacima koji se i nalaze u našoj priči.

Nikola, Muran i Zlatibor; foto: Narodna biblioteka "Vuk Karadžić", Kragujevac
Svoju promociju „Zagor“ je imao na ovogodišnjem Comic conu u Kragujevcu. Da li postoje planovi za neka druga gostovanja?

NIKOLA: Nismo razgovarali o tome, ali ako se ukaže prilika, ne vidim zašto da ne.

Na kraju, želim vas pitati koliko ste vi posle svega zadovoljni kako je sve ispalo?

NIKOLA:
Ja sam jako zadovoljan, pre svega saradnjom sa Muranom i Zlatiborom kao koautorima. A onda i sa ostalima koji su učestvovali na bilo koji način. Odziv na festivalu je bio jako dobar, a i potražnja od ljudi koji, nažalost, nisu bili u prilici da dođu. Tako da je moj debi prošao jako, jako dobro.

MURAN: Da vrlo sam zadovoljan. Zagor je lik iz mog djetinjstva i moram reći da me rad na ove dvije epizode nekako ispunio.

Hvala vam na ovom razgovoru...



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva