Bojana Vunturišević i Frau Casio obeležile drugo veče Indirekta
Helly Cherry
Drugo veče beogradskog Indirekta proteklo je, identično kao i prvo, u
znaku ženskih vokala – Bojane Vunturišević i Ide Prester, i na istom
mestu, nukleusu zbivanja, u klubu Elektropionir. Ipak, ovaj četvrtak, 3.
oktobar, nije samo to ponudio. Preko dana su se u Beogradskom marketu realizovali brojni paneli, dok je u susret sumraku jedan organizovan i u
Poletu. Pored Elektropionira, gitarski zvuci su se mogli čuti još u
Knapu i Spratu.
Veče je za moju malenkost počelo u Poletu, gde je Balkanrock ekipa organizovala razgovor sa Bajagom, Giletom i Jovanom Matićem. Deo onoga što sam uspeo čuti je protekao u najboljem redu, ali kada je došao trenutak gde su jedni drugima zapevali, pa još na sve to i tačka sa solo pevanjem iz publike, postalo je malo, što bi omladina rekla, krindž. Ovakav splet okolnosti nagnao me je da nastavim put dalje, ka Spratu.
Draga Mrvoš Mott je bila kantautorka koju sam uspeo ispratiti, tj. pokušao ispratiti. Razlog leži u tome što je čitav klub, skoro na sav glas čavrljao u sred izvedbe ove devojke, koja, ukoliko sam dobro razumeo, još uvek kali zanat i ne nastupa često uživo. U tom slučaju joj je potrebna podrška, podstrek i pažnja, a ne apsolutno kuliranje auditorijuma. Jedva nekoliko ljudi je pomno pratilo šta se zapravo zbiva na bini i isto toliko nas ju je jedva čulo. Čak se i ona u jednom momentu oglasila ne bi li pokušala da utiša graju. Nije pomoglo. Ovakav koncept – akustična gitara, glas i niski iznosi decibela na razglasu - je time potpuno obesmišljen. Ono što sam uspeo razaznati u gunguli nije bilo loše. Draga peva na engleskom, pesme joj nose emociju, tako da ko voli takav vid muzičkog izražavanja, izvol’te na youtube.
Iduća stanica, i poslednja u mom slučaju, beše Elektropionir. Dolazak se dogodio tačno kada je na stejdžu svoju opremu postavljao jedan od dvoje protagonista priče koja će uslediti. U pitanju je Nemanja Rančić, za DJ pultom, koji zajedno sa Idom Prester, za mikrofonom, čini duo Frau Casio vs Decay.
Sa prvim tonovima matrice se i Ida pridružila Nemanji na bini, pa je žurka mogla da počne. Mnogo toga mi se dopalo kod njihovog nastupa, ali da krenem redom. Prvo muzika. Čas mračna, čas žovijalna, nadasve poletna i ruku na srce nesvakidašnja, bar u ovakvom obliku. Žanrovski miks svega i svačega iz elektronske branše - od EBM-a, preko tehna i brejkbita, do koketiranja sa pop formama i Neue Deutsche Welle zvukom. Ako moram da imenujem, neka to bude alternativna rejvčina. Tako se i publika ponašala tokom izvedbe, kao da je na nekoj dobroj rejv žurci. Idu je talas poneo u istom pravcu, te sa sve kapuljačom na glavi i bokserskim posakivanjem nije ni sekund zastala, a vala nije stala ni matrica. Pokidali su tih šest pesama iliti 25 minuta repertoara u cugu. I numera Mama, i Dvoje, odnosno obe za koje postoje spotovi na youtube platformi i koje se mogu čuti na njihovoj bandcamp stranici bejahu odsvirane. Detektivska priča Videosex-a je takođe bila obrađena, pa su tako nekako zaokružili priču.
Sve u svemu bilo je kratko, ali i te kako slatko, a meni možda i najslađe na Indirektu do sada. Za kraj su dobili aplauz, ali i istim uzvratili prisutnima. Nama kojima se dopala priredba ostaje samo da čekamo na naredni nastup i da ostale numere osvanu po internetu i raznim nosačima zvuka ne bi li na dalje u njima uživali.
Elektropionir je prve večeri Indirekta bio rasprodat, a meni se pak čini da je sinoć bila veća gužva, iako informaciju o nedostatku karata nisam dobio. Deo prostora u kome sam se našao bio je krcat i doslovno se nisi mogao mrduti, a glavni krivac za tako nešto bila je, ni manje, ni više, nego Bojana Vunturišević, koja se tačno u 22 časa ukazala pred masu. Traka kojom je otvorila veče bila je Full Control. Nju je izvela u pratnji matrice koju je njen DJ MKDSL pustio, da bi se kod druge - Vetar u kosi, ekipi priključio basista Ivan Mirković Bambi. Odmah potom je usledio niz od tri mračnije pesme – Sada žurim, Amy i Blake i Suzana, za čije potrebe su svetla malo prigušena, a emocije nabujale.
Publika je bila na visini zadatka. Kako Bojana vikne ,,ruke gore“, tako ruke zaista pohrle ka nebu, a o razigranosti, horskom pevanju i euforiji koja je bila opšteprisutna da ne govorim. U prilog celokupnoj priči govori i muški povik iz naroda ,,Bojana volim te“ neposredno pred, kako ju je najavila, ,,problematičnu pesmu“ – Promašaj. Pre nego da je zasviraju, a okupljeni padnu u sevdah i gromoglasno pojanje, rekla je i da se ista sada može slušati kod Zorana Kesića na kanalu, u čijoj je emisiji ,,24 minuta“ sa tom numerom gostovala tokom vikenda. Verovatno su manje više svi upoznati sa situacijom oko te kompozicije, autorskih prava, ugovora i ostalog, pa da ne dužim, no ako ima nekoga ko nije – pravac društvene mreže po informacije.
Nastavila je dalje sa trakom Daljine - gde su nam se ručice pri kraju izvedbe lelujale levo-desno, pa onda Kese etikete - sa sve Bambijevim uvodom na akustičnoj gitari i Bojaninom pošalicom oko Plavog Orkestra i Divljih Jagoda, i naposletku Bes i E 70, kao šlag na torticu. Iako su se fanovi evidentno lepo proveli i atmosfera bila uzavrela, valjalo bi skrenuti pažnju na neke stvari koje nisu, po meni, bile blistave. Nešto nisam preterani ljubitelj vokalno-instrumentalne muzike (osim ako nije repčina i Sleaford Mods), u kojoj je skoro celokupna podloga usnimljena na matrici. Naravno, ne možeš uvek čitav orkestar izvesti na binu, posebno ako ti je muzika nešto kompleksnija, ali jedan bas i jedan DJ su po meni nedovoljni za apsolutni prenos instumentalnog sadržaja numere. Druga stvar, matrica sa bekovima - da, ali matrica u kojoj se naziru i glavni vokali, ako sam dobro čuo, nisu moja šolja čaja. Posebno ne kada je reč o neospornom kvalitetu kakav priliči jednoj vrsnoj vokalistkinji poput Bojane Vunturišević. ,,Tri puta bog pomaže“ reče pre zdravice, ali je izgleda rakijica što je gustirala tokom nastupa malo i odmogla jer se u delovima koji nisu bili pokriveni vokalima osetilo malo skretanje sa koloseka. Kapiram da fanovima ove stvari nisu zasmetale jer, kao što rekoh, zadovoljsto ne da nije jenjavalo, već je bilo progresivno.
Nastup je završila desetak minuta pre 23 časa kada se u Cetinjskoj gasi muzika. S tim u vezi bilo je vremena da se vrati na binu i ponovo otpeva ,,problematičnu pesmu“ Promašaj. E tu je već svirka dosegla svoj zenit. Na stejdž je popela desetak devojaka i par momaka, dok je ona sama sišla među auditorijum. Žurka je na taj velelepni način okončana.
Indirekt ulazi u svoju završinicu, a mi se čitamo još jedan dan.
Nemanja Mitrović Timočanin
Veče je za moju malenkost počelo u Poletu, gde je Balkanrock ekipa organizovala razgovor sa Bajagom, Giletom i Jovanom Matićem. Deo onoga što sam uspeo čuti je protekao u najboljem redu, ali kada je došao trenutak gde su jedni drugima zapevali, pa još na sve to i tačka sa solo pevanjem iz publike, postalo je malo, što bi omladina rekla, krindž. Ovakav splet okolnosti nagnao me je da nastavim put dalje, ka Spratu.
Draga Mrvoš Mott je bila kantautorka koju sam uspeo ispratiti, tj. pokušao ispratiti. Razlog leži u tome što je čitav klub, skoro na sav glas čavrljao u sred izvedbe ove devojke, koja, ukoliko sam dobro razumeo, još uvek kali zanat i ne nastupa često uživo. U tom slučaju joj je potrebna podrška, podstrek i pažnja, a ne apsolutno kuliranje auditorijuma. Jedva nekoliko ljudi je pomno pratilo šta se zapravo zbiva na bini i isto toliko nas ju je jedva čulo. Čak se i ona u jednom momentu oglasila ne bi li pokušala da utiša graju. Nije pomoglo. Ovakav koncept – akustična gitara, glas i niski iznosi decibela na razglasu - je time potpuno obesmišljen. Ono što sam uspeo razaznati u gunguli nije bilo loše. Draga peva na engleskom, pesme joj nose emociju, tako da ko voli takav vid muzičkog izražavanja, izvol’te na youtube.
Iduća stanica, i poslednja u mom slučaju, beše Elektropionir. Dolazak se dogodio tačno kada je na stejdžu svoju opremu postavljao jedan od dvoje protagonista priče koja će uslediti. U pitanju je Nemanja Rančić, za DJ pultom, koji zajedno sa Idom Prester, za mikrofonom, čini duo Frau Casio vs Decay.
Sa prvim tonovima matrice se i Ida pridružila Nemanji na bini, pa je žurka mogla da počne. Mnogo toga mi se dopalo kod njihovog nastupa, ali da krenem redom. Prvo muzika. Čas mračna, čas žovijalna, nadasve poletna i ruku na srce nesvakidašnja, bar u ovakvom obliku. Žanrovski miks svega i svačega iz elektronske branše - od EBM-a, preko tehna i brejkbita, do koketiranja sa pop formama i Neue Deutsche Welle zvukom. Ako moram da imenujem, neka to bude alternativna rejvčina. Tako se i publika ponašala tokom izvedbe, kao da je na nekoj dobroj rejv žurci. Idu je talas poneo u istom pravcu, te sa sve kapuljačom na glavi i bokserskim posakivanjem nije ni sekund zastala, a vala nije stala ni matrica. Pokidali su tih šest pesama iliti 25 minuta repertoara u cugu. I numera Mama, i Dvoje, odnosno obe za koje postoje spotovi na youtube platformi i koje se mogu čuti na njihovoj bandcamp stranici bejahu odsvirane. Detektivska priča Videosex-a je takođe bila obrađena, pa su tako nekako zaokružili priču.
Sve u svemu bilo je kratko, ali i te kako slatko, a meni možda i najslađe na Indirektu do sada. Za kraj su dobili aplauz, ali i istim uzvratili prisutnima. Nama kojima se dopala priredba ostaje samo da čekamo na naredni nastup i da ostale numere osvanu po internetu i raznim nosačima zvuka ne bi li na dalje u njima uživali.
Elektropionir je prve večeri Indirekta bio rasprodat, a meni se pak čini da je sinoć bila veća gužva, iako informaciju o nedostatku karata nisam dobio. Deo prostora u kome sam se našao bio je krcat i doslovno se nisi mogao mrduti, a glavni krivac za tako nešto bila je, ni manje, ni više, nego Bojana Vunturišević, koja se tačno u 22 časa ukazala pred masu. Traka kojom je otvorila veče bila je Full Control. Nju je izvela u pratnji matrice koju je njen DJ MKDSL pustio, da bi se kod druge - Vetar u kosi, ekipi priključio basista Ivan Mirković Bambi. Odmah potom je usledio niz od tri mračnije pesme – Sada žurim, Amy i Blake i Suzana, za čije potrebe su svetla malo prigušena, a emocije nabujale.
Publika je bila na visini zadatka. Kako Bojana vikne ,,ruke gore“, tako ruke zaista pohrle ka nebu, a o razigranosti, horskom pevanju i euforiji koja je bila opšteprisutna da ne govorim. U prilog celokupnoj priči govori i muški povik iz naroda ,,Bojana volim te“ neposredno pred, kako ju je najavila, ,,problematičnu pesmu“ – Promašaj. Pre nego da je zasviraju, a okupljeni padnu u sevdah i gromoglasno pojanje, rekla je i da se ista sada može slušati kod Zorana Kesića na kanalu, u čijoj je emisiji ,,24 minuta“ sa tom numerom gostovala tokom vikenda. Verovatno su manje više svi upoznati sa situacijom oko te kompozicije, autorskih prava, ugovora i ostalog, pa da ne dužim, no ako ima nekoga ko nije – pravac društvene mreže po informacije.
Nastavila je dalje sa trakom Daljine - gde su nam se ručice pri kraju izvedbe lelujale levo-desno, pa onda Kese etikete - sa sve Bambijevim uvodom na akustičnoj gitari i Bojaninom pošalicom oko Plavog Orkestra i Divljih Jagoda, i naposletku Bes i E 70, kao šlag na torticu. Iako su se fanovi evidentno lepo proveli i atmosfera bila uzavrela, valjalo bi skrenuti pažnju na neke stvari koje nisu, po meni, bile blistave. Nešto nisam preterani ljubitelj vokalno-instrumentalne muzike (osim ako nije repčina i Sleaford Mods), u kojoj je skoro celokupna podloga usnimljena na matrici. Naravno, ne možeš uvek čitav orkestar izvesti na binu, posebno ako ti je muzika nešto kompleksnija, ali jedan bas i jedan DJ su po meni nedovoljni za apsolutni prenos instumentalnog sadržaja numere. Druga stvar, matrica sa bekovima - da, ali matrica u kojoj se naziru i glavni vokali, ako sam dobro čuo, nisu moja šolja čaja. Posebno ne kada je reč o neospornom kvalitetu kakav priliči jednoj vrsnoj vokalistkinji poput Bojane Vunturišević. ,,Tri puta bog pomaže“ reče pre zdravice, ali je izgleda rakijica što je gustirala tokom nastupa malo i odmogla jer se u delovima koji nisu bili pokriveni vokalima osetilo malo skretanje sa koloseka. Kapiram da fanovima ove stvari nisu zasmetale jer, kao što rekoh, zadovoljsto ne da nije jenjavalo, već je bilo progresivno.
Nastup je završila desetak minuta pre 23 časa kada se u Cetinjskoj gasi muzika. S tim u vezi bilo je vremena da se vrati na binu i ponovo otpeva ,,problematičnu pesmu“ Promašaj. E tu je već svirka dosegla svoj zenit. Na stejdž je popela desetak devojaka i par momaka, dok je ona sama sišla među auditorijum. Žurka je na taj velelepni način okončana.
Indirekt ulazi u svoju završinicu, a mi se čitamo još jedan dan.
Nemanja Mitrović Timočanin